KONSULTATIVNO VEĆE EVROPSKIH TUŽILACA

 

Mišljenje br. 1 (2007) Konsultativnog veća evropskih tužilaca o nači- nima unapređenja međunarodne pravosudne saradnje u oblasti kri- vičnog pravosuđa usvojeno od strane KVET-a na 2. plenarnoj sednici (Strazbur, 28. – 30. novembar 2007.)

 

 

 

UVOD

 

 

1. Konsultativno veće evropskih tužilaca (KVET) je osnovano jula 2005. godine od strane Komiteta ministara u cilju izrade mišljenja o pitanjima koja se odnose na tužilačku organizaciju i unapređenja delotvornog sprovođenja Preporuke Rec(2000)19 od 6. oktobra 2000. godine o ulozi javnog tužilaštva u sistemu krivičnog pravosuđa. Vladavina prava i poštovanje ljudskih prava pred- stavljaju osnovna načela na kojima počiva rad javnih tužilaca, kao

„… državnih organa koji, u ime društva i u javnom interesu, osiguravaju primenu zakona u slučajevima kada je za kršenje zakona propisana kri- vična sankcija, uzimajući u obzir kako prava pojedinca, tako i potrebnu delotvornost sistema krivičnog pravosuđa”.1

 

2. Deklaracijom iz Varšave i pratećim Akcionim planom, usvojenim na trećem Samitu šefova država i vlada država članica Saveta Evrope,2 je na najvišim po- litičkim nivoima istaknuta uloga Saveta Evrope na polju unapređenja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i njegova posvećenost borbi protiv te- rorizma, korupcije i organizovanog kriminala i daljem razvoju pravnih akata Saveta Evrope i mehanizama pravosudne saradnje. Na Varšavskom samitu je takođe istaknuta i posvećenost saradnji i interakciji sa Evropskom unijom, na- ročito u oblasti ljudskih prava,3 demokratije i vladavine prav

 

 

 

• Stav 1 Preporuke Rec(2000)19.
• Varšava, – 17. maj 2005 – vidi dokumenta CM (2005)79 final i CM(2005)80 final.
• KVET će naknadno adresirati pitanje obuke o ljudskim pravima za javne tužioce.

 

3. Stavovi 37 do 39 Preporuke Rec (2000)19 uključuju niz odredbi o međuna- rodnoj saradnji u krivičnim stvarima, koje su detaljnije objašnjene u Obrazlože- nju ovog pravnog akta. Naročito, Komitet ministara konstatuje da „obzirom na broj postojećih pravnih akata i preporuka i činjenicu da je ovo polje predmet poseb- ne pažnje samog Saveta Evrope, Komitet se usredsredio na utvrđivanje praktičnih mera za unapređenje postojeće situacije, imajući u vidu značajnu ulogu koju javni tužilac uobičajeno ostvaruje u međunarodnoj pravosudnoj saradnji u krivičnim stva- rima”. Komitet ministara je svestan prepreka međunarodnoj saradnji koje posto- je u institucionalnoj praksi i potrebe postojanja mehanizama saradnje, pre svega unutar svake zemlje. Komitet u Preporuci ukazuje da javni tužioci „učestvuju…. ili neposredno, ili podnošenjem podnesaka, u svim postupcima koji se odnose na iz- vršenje zamolnica za međunarodnu pravnu pomoć”. U većini nacionalnih pravnih sistema javni tužioci imaju odgovornosti i kao aktivni učesnici u međunarodnoj saradnji, kao i kada njihove države prime zahteve za saradnju, bilo u obliku izru- čenja, naredbe za lišenje slobode ili ostalih oblika međunarodne pravne pomoći. Ova dvojna odgovornost podrazumeva širok opseg znanja prilagođen svim as- pektima saradnje i mogućnostima saradnje na jednom opštijem nivou.

 

4. Ovo Mišljenje je pripremljeno u skladu sa Akcionim planom KVET-a, usvoje- nim od strane Komiteta ministara novembra 2006.4 Njegov cilj je da istakne osnovne elemente koji doprinose jačanju međunarodne saradnje u krivičnim stvarima i uzajamnoj pravosudnoj pomoći iz ugla tužilaca, kao pravnih prakti- čara i glavnih aktera te saradnje.

 

5. KVET je svestan činjenice da pitanja međunarodne saradnje u krivičnim stva- rima nisu pitanja koja su od značaja samo za tužioce. Izručenje, naredbe za liše- nje slobode i prikupljanje dokaza u inostranstvu su uglavnom odgovornost naših kolega, sudija, koji imaju svoje predstavničko telo u Savetu Evrope, Konsultativno vijeće evropskih sudija (KVET). U okviru Saveta Evrope postoje i drugi komiteti, po- put Evropskog komiteta za krivičnopravna pitanja (EKKP), Komiteta eksperata za primenu evropskih konvencija za saradnju u krivičnim stvarima (PCOC), koji igra glavnu ulogu u ovoj oblasti,5 i Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ).

 

6. U okviru ovog Mišljenja, KVET je uzeo u obzir standarde na međunarod- nom i regionalnom nivou, a naročito relevantne konvencije Saveta Evrope, čiji je spisak dat u Prilogu. Ovo Mišljenje se takođe poziva i na Mišljenje br. (2006) 9 Konsultativnog veća evropskih sudija (KVES) o ulozi nacionalnih sudija u osi- guravanju delotvorne primene međunarodnog i evropskog prav

 

• KVET(2006)05 Revfinal.
• Vidi naročito odluke CDPC-a o međunarodnoj saradnji u krivično-pravnoj oblasti donesene na njegovoj plenarnoj sednici(Strazbur, 18.–22.jun2007.).R

 

7. KVET je uzelo u obzir rad i zaključke različitih foruma u kojima su se politički organi i organi za sprovođenje zakona i predstavnici tužilaštava bavili pitanji- ma koja se odnose na međunarodnu saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa, a naročito panevropske konferencije javnih tužilaca specijalizovanih za pred- mete koji se odnose na organizovani kriminal (Kazerte, 2000.)6 Evropske kon- ferencije vrhovnih javnih tužilaca (Moskva, 2006.)7 i Konferencije na visokom nivou ministara pravde i unutrašnjih poslova (Moskva, 2006.)8

 

8. U cilju pripreme ovog Mišljenja, KVET je uz podršku eksperta9 analizirao odgovore 30 država članica na upitnik10 koji je pripremljen za ovu svrhu. Re- zultirajući izveštaj je bio predmet rasprave na Evropskoj konferenciji tužilaca o međunarodnoj saradnji u krivičnoj oblasti (Varšava, -5. jun 2007.),11 u prisu- stvu predstavnika javnih tužilačkih organizacija iz većine država članica i tela Evropske unije za pravosudnu saradnju (Eurojust i Evropska pravosudna mreža za krivična pitanja).

 

9. U svom pristupu, KVET je takođe nastojao da bude dosledan Memoran- dumu o razumevanju između Saveta Evrope i Evropske unije,12 čiji „zajednički prioriteti i ključne oblasti saradnje” uključuju „ljudska prava i osnovne slobode; vladavinu prava, pravnu saradnju i suočavanje sa novim izazovima”.

 

POSTOJEĆA SITUACIJA I NEDOSTACI

 

10. Jačanje međunarodne saradnje na polju krivičnog pravosuđa je od suštin- ske važnosti za odgovor država članica na napade usmerene na društvo od strane međunarodnog kriminala, terorizma i korupcije. Iako se Rezolucija Ko- miteta ministara iz 1997.13 odnosila konkretno na korupciju, treba je pomenuti ovde obzirom da ista ima šire važenje: “korupcija predstavlja ozbiljnu pretnju osnovnim načelima i vrednostima Saveta Evrope, podriva poverenje građana u

 

• Organizovana od strane Saveta Evrope, u saradnji sa Kancelarijom za borbu protiv mafije i Univer- zitetom II iz Napulja i održana u Kazerteu (Italija) od do 10. septembra 2000.
• Sedma sednica Konferencije vrhovnih javnih tužilaca (Moskva, – 6. jul 2006.) organizovana od strane Saveta Evrope u saradnji sa Vrhovnim javnim tužilaštvom Ruske Federacije na temu: “Uloga državnih tužilaca u zaštiti pojedinaca”.
• Konferencija na visokom nivou ministara pravde i unutrašnjih poslova (Moskva, -10. novembar 2006.): “Unapređenje evropske saradnje u krivično-pravnoj oblasti”.
• Gđa Joana GOMES-FERREIRA, javni tužilac, Vrhovno javno tužilaštvo (Portugal). Vidi izveštaj KVET-BU(2007)12.
• Dokument KVET-Bu (2006) 06
• Zaključci su sadržani u dokumentu CPE(2007)C
• Potpisan u Strazburu maja 2007.
• Rezolucija (97) 24 o dvadeset načela za borbu protiv korupcije, usvojena od strane Komiteta mini stara novembra 1997.

 

demokratiju, urušava vladavinu prava, predstavlja negiranje ljudskih prava i ugro- žava socijalno-ekonomski razvoj”.

 

11. Preporuka Rec(2000)19 je obogaćena brojnim značajnim postignućima na predmetnoj oblasti:
    • u okviru Saveta Evrope su usvojene značajne konvencije, poput Dru- gog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (CETS br. 182), Konvencije o računarskom kriminalu (CETS br. 185) i njenog Dodatnog protokola koji se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih putem računarskih si- stema (CETS br. 189), Protokola o izmenama i dopunama Konvencije za suzbijanje terorizma (CETS br. 190), Konvencije o sprečavanju terorizma (CETS br. 196), Konvencije o akciji protiv trgovine ljudima (CETS br. 197) ili Konvencije o pranju, traženju, zapljeni i oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delima i o finansiranju terorizma (CETS br. 198). Pored navedenog, Konvencija UN-a iz Palerma protiv transnacionalnog orga- nizovanog kriminala,14 Konvencija UN protiv korupcije,15 Međunarodna konvencija za suzbijanja akata nuklearnog terorizma,16 Konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima između država članica Evropske unije17 i Konvencija ZND-a o pravosudnoj pomoći i pravnim odnosima u građanskim, porodičnim i krivičnim pitanjima18 su takođe doprinele jačanju međunarodne pravosudne saradnje. Međutim, mora se napomenuti da nisu sve relevantne države još uvek postale strane ugovornice ovih konvencija, a neke od njih nisu još uvek ni stupile na pravnu snagu. Ovo značajno umanjuje njihov uticaj i usporava njihovu delotvornu primenu od strane pravne prakse. Takođe, na napred nave- denoj Evropskoj konferenciji vrhovnih javnih tužilaca u Moskvi su ista- knuti nedostaci u postojećim relevantnim aktima Saveta Evrope.
    • u okviru Evropske unije su usvojena novi instrumenti poput Okvirne od- luke Saveta iz 2002. godine o evropskom nalogu za hapšenje i postupku predaje između država članica Evropske unije, a takođe su osnovana i nova tela poput Eurojust-a, sudija za održavanje saradnje i Evropske pravosudne mreže u krivičnim stvarima, koja realizuju načelo uzajamnog prizna

 

 

• Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, potpisana na Konferenciji u Palermu, održanoj od do 15. decembra 2000.
• Potpisana na Konferenciji na visokom nivou u Meridi (Meksiko), održanoj od do 11. decem- bra 2003. godine
• Usvojena aprila 2005. tokom 91. plenarne sednice Generalne skupštine UN Rezolucijom A/ RES/59/290.
• Uspostavljena Aktom Saveta od maja 2000, na osnovu člana 34 Ugovora o Evropskoj uniji.
• Potpisana u Kišinjevu (Moldavija) oktobra 2002.

 

• neposredni kontakti u oblasti uzajamne pravne saradnje, kroz bilate- ralne, regionalne i međunarodne sporazume između pravosudnih or- gana19 različitih država članica postaju sve uobičajenija pojav

 

12. Međutim, pravu inovaciju predstavlja dodatna opcija koju predviđaju ovi spor Naime, pomenuti sporazumi predviđaju mogućnost spontanog prenosa informacija od strane jednog nacionalnog pravosudnog organa20 na- cionalnom pravosudnom organu druge zemlje. Pravni akti koji su u punoj pri- meni u većini država članica Saveta Evrope daju ovlašćenje nacionalnim pravo- sudnim organima da prijavljuju krivična dela i prenose relevantne informacije. Ovu praksu je zagovarao Komitet ministara u Preporuci Rec(2000)19, prema kojoj “konačno, treba razmotriti mogućnost proširenja postojećih mehanizama na osnovu kojih se vrši spontana razmena informacija između javnihtužilaca iz različitih zemalja”.21

 

13. Sada bi trebalo posvetiti pažnju praktičnim odgovorima na ove inovacije, odnosno pitanju da li su predmetni međunarodni sporazumi doveli do značaj- nih promena u unutrašnjem pravu i praksi država članica, odnosno makar pita- nju, da li, i u kom obimu, javni tužioci koriste ove nove instrumente i upoznati su sa nedavnim promenama

 

14. Preliminarno istraživanje KVET-a22 pokazuje da je od devedesetih godina došlo do unapređenja međunarodne saradnje, ponekad zahvaljujući pragma- tičnim rešenjima implementiranim kroz saradnju i uspostavljanje neposrednih kontakata između aktera ovog postupk Neke države naglašavaju povećanu specijalizaciju relevantnih aktera i nesmetano informisanje o mogućnostima koje nudi okvir sistema za uzajamnu pravnu pomoć.

 

15. Međutim, za mnoge elemente se naglašava da predstavljaju prepreku po- trebnom razvoju uzajamne pravne pomoći u krivičnim stvarima i ujedno uzrok predugom trajanju postupka međunarodne saradnje danas, a naročito:

 

• panevropski mehanizmi pravne saradnje nisu uvek usklađeni sa izazo- vima i zahtevima današnjice;
• izrada zamolnica za pomoć (npr. previše kratke ili sa previše detalja, ne- potpisane i bez adekvatne pripreme, nepravilno prevedene, neprecizne

 

• Izraz “pravosudni organi” treba shvatiti u širem smislu tako da uključuje sudije, javne tužioce i visoke organe za sprovođenje zakona koji su zaduženi za međunarodnu saradnju u krivičnim stv
• Isto kao u prethodnoj fusnoti.
• Komentar na preporuku
• Izveštaj KVET-BU(2007)12, pomenut gore

 

ili se prilikom izrade ne poštuju odgovarajuće procedure, itd.) može ugroziti postupak saradnje; nepostojanje obuke, kompleksnost proce- dura, manjak resursa mogu u većini slučajeva objasniti ove nedostatke;

• slanje zamolnica je previše često povezano samo sa diplomatskim ka- nalima, iako Evropska konvencija o uzajamnoj pravosudnoj pomoći u krivičnim stvarima (CETS br. 30) i njen Drugi dodatni protokol (CETS br.

182) omogućavaju neposredne kontakte između nadležnih pravosud- nih organa radi slanja i izvršenja zahteva; nedostatak informacija (detalji nadležnih organa) često primorava na slanje zamolnica preko centralnih organa; dodatno, simultana upotreba različitih kanala komunikacije pred- stavlja ometajući faktor za nesmetano sprovođenje procedure saradnje;

• povećanje broja zamolnica za uzajamnu pravnu pomoć je faktor koji doprinosi paralizi postupaka, pri čemu su zamoljeni organi često opte- rećeni zahtevima koji se odnose na predmete manje važnosti;
• kada je u pitanju izvršenje zamolnica, nedostatak kulture pravosudne saradnje u evropskim okvirima i određeni stepen otpora u praktičnom smislu dovode do toga da se postupci saradnje sistematski potiskuju putem internih procedur

 

16. Međutim, ozbiljne poteškoće proizilaze iz razlika koje postoje među pravnim sistemima. Sredstva kojima se pribavljaju dokazi, problem dvostrukog kažnjava- nja ili ne bis in idem, nadležnost organa koji upućuju zamolnice ili sistem dono- šenja presuda in absentia su glavni primeri pravnih pojmova i procedura u vezi kojih bi bilo korisno postići veći stepen međusobne koherentnosti na međuna- rodnom nivou kako bi se pospešila saradnja između sistema. Bolje međusobno poznavanje pravnih sistema bi moglo dovesti do unapređenja saradnje.

 

17. Pomenute poteškoće su još veće kada je u pitanju izručenje. Na primer, postupci izručenja koji su prekinuti nakon isticanja političkih razloga, različito tumačenje istog pravnog pojma ili nemogućnost izručenja drža

 

18. Još jedan široko kritikovan negativan aspekt jesu odlaganja bez ikakvog objektivnog r Tu više ne govorimo o strukturnim ili pravnim problemi- ma, već jednostavno o profesionalnim disfunkcijama bez pravnih komplikacija.

 

19. Stoga je potrebno razviti mere i alatke kako bi se izgradila istinska kultura međunarodne pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, kako na nivou cen- tralnih organa, tako i na nivou pojedinačnih aktera u ovoj sar

 

20. U tom pogledu, KVET podseća da je Prva panevropska konferencija dr- žavnih tužilaca specijalizovanih za predmete koji se odnose na organizovani

 

kriminal23 formulisala preporuke na ovaj način i predložila „da se kontakti i raz- mena informacija između javnih tužilaca organizuju na više strukturiran način“ i pozvala “Savet Evrope da uspostavi grupu za održavanje saradnje, u čiji sastav bi ušao mali broj javnih tužilaca, da neformalno organizuje kontakte i razmenu informacija između javnih tužilaca uopšte, kao dopunu postojećim aranžmanima, a posebno između javnih tužilaca specijalizovanih za predmete koji se odnose na organizovani kriminal“, istovremeno precizirajući da „treba da budu uspostavlje- ni kontakti između grupe za održavanje saradnje Saveta Evrope i Eurojusta (…) “.

 

21. Slično napred navedenom, evropski ministri pravde i unutrašnjih poslova koji su se sastali u Moskvi u novembru 2006.24 su podržali ideju da se „razvije mreža nacionalnih kontakt osoba kako bi se olakšali kontakti između odgovornih za međunarodnu pravosudnu saradnju, posebno u oblastima borbe protiv terorizma, korupcije i organizovanog kriminala, trgovine ljudima i računarskog kriminala”.

 

PREPORUKE  KVET-a

 

22. KVET je istakao značajna poboljšanja koja su ostvarena u međunarodnoj sa- radnji u krivičnim stvarima u pogledu evropskih i međunarodnih pravnih akata usvojenih u poslednjih nekoliko godina, institucionalnih struktura koje su us- postavljene kako bi se olakšale razmene između učesnika ove saradnje, kao i delotvorni kontakti između praktičar KVET podstiče relevantna tela Saveta Evrope i država članica da nastave i intenziviraju svoje napore kako bi usposta- vili institucionalne, normativne i međuljudske uslove za stvaranje istinske kul- ture pravosudne saradnje u krivičnim stvarima u evropskim okvirima između raznih država članica, pa čak i šire.

 

Rad na normativnom okviru međunarodne saradnje

 

23. Radi jačanja normativnog okvira međunarodne saradnje i omogućavanja poboljšanja svakodnevnog rada pravosudnih praktičara kojima ječija je nad- ležnost da sprovode uzajamnu pravnu pomoć, KVET podseća na značaj brze ratifikacije i delotvorne primene relevantnih konvencija, odnosno onih koje su navedene u stavu 11 ovog Mišljenja, od strane država, a posebno država člani- ca Saveta Evrope.

 

24. Pored navedenog, KVET u potpunosti podržava tekući rad unutar PCOC-a koji ima za cilj modernizaciju relevantnih pravnih akata Saveta Evrope. U skla- du sa zaključcima evropske konferencije vrhovnih javnih tužilaca (Moskva,

 

• Vidi gore
• Vidi gore

 

2006.).25 KVET poziva Komitet ministara i nadležne komitete Saveta Evrope da zadrže prioritet na radu usmerenom na unapređenje pravnih akata o izručenju, uzajamnoj pomoći i ustupanju krivičnih postupaka kako bi se uspostavio flek- sibilniji postupak saradnje zasnovan na međusobnom poverenju između siste- ma, te da ubrzaju postupak za izručenjelica njegovim pojednostavljivanjem, na osnovu saglasnosti lica čije se izručenje traži i čija bi osnovna prava ostala u potpunosti zagarantovana.

 

25. U ovom pogledu, KVET preporučuje Komitetu ministara da razmotri mo- gućnost izrade sveobuhvatne Konvencije Saveta Evrope o međunarodnoj sa- radnji u krivičnim stv26

 

26. KVET takođe poziva zakonodavne organe u državama članicama da ispitaju mogućnost pojednostavljenja nacionalnih postupaka usmerenih na delotvorno funkcionisanje međunarodne saradnje kako težina ovih postupaka ne bi ometa- lapostupanje po zamolnicama za saradnju, posebno kada je u pitanju postupak izručenja. U svakom slučaju, takve pojednostavljene procedure bi morale da u potpunosti poštuju prava lica u odnosu na koja se sprovodi postupa

 

 

Rad na kvalitetu međunarodne saradnje

 

 

27. Polazeći od Preporuke Rec(2000)19 (a naročito člana 38), Mišljenja Konsul- tativnog veća evropskih sudija (KVET) br. 4 (2003.) o odgovarajućoj početnoj i stalnoj obuci za sudije na nacionalnom i evropskom nivou27 i br. 9 (2006.) o ulozi sudija u osiguravanju delotovorne primene međunarodnog i evropskog prava,28 kao i od zaključaka Evropske konferencije tužilaca u Varšavi,29 KVET preporučuje da se snažno razvija obuka tužilaca koji se bave međunarodnom pravosudnom saradnjom, kao i drugih učesnika u takvoj sar Poboljšana stručna obuka o međunarodnoj saradnji treba da uzme u obzir ne samo po-

• Vidi gore
• jun 2017. u svom govoru na otvaranju 56. sednice Evropskog komiteta za krivične prob- leme (EKKP), Generalni sekretar Saveta Evrope T. Davis je predložio oživljavanje ove inicijative pokrenute nekih desetak godina ranije: „Cilj bi bio da se ažuriraju, učine efikasnijim i dovedu pod isti „krov” sve naše postojeće konvencije o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Shvatam da je ovo dugoročan, ambiciozan i verovatno takođe kontroverzan projekat, ali ne mislim da možemo biti suviše ambiciozni kada je u pitanju borba protiv kriminala”. Ovakva Konvencija je iz- rađena pre nekoliko godina, ali je u to vreme obustavljen rad na njoj.
• Vidi naročito stavove 43 i 44 Mišljenja br. (2003) 4 Konsultativnog veća evropskih sudija (KVET).
• Vidi naročito stavove 7, 8 i 11 Mišljenja br. (2006) 9 Konsultativnog veća evropskih
• “Obzirom da je ljudski faktor od ključnog značaja za unapređenje i puno korišćenje međun- arodne saradnje, Konferencija, skrećući pažnju na značaj koji Preporuka Rec(2000)19 pridaje obuci tužilaca, snažno se naglašava da se mora obezbediti odgovarajuća obuka, naročito kako bi se održao korak sa razvojem međunarodnog kriminala”.

 

stojeće konvencije iz ove oblasti, već i operativne informacije koje su priku- pile postojeće organizacije i sistemi. Ova obuka bi trebalo da kod praktičara razvije veštine potrebne za bolju izradu zamolnica za pomoć i da im omogući bolje shvatanje i postupanje po zamolnicama koje su im upućene. Takođe bi se mogli preduzeti napori za podizanje svesti aktera međunarodne pravosudne saradnje čiji bi cilj bio razvijanje veština potrebnih za preciznije formulisanje njihovih zamolnica za pomoć i sprečavanje prekomernog opterećivanja trećeg sistema sa prekršajnim zahtevima.

 

28. Verovatno nije neophodno niti čak moguće da svaki tužilac ili sudija bude do- bro upoznat sa relevantnim međunarodnim pravnim aktima i kanalima. Među- tim, od suštinskog je značaja da neki od njih budu specijalizovaniza ovo pitanje, a shodno tome i posebno obučeni. Stoga KVET preporučuje da svaka država čla- nica uspostavi odgovarajuću strukturu koja bi garantovala ovakvu specijalizaciju.

 

29. Pomenuta obuka usredsređena na međunarodnu saradnju u krivičnoprav- noj oblasti mora uključiti obuku o ljudskim pravima za sudije i tužioce, kao i advokate kada je to celishodno u konkretnom slučaju. Pored opšteg pregleda osnovnih elemenata zaštite ljudskih prava, neophodno je eksplicitno utvrditi ona osnovna prava i relevantne standarde koji se neposredno tiču pojedinaca u krivičnim postupcima koji se odnose napostupanje po zamolnicama za me- đunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stv Ovo bi trebalo da dovede do izrade komentara svakog od relevantnih izvora prava, obzirom da se relevan- tna prava i standardi razlikuju zavisno od oblika saradnje. Takvi komentari ili specijalizovani dokumenti bi takođe trebalo da se oslanjaju na preovlađujuću praksu i sudske odluke.

 

30. Ovo znanje se mora širiti na odgovarajući način, od strane organizacija za obuku, posebno sudskih i tužilačkih nacionalnih institucija za obuku. Relevan- tna evropska tela za obuku sudija i tužilaca, poput Lisabonske mreže Saveta Evrope i Evropske mreže za obuku sudija, takođe bi mogla igrati vodeću ulogu u ovom kontekstu.

 

31. Pomenuta obuka treba da se dopuni kursevima stranih jezika, što bi dopri- nijelo unapređenju neposrednih kontakata između praktičara, kvalitetu njiho- vih zamolnica za pomoć i boljem razumevanju zamolnica koje su im upućene.

 

32. Pored navedenog, KVET preporučuje da nadležni nacionalni organi razviju neophodna informativna sredstva za praktičare. On posebno naglašava ko- risnost izrade priručnika o uzajamnoj pravnoj pomoći koji bi sadržavao širok spektar informacija o nacionalnim istražnim sistemima, kao što je takozvani Fi-

 

ches belges,30 koji Evropska pravosudna mreža u krivičnim stvarima koristi kao radno sredstvo i koji olakšava razumevanje pravnih sistema različitih država. Cirkularne note ili smernice koje daju pregled relevantnih mehanizama, zbirke dobrih praksi i višejezične forme čiji je cilj ujednačavanje i omogućavanje im- plementacije najčešćih mjera pomoći mogu se razvijati, ažurirati i distribuirati među praktičarima, uključujući i putem Interneta.

 

Gde je to prikladno, navedeno treba da se uradi uz podršku KVET-a. U tom kon- tekstu, KVET podseća da su evropski ministri pravde i unutrašnjih poslova u Moskvi u novembru 2006. godine31  pozvali na „uspostavljanje baze podataka o postupcima koji se primenjuju u državama članicama u odnosu na različite vr- ste saradnje radi omogućavanja lakšeg pristupa informacijama” i ponovo ističe svoju podršku ovom predlogu. Navedena sredstva se mogu dostaviti Savetu Evrope kako bi se obogatila pomenuta baza podataka.

 

33. Kada je reč o stručnoj obuci i informisanju tužilaca, KVET bi takođe mogao imati ulogu u organizovanju sastanaka specijalizovanih tužilaca iz država člani- ca, poput navedene konferencije u Kasertu, u saradnji sa drugim zainteresova- nim telima u okviru Saveta Evrope, kada je to prikladno i u partnerstvu sa dru- gim relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama i or

 

34. Efikasnost dostave zamolnica za pomoć i način na koji se sa njima postupa takođe zavise od razvoja metoda dostave. KVET naglašava da se mogućnosti koje nude nove informacione tehnologije mogu široko koristiti kako bi se omo- gućile razmene putem bezbednih elektronskih kanala, pod uslovom da se pot- puno garantuje načelo poverljivosti, kao i da se obezbedi autentifikacija aka

 

Proširenje razmene između pravnika praktičara

 

35. Na nivou Saveta Evrope, KVET poziva Komitet ministara da razmotri relevan- tnost uspostavljanja strukturisane saradnje i razmene informacija sličnih Evrop- skoj pravosudnoj mreži u krivičnim stvarima i Eurojust-u, što bi posebno omo- gućilo državama članicama koje nisu članice takvih tela Evropske unije da imaju koristi od sličnih usluga na osnovu relevantnih pravnih akata Saveta Evrope.

 

36. Na osnovu argumenata i preuzetih obaveza iz „Memoranduma o razume- vanju između Saveta Evrope i Evropske unije”,32 jedan od mogućih pristupa bi

 

• Takozvani «Fiches belges» daju praktičarima koji postupaju u predmetima uzajamne pravne pomoći sve korisne informacije o zakonodavstvu i organizaciji u državama Evropske unije sa kojima je predviđena aktivnost na polju pravosudne saradnje.
• Vidi gore
• Vidi stav 29 ovog Memoranduma

 

moglo biti dodeljivanje uloge formalnog ili neformalnog posrednika Savetu Evrope u svim situacijama u kojima se javljaju problemi u vezi sa saradnjom u krivičnopravnoj oblasti.

 

37. Bez dovođenja u pitanje neposrednih i decentralizovanih načina upućivanja zamolnica, države članice bi takođe mogle razmotriti mogućnost da u svakoj zemlji, na odgovarajućem nivou u skladu sa nacionalnim pravnim sistemom, odrede „specijalizovanu jedinicu” koja bi bila zadužena za pružanje pomoći u rešavanju poteškoća sa kojima se susreću praktičari država molilja i zamoljenih država u vezi s zamolnicama za pružanje pravne pomoći. Ova jedinica bi naro- čito bila zadužena za rešavanje problema koji ometaju ili usporavaju postupke pružanja pomoći.

 

38. KVET takođe poziva države članice da ojačaju spremnost za ostvarivanje međunarodne saradnje u krivičnopravnoj oblasti i da omoguće puno i nepo- sredno učešće pravnih praktičar KVET poziva države članice da sastave spisak kontakata i adresa dostavljanjem imena relevantnih kontakt osoba, kao i njiho- vih oblasti specijalizacije, područja odgovornosti itd. i da objave ovaj spisak na internet stranici sa ograničenim pristupom, kojom bi mogao da upravlja Savet Evrope. Države bi trebalo da redovno ažuriraju ovaj spisak kako bi se osigurala efikasnost sistema. Ovo bi omogućilo neposrednu razmenu između praktičara bez prolaska kroz diplomatske kanale koji bi mogli dovesti do otežavanje po- stupka, ali uz poštovanje relevantnih konvencija.

 

39. Pored navedenog, KVET smatra da razmena sudija/tužilaca zaduženih za sa- radnju između država, koju podstiče član 38 Preporuke Rec(2000)19, predstav- lja dobru praksu koju treba razviti u što je moguće većoj meri, obzirom da ista pospešuje kontakte između nacionalnih pravosudnih sistema, podstiče bolje međusobno poznavanje ovih sistema i stoga doprinosi jačanju međusobnog poverenja između učesnika međunarodne saradnje.

 

40. KVET preporučuje da tužilaštva podstiču međusobnu saradnju i u fazi izra- de i izvršenja zamolnica, kada je to primereno.

 

Održavanje  saradnje  sa  trećim  državama  i  međunarodnim  krivičnim sudovima

 

41. U okviru aktivnosti Saveta Evrope, u delu koji se odnosi na međunarodnu saradnju u krivičnim stvarima, potrebno je posvetiti veću pažnju problemima koji proizilaze iz saradnje sa međunarodnim krivičnim sudo Pri ovome, treba razmotriti i preduzimanje napora koji su potrebni kako bi se osigurala

 

puna saradnja država članica sa međunarodnim krivičnim sudovima, pod uslo- vom da su iste priznale nadležnost ovih sudova.

 

42. Takođe treba uzeti u obzir činjenicu da su relevantne konvencije Saveta Evrope u sve većoj meri primenljive i na neke neevropske zemlje.

 

43. U cilju proširenja pravne osnove za saradnju država članica sa trećim ze- mljama, KVET preporučuje da Komitet ministara razmotri pitanje upućivanja poziva određenim državama izvan Evrope da pristupe Evropskoj konvenciji o izručenju i Evropskoj konvenciji o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stva- rima i njihovim prot

 

Postupanje u vezi sa resursima opredeljenim za međunarodnu saradnju

 

44. KVET preporučuje vladama država članica da opredele odgovarajuće finan- sijske, materijalne i ljudske resurse kako bi se nivo međunarodne saradnje u krivičnim stvarima između sudova i tužilaštava povećao, kako u kvantitativ- nom, tako i u kvalitativnom smislu. Ovi napori treba da u najvećoj meri budu usmjereni na razmatranje mogućnosti da se u sudovima imenuju specijalizo- vane sudije i tužioci za uzajamnu pravosudnu pomoć u krivičnim stv Ovi napori bi takođe trebali da praktičarima omoguće da posvete potrebno vreme za ispravno upućivanje zamolnica, kako u pogledu načina njihove izrade, tako i u pogledu načina na koji se na njih odgovara. Konačno, trebalo bi opredeliti sredstva za poboljšanje lingvističkog kvaliteta međunarodne saradnje, na na- čin što bi sudovima i tužilaštvima bila stavljena na raspolaganje odgovarajuća sredstva za prevođenje i tumačenje.

 

DOSTUPNOST KVET-a ZA SARADNJU SA DRUGIM TELIMA

 

45. Kada je to primereno, KVET je spreman da sarađuje na svakoj takvoj inicijativi i ponavlja svoju punu dostupnost da radi najpre zajedno sa drugim relevantnim ko- mitetima u okviru Saveta Evrope, ali i sa drugim relevantnim evropskim i međuna- rodnim institucijama i organizacijama. Javna tužilaštva koje su sve bolje pripremljena u profesionalnom smislu da bi se bave ovim pitanjima bi mogla da postanu „čuvari interesa međunarodne saradnje” kao što je istaknuto u Preporuci Rec(2000)19.33

 

REZIME PREPORUKA

 

U cilju unapređenja institucionalnih, normativnih i međuljudskih pretpostav- ki za razvoj istinske pravne kulture u oblasti pravosudne saradnje u krivičnim

 

• Vidi stav 3

 

stvarima među evropskim državama, KVET preporučuje Komitetu ministara i državama članicama Saveta Evrope:

 

• da rade na normativnom okviru međunarodne saradnje u smislu:
  • zadržavanja prioriteta na unapređenju postojećih evropskih kon- vencija u sferi krivičnog pravosuđa, posebno Evropske konvencije o izručenju;
  • ubrzavanja ratifikacije i delotvorne primene relevantnih konvencija i nastojanja da se pojednostave procedure koje idu u prilog uzaja- mnoj pomoći;

 

• da rade na kvalitetu međunarodne saradnje:
  • u razvijanju odgovarajuće obuke tužilaca, kao i drugih aktera u me- đunarodnoj pravosudnoj saradnji,
  • u uspostavljanju odgovarajuće strukture u svakoj državi kojom se garantuje specijalizacija određenih sudija i tužilaca u pogledu me- đunarodne saradnje,
  • u objavljivanju specijalizovanih dokumenata ili komentara o ljud- skim pravima i standardima u međunarodnim krivičnim postupci- ma, koje treba redovno ažurirati,
  • u uspostavljanju informacionih sistema dostupnih pravnicima praktičarima o pravosudnim sistemima i procedurama, uključujući uspostavljanje baze podataka u Savetu Evrope,
  • u umnožavanju mogućnosti za praktičare iz različitih država članica da se sastaju i razmenuju iskustva, putem specijalizovanih sastana- ka i seminara za tužioce,
  • u unapređenju postupka upućivanja zamolnica za pomoć i načina na koje se one šalju putem primene novih informacionih tehnolo- gija i unapređenja kvaliteta zamolnica u pogledu njihove izrade i korišćenja stranih jezika;
  • u omogućavanju spontanog i neposrednog prenosa informacija;

 

• da prošire saradnju između pravnih praktičara:
  • u uspostavljanju strukturirane saradnje i razmene informacija na nivou Saveta Evrope koje su na odgovarajući način stavljene do znanja Evropskoj pravosudnoj mreži u krivičnim stvarima i Eu- rojust-u;
  • u uspostavljanju „specijalizovane jedinice” u svakoj državi, na od- govarajućem nivou u skladu sa nacionalnim pravnim sistemom, koja bi bila zadužena za pružanje pomoći u rešavanju poteškoća sa kojima se suočavaju praktičari država molilja i zamoljenih država u

 

vezi sa zahtevima za pravnu pomoć;

• u sastavljanju spiska kontakata  i  adresa sa  imenima  relevantnih kontakt osoba, kao i njihovih oblasti specijalizacije, njihovih zadu- ženja, itd. i objavljivanje ovog spiska na internet stranici sa ograni- čenim pristupom koju administrira Savet Evrope;
• u razvijanju programa razmene sudija/tužilaca u okviru saradnje i faze izrade i izvršenja zamolnica za pomoć;

 

• da u okviru Saveta Evrope, održavaju saradnju sa trećim državama, međunarodnim krivičnim sudovima i relevantnim evropskim i među- narodnim institucijama i organizacijama;

 

• da povećaju budžetske i kadrovske resurse opredeljene za međuna- rodnu saradnju u okviru sudova i tužilaštav

 

PRILOG

 

Konvencije Saveta Evrope o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

 

 

 

024	Evropska konvencija o izručenju
030	Evropska konvencija o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvari- ma
051	Evropskakonvencijaonadzorunaduslovnoosuđenimiuslovno oslo- bođenim učiniocima
052	Evropska konvencija o kažnjavanju saobraćajnih prekršaja
070	Evropska konvencija o međunarodnom važenju krivičnih presuda
071	Evropska konvencija o repatrijaciji maloletnih lica*
073	Evropska konvencija o prenosu postupaka u krivičnim stvarima
082	Evropska konvencija o neprimenjivanju rokova zastarjelosti na krivična delaprotivčovečnostiiratnezločine
086	Dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o izručenju
088	Evropska konvencija o međunarodnom dejstvu oduzimanja prava na upravljanje  motornim  vozilom
090	Evropska konvencija o suzbijanju terorizma
097	Dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o informacijama o stranom pravu
098	Drugi dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o izručenju
099	Dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnimstvarima
101	Evropskakonvencijaokontrolipribavljanjaiposedovanjavatrenog oruž- ja od strane pojedinaca
112	Konvencija o transferu osuđenih lica
116	Evropska konvencija o naknadi štete žrtvama nasilnih krivičnih dela
119	Evropska konvencija o krivičnim delima protiv kulturnih dobara*

 

 

141	Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju imovinskih kori- sti stečenih krivičnim delima
156	Sporazum o nezakonitom prometu morskim putevima kojim se im- plementira čl. 17. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci
167	Dodatni protokol uz Konvenciju o transferu osuđenih lica
172	Konvencija o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava*
173	Krivično pravna konvencija o korupciji
182	Drugi Dodatni protokol uz Evropsku konvenciju o uzajamnoj prav- noj pomoći u krivičnim stvarima
185	Konvencija o računarskom kriminalu
189	Dodatni protokol uz Konvenciju o računarskom kriminalu se odnosi na kažnjavanje akata rasizma i ksenofobije učinjenih putem raču- narskih sistema
190	Protokol o izmenama i dopunama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma*
191	Dodatni protokol uz Krivično-pravnu konvenciju o korupciji
196	Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju terorizma
197	Konvencija Saveta Evrope o akciji protiv trgovina ljudima*
198	Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapljeni i oduzimanju imovinskih koristi stečenih vršenjem krivičnih dela i finansiranjem terorizma*

 

Konvencije označene sa * još uvek nisu stupile na snagu.

 

Strazbur, 16. oktobar 2008.

 

 

 

KONSULTATIVNO VEĆE EVROPSKIH TUŽILACA (KVET)

 

Mišljenje br. 2 (2008) Konsultativnog veća evropskih tužilaca o alter- nativama krivičnom gonjenju usvojeno od strane KVET-a na 3. ple- narnoj sednici (Strazbur 15. – 17. oktobar 2008.)

 

 

 

 

UVOD

 

1. Konsultativno veće evropskih tužilaca (KVET) je osnovano jula 2005. godine od strane Komiteta ministara u cilju izrade mišljenja o pitanjima koja se odnose na tužilačku organizaciju i unapređenja delotovornog sprovođenja Preporuke Rec(2000)19 od 6. oktobra 2000. godine o ulozi javnog tužilaštva u sistemu krivičnog pravosuđa.

 

2. Član 3. pomenute Preporuke ukazuje da„u određenim krivično-pravnim siste- mima, javni tužioci (…) odlučuju o alternativama krivičnom gonjenju”. Član 24-c ove Preporuke takođe predviđa da bi javni tužioci naročito trebalo da „nastoje da osi- guraju da krivično-pravni sistem funkcioniše na najefikasniji mogući način”.

 

3. Ovo mišljenje je pripremljeno u skladu sa Opisom zadataka koje je Komi- tet ministara poverio KVET-u1, imajući u vidu Akcioni plan KVET-a2 i zaključke Konferencije vrhovnih javnih tužilaca Evrope održane u Celeu (Nemačka) od
4. do 25. juna 2004. na temu: „Diskreciona ovlašćenja javnog tužilaštva: načelo oportuniteta ili načelo legaliteta – prednosti i nedostaci”.

 

4. Na ovoj Konferenciji, vrhovni javni tužioci Evrope su sa zadovoljstvom kon- statovali tendenciju usklađivanja ciljeva koji se nastoje postići u Evropi oko načela javnog interesa, jednakosti svih lica pred zakonom i individualizacije krivične pravde u skladu sa Preporukom Rec(2000)19. Konferencija vrhovnih javnih tužilaca Evrope je pozvala na primenu sledećih načela:

 

• Opis zadataka usvojen na sednici zamenika ministara (27. februar 2008.godine)
• Odobrena od strane Komiteta ministara na sastanku zamenika ministara 26. novembra 2006.

 

1. trebalo bi da postoji mogućnost izbora između krivično-pravnog od- govora i drugih vrsta odgovora na krivična dela, bez obzira da li je u pi- tanju sistem obaveznog ili diskrecionog krivičnog gonjenja, pri čemu se mora imati na umu da javni interes zahteva kažnjavanje teških kri- vičnih dela;
2. potreba da alternative krivičnom gonjenju budu ozbiljne, uverljive i takve da mogu sprečiti ponovno činjenje krivičnih dela, a da pri tome uzimaju u obzir interese oštećenih;
3. potreba da se alternative krivičnom postupku primenjuju u skladu sa zakonskim odredbama, uz uspostavljanje ravnoteže prava oštećenih sa objektivno pravičnim i nepristrasnim postupanjem prema učiniocu.

 

5. U izradi ovog Mišljenja, KVET je takođe uzeo u obzir i sledeće Preporuke Ko- miteta ministara: Rec(87)18 o pojednostavljivanju krivične pravde, Rec(85)11 o ulozi oštećenih i Rec(99)19 o posredovanju u krivičnim stvarima, kao i rad Saveta Evrope na polju restorativne pravde.3 Takođe je uzeta u obzir i Okvirna odluka Saveta Evropske unije od marta 2001. o položaju oštećenih u krivič- nom postupku.4 U cilju adresiranja ovog pitanja, KVET je odlučio da sprovede istraživanje o alternativama krivičnom gonjenju kako bi utvrdio i promovisao najbolje prakse koje primjenjuju države članice Saveta Evrope. U ovu svrhu sprovedena je anketa među članovima KVET-a, u kojoj je od njih traženo da dostave svoje odgovore kako bi se povela rasprava na ovu temu na 2. plenarnoj sednici KVET-a (Strazbur, 28 – 30. novembar 2007.). U ovom Mišljenju su uzeti u obzir odgovori 23 države članice.

 

6. U cilju adresiranja ovog pitanja, KVET je odlučio da sprovede istraživanje o alternativama krivičnom gonjenju kako bi utvrdio i promovisao najbolje prak- se koje primjenjuju države članice Saveta Evrope. U ovu svrhu sprovedena je anketa među članovima KVET-a, u kojoj je od njih traženo da dostave svoje od- govore kako bi se povela rasprava na ovu temu na plenarnoj sednici KVET-a (Strazbur, 28 – 30. novembar 2007.). U ovom Mišljenju su uzeti u obzir odgovori 23 države članice.

 

DEFINICIJE

 

7. U svrhe ovog Mišljenja, „alternativne mere krivičnom gonjenju” se shvataju kao mere koje prate konačno, privremeno ili uslovno odustajanje od krivičnog gonjenja u slučaju kada je učinjeno krivično delo zbog kojeg bi učinilac inače

 

• Vidi naročito Rezoluciju br. 1 usvojenu tokom Konferencije evropskih ministara pravde (Jerevan, 12. – 13. oktobra 2006.).

4     2001/220 JHA.

 

bio suočen sa krivičnom sankcijom poput uslovne ili bezuslovne kazne zatvora ili novčane kazne, zajedno sa sporednim kaznama poput oduzimanja određe- nih prava.

 

8. Shodno napred navedenom, usaglašeno je da postupak „priznanja krivice” pred sudom ne potpada pod predmet ovog Mišljenja, obzirom da ne otklanja potrebu vođenja krivičnog postupka i da vodi osudi.

 

9. Takođe, „uslovni otpust” koji postoji u nekim državama članicama se ne smatra alternativom krivičnom gonjenju, obzirom da sledi nakon osude.

 

OPŠTA RAZMATRANJA

 

10. Pribegavanje alternativnim merama krivičnom gonjenu nije u suprotnosti sa preovlađujućim sistemom obaveznog krivičnog gonjenja u Evropi, koje se obično shvata na sledeći način: za svako protivpravno delo postoji odgovor, pri čemu vrsta odgovora nije ograničena samo na izricanje sankcija; ove mere su poznate u svim sist

 

11. Neke države članice imaju diskrecioni sistem krivičnog Druge dr- žave imaju sistem obaveznog krivičnog gonjenja, ali njihovi zakonici o krivič- nom postupku predviđaju izuzetke poput:
    • slučajeva u kojima je krivično gonjenje očigledno necelishodno ima- jući u vidu propisane ciljeve, od kojih je jedan da se spreči ponavljanje izvršenja krivičnog dela;
    • predmeti u kojima je otklonjena štetna posledica isplatom novčanog iznosa ili na drugi način;
    • predmeti koji uključuju maloletnog učinioca.

 

12. U nekim zemljama, obaveza sprovođenja krivičnog gonjenja se može iz- beći u odnosu na maloletnike, u kontekstu „reformativnih mera” i u veoma po- sebnim predmetima koji se odnose na lakša krivična dela učinjena od strane lica koja nisu nikada ranije bilaosuđivana, ili u predmetima u kojima je krivično delo srednje teško, ali je ispoljeno iskreno kajanje.

 

13. Organ koji sprovodi krivično gonjenje u većini država je u naročito dobrom položaju da predloži i osigura valjanu primenu alternativa koje predstavljaju odgovor pravosuđa na učinjena krivična Ponekad, ovo pitanje je stvar is- ključivog izbora tužioca, ali može biti potreban i pristanak sudije na takav pred- log kako bi se postupak obustavio.

 

14. U drugim državama, međutim, uloga tužioca je mnogo manje značajna od uloge sudije, koji ima isključivo pravo da odluči o obustavi krivičnog postupka, dok je tužilac vezan strogim poštovanjem načela obaveznog krivičnog gonje-

 

15. Alternativne mere moraju biti u skladu sa ciljevima kojima se mora voditi rad krivičnog pravosuđa, naime, da se spreči ponovno izvršenje krivičnih dela, da se pomogne u otklanjanju štetne posledice koja je nastala za društvo, da se uzme u obzir interes oštećenih, da se obezbedi poštovanje prava odbrane, da se osigura valjan odgovor na protivpravne radnje i da se spreči ponavljanje krivičnog

 

16. Zakonodavstvo nekih država propisuje da alternativne mere bi trebalo da se primenjuju onda kada sankcija nije neophodna da bi se sprečilo ponavljanje krivičnog

 

17. Pojam dela koje ne predstavlja značajnu pretnju društvu je poznat zako- nodavstvu mnogih z Međutim, upotreba alternativnih mera krivičnom gonjenju je veoma strogo ograničena kada su u pitanju najteža krivična dela poput trgovine ljudima ili terorizma i teška krivična dela kod kojih je veoma izražen javni interes.

 

18. Alternativne mere krivičnom gonjenju, čiji se spektar može progresivno obogaćivati, odražavaju evolucionu fazu u razvoju društva i modernizaciju pravnih sistema (što je veoma dobrodošao razvoj) nasuprot tradicionalnom sistemu koji se sastoji isključivo od uslovnih ili bezuslovnih kazni zatvora ili novčanih kazni, naročito kada su u pitanju maloletni učinioci ili maloletnici koji nisu ranije bilo osuđiv

 

19. Ove mere podstiču učinioca, a moguće i oštećenog ukoliko je ovaj drugi na odgovarajući način povezan sa istima, da prihvate odgovor pravosudnog sist Ponekad je zakonom propisano da oštećeni može uložiti prigovor na odustanak od krivičnog gonjenja. Ovo se vrši kroz preispitivanje odluke koju je donelo javno tužilaštvo, od strane ili neposredno nadređenog datom tužiocu ili od strane suda više instance. U nekim državama članicama nema alternativnih mera koje ne zahtevaju pristanak oštećenog.

 

20. Alternativne mere takođe imaju prednost da učinioce ne čine izgnanicima iz društva, već umesto toga podstiču njihovu rehabilitaciju; u nekim zemljama krivični postupak preporučuje usvajanje ovih mera onda kada se čini da je delo posledica nehata, a ne nepoštovanja zakona i zakonskih zabr

 

21. Alternativne mere često čine naknadu štete osetno smislenijom u očima javnosti od prostog plaćanja određenog novčanog iznosa (previše površno umirivanje savesti) ili kazne zatvor

 

22. Kao alternative zatvorskoj kazni, one dovode do smanjivanja zatvorske po- pulacije u Evropi, u kojoj su mnogi zatvori prenatrpani, a zatvorski budžet obič- no najviše opterećuje pravosudni budž

 

23. Alternativne mere mogu smanjiti opterećenost sudova, ali često njihovo organizovanje podrazumijeva veoma veliki obim posla za tužilaštv

 

24. Međutim, njih ne treba smatrati merama koje predstavljaju bolje korišće- nje sredstava; naprotiv, one zahtevaju značajna materijalna sredstva, posebno prostorije i ljudske resurse, pažljivu pripremu, obrazovanje i informisanje jav- nosti o prirodi alternativnih mera krivičnom gonjenju, dobro obučene poje- dince sposobne da ih primenjuju i prate (na primer posrednici) zajedno sa tu- žiocima; ova lica moraju da dobiju adekvatnu zaradu i da budu profesionalno angažovani, a ne kao volonteri filantropi, na sličan način na koji se udruženja koja pružaju javne usluge kvalifikuju za subvencije.

 

25. U nekim državama članicama, zakonodavstvo nabraja i ograničava pred- mete u kojima se mogu primeniti alternativne mere. U drugim slučajevima, ovo se ostvaruje preko neobavezujućih pravnih aka U skladu sa Preporukom Rec(2000)195 i u cilju unapređenja pravičnog, konzistentnog i efikasnog rada javnog tužilaštva u ovoj oblasti, države članice treba da nastoje da:
    • utvrde opšte smernice za implementaciju ove krivične politike;
    • utvrde opšta načela i kriterijume na osnovu kojih će se donositi odluke u pojedinačnim predmetima, kako bi se onemogućilo proizvoljno do- nošenje odluk

 

26. Javnost mora biti informisana o napred navednom sistemu, smernicama, načelima i krit Preporučuje se se obrazovanje posebnih aranžmana u cilju izlaganja konkretne primene navedenih smernica.

 

27. Pre usvajanja alternativnih mera krivičnom gonjenju, ekonomski, admin- strativni i strukturalni uslovi moraju biti predmet ocenjivanja kako bi se prove- rila njihova adekvatnost u pogledu primene ovih mera na praktičan i konkre- tan način.

 

 

 

• Vidi stav 36 Obrazloženja Preporuke.

 

PRIMERI ALTERNATIVA KRIVIČNOM GONJENJU IZ PRAKSE DRŽAVA ČLANICA SAVETA EVROPE

 

28. Različite dobre prakse primene alternativnih mera krivičnom gonjenju se mogu primetiti u državama članicama Saveta Evrope. KVET želi da skrene pa- žnju na neke od

 

29. „Rappel a la loi” (upozorenje sudije) se veoma često koristi u nekim država- ma članicama u kojima se naziva „opomena” kada se koristi uz određene for- malne elemente od strane posebno kvalifikovanog moderatora, a naročito za maloletnike: tužilac ili neki drugi nadležni pravosudni organ održava ozbiljan razgovor sa učiniocem ili njegovim/njenim zastupnikom, tokom kojeg se ovom drugom ponovo predočavaju zakonske odredbe i rizik od kažnjavanja u slučaju ponovnog kršenja Cilj je da učinioci shvate posledice njihovog dela po društvo, oštećenog i njih same. Ovo upozorenje se koristi kada su u pitanju protivpravna dela koja imaju manje teške posledice po društvo ili u odnosu na lica koja nisu ranije bila osuđivana. Druga slična formula se koristi u sistemima restorativne pravde i uključuje razgovor o težini dela, itd.

 

30. Učinioci se mogu uputiti u zdravstvenu, socijalnu ili stručnu ustanovu: tužilac ili neki drugi nadležni organ nalaže učiniocu protivpravnog dela da stupi u kon- takt sa određenom vrstom tela, na primjer sa udruženjem u kojem će pohađati obuku ili predavanja u vezi sa temom koja je povezana sa protivpravnim delom: na primer, u slučaju dela koja se odnose na ugrožavanje bezbednosti saobraćaja, kurs koji uključuje, pored propisa o vožnji, susrete sa licima koja su zadobila teš- ke invaliditete kao posledica saobraćajnih nezgoda, a koji će pomoći učiniocima da shvate posledice nepropisne vožnje. Još jedan primer: kada se u vaspitanju maloletnih lica uoče ozbiljni nedostaci, može se ponuditi kurs o„roditeljstvu” ro- diteljima„koji nisu u stanju da se nose sa situacijom”. Za učinioca koji je zavisnik od upotrebe alkoholnih sredstava: službe za higijenu hrane mogu organizovati sesije; za mlađe učinioce koji su krivi za ometanje javnog reda ili rasističko ili an- tisocijalno ponašanje, mogu se predložiti predavanja iz građanskog obrazovanja kako bi maloletnici shvatili težinu njihovih dela i promenili svoje ponašanje.

 

31. Brzo i delotvorno rešavanje situacije koja predstavlja protivpravno delo može doprineti ublažavanju efekata uznemirenosti koja nastaje usljed kršenja zakona: na primer, vozači koji nisu u mogućnosti da pokažu svoju vozačku do- zvolu prilikom saobraćajne kontrole mogu to uraditi narednog U oblasti zaštite životne sredine i prostornog planiranja, vraćanje u prvobitno stanje če- sto predstavlja adekvatan odgovor koji može delovati odvraćajuće u odnosu na ponavljanje krivičnog dela.

 

32. Posledice uzrokovane krivičnim delima se ponekad mogu otkloniti, bilo vraćanjem protivpravno oduzete imovine ili davanjem novčane naknade ili izvinjenjem ošteć Otklanjanje štetnih posledica se ponekad može orga- nizovati u okviru postupka posredovanja između krivca ili oštećenog kojim se potvrđuje sporazum stranaka o uslovima istog, a kada je verovatno da će se kontakt među njima nastaviti i u budućnosti, zaštitom od novog krivičnog dela

• kroz na primer društveno koristan rad.

 

33. Krivična reparacija za maloletne učinioce može imati oblik obrazovne aktiv- nosti u okviru koje se maloletnik obavezuje na neplaćen rad u domu starijeg lica ili upućivanje pisma izvinjenja oštećenom, itd.

 

34. Mera odvajanja od porodice se može izreći učiniocu nasilja u por

 

35. Određeno lice može biti stavljeno pod nadzor bez preduzimanja kasnije kri- vičnopravne aktivnosti pod uslovom da to lice ne bude više pod sumnjom da je učinilo ili da namerava da učini dalja krivična

 

36. Poravnanje se može predložiti učiniocu koji prihvata sankciju koju će po- tvrditi sudija: oduzimanje vozačke dozvole, neplaćen rad, zabrana boravka na određenim mestima, plaćanje određenog novčanog Ovaj aranžman, potvrđen od strane sudije, je veoma sličan priznanju krivice, ali se smatra„alter- nativom krivičnom gonjenju” obzirom da ne predstavlja osudu kao takvu i da se ne unosi u kaznenu evidenciju. U nekim zemljama, poreska novčana kazna se može smatrati kao vrsta alternativne mere.

 

37. Zavisnicima od korišćenja opojnih droga može se naložiti lečenje (u nekim zemljama krivični postupak se više ne pokreće zbog proste upotrebe opojnih droga; prednost se umesto toga daje lečenju).

 

38. U nekim zemljama takođe se uzimaju u obzir motivi zbog kojih je učinjeno krivično delo, kao i držanje učinioca: određeni motivi poput rasizma, diskrimi- nacije ili polne pripadnosti mogu isključiti mogućnost primene alternative.

 

39. „Aktivno kajanje”se može primeniti pod sledećim uslovima: izvršenje krivičnog dela koje nije teško i to prvi put; predaja učinioca uz potpuno priznanje okrivljenog da je izvršio krivično delo: pomoć u otkrivanju dela; kada okrivljeni postane sarad- nik pravosudnog sistema: naknada štete nastale kao posledica izvršenja krivičnog dela i nepostojanje dalje društvene opasnosti usled takvog k

 

40. Kada je to prikladno, može biti korisna primena posredovanja i pomirenja u krivičnim stvarima zajedno sa alternativnim merama krivičnom gonjenju.

 

41. Ukoliko se data lica saglase sa alternativnim merama, prema njima neće biti preduzeto krivično gonjenje. U nekim zemljama, u kaznenu evidenciju se ne unosi podatak o Ukoliko se, međutim, mera ne poštuje, može doći u obzir krivično gonjenje i osuda učinioca.

 

POLOŽAJ OŠTEĆENOG

 

42. Od suštinske je važnosti da se zaštite prava oštećenih i, u državama koje pri- znaju diskreciono krivično gonjenje, da oštećeni, bilo da se radi o pojedincima ili zvanično ovlašćenim grupama, imaju pravo da traže preispitivanje odluke u slučaju odbacivanja krivične prijave usled primene alternativne mere krivič- nom gonjenju. U nekim zemljama, u određenim restriktivno određenim slu- čajevima krivičnih dela kojima se ne nanosi šteta zajednici, oštećeni čak imaju pravo da oduče da li će krivično gonjenje biti preduzeto ili ne.

 

43. Alternativne mere treba da predstavljaju primeren odgovor srazmeran kri- vičnom delu koje je učinjeno i ometanju ili patnji koje je isto uzrokovalo.

 

44. Pokazuje se da je za sprečavanje razvijanja tendencija samopomoći, nepo- stojanja razumevanja oštećenih i daljeg trajanja opasnih sporova naročito po- željno i delotovorno uključiti oštećene u izbor postupka i odlučivanje o sadržini mere (slučajevi posredovanja, obeštećenja ili poravnanja).

 

ZAKLJUČCI

 

45. Na osnovu sprovedenog istraživanja među državama članicama Saveta Evrope, a u skladu sa preporukama Konferencije vrhovnih javnih tužilaca koja joj je prethodila, KVET je mišljenja da:
46. moderno krivično pravosuđe koje je prilagođeno potrebama naših društava treba da koristi alternative krivičnom gonjenju kada priroda krivičnog dela i okolnosti pod kojima je ono izvršeno to omogućavaju, dok bi nadležni državni organi trebalo da osiguraju obrazovanje i in- formisanje javnosti o prirodi i prednostima koje za javni interes imaju alternativne mere krivičnom gonjenju;
47. izricanje novčanih kazni i kazni zatvora samo sebi ne predstavlja u dovoljnoj meri delotovoran i senzitivan odgovor na kršenje zakona u 21. veku, u smi- slu zaštite od ponovnog vršenja krivičnih dela, otklanjanja štetnih posledica, trajnog rešavanja sporova ili ispunjavanja očekivanja društva i oštećenih;

 

1. države članice takođe treba da uzmu u obzir pravna akta i nove mo- gućnosti prilikom definisanja odgovarajućih i različitih odgovora na krivična dela;
2. u cilju unapređenja pravičnog, konzistentnog i efikasnog rada javnih tužilaca, treba utvrditi jasna pravila, opšte smernice i kriterijume za im- plementaciju krivične politike koja se odnosi na alternative krivičnom gonjenju; nadležnim državnim organima se stoga savetuje da usvoje takve odredbe koje će biti objavljene kako bi se postigla delotvorna primena ovih mera;
3. alternativne mere se moraju primenjivati pravično i dosledno u skladu sa nacionalnim smernicama, kad iste postoje, u skladu sa načelom jed- nakosti pred zakonom i u cilju onemogućavanja proizvoljnog donoše- nja odluka u pojedinačnim predmetima;
4. kako bi se garantovala transparentnost i odgovornost, tužioci bi tre- balo da imaju mogućnost da izveštavaju o razlozima za korišćenje alternativnih mera na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou, preko medija ili javnih izveštaja, a da se pri tome izbegne neopravdano mešanje u nezavisnost ili samostalnost tužioca;
5. treba opredeliti odgovarajuće materijalne i ljudske resurse javnom tužilaštvu i drugim nadležnim državnim organima kako bi se mogao pružiti efikasan, relevantan i brz odgovor putem alternativnih mera;
6. uvođenje alternativnih mera ne bi trebalo da se vodi ekonomskim mo- tivima, već ciljevima postizanja pravde visokog kvaliteta i brzih i djelo- tovornih ishoda;
7. tužioci bi trebalo da iniciraju i da, onda kada imaju potrebna ovlašće- nja, delotvorno primenjuju takve alternativne mere; ne bi smelo da postoji neprimeren uticaj u aktivnosti tužilaca kada koriste svoja dis- kreciona ovlašćenja u vezi sa takvim merama;
8. države članice i relevantni državni organi bi trebalo da razviju relevan- tne strukture i programe za obuku i da podrže udruženja i profesional- ne organizacije koje su sposobne da pruže kvalitetnu pomoć u prime- ni alternativa krivičnom gonjenju;
9. alternativne mere moraju da štite interese oštećenih i da dodatno omoguće da isti budu u potpunosti uzeti u obzir preko kvaliteta na- knade štete, brzine odgovora, i, kada je to prikladno, otvaranja dijalo- ga između učinioca i oštećenog;
10. alternativne mere krivičnom gonjenju ne bi smele nikada da liše ošte- ćene njihovih prava da traže zaštitu svojih prava;6
11. alternativne mere ne bi smele nikada da vode zaobilaženju pravila pra-

 

• Vidi Preporuku br. R(85)11 Komiteta ministara o položaju oštećenog u okviru krivičnog zakona i postupk

 

vičnog suđenja izricanjem mere licu koje je nevino ili koje ne bi moglo biti osuđeno zbog procesnih smetnji, poput zastarelosti krivičnog go- njenja, ili kada postoji sumnja u pogledu odgovornosti identifikova- nog učinioca ili obima štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela;

1. prihvatanje jedne alternativne mere bi trebalo da isključi, nakon što je ista izvršena, preduzimanje krivičnog gonjenja u vezi sa istim činjeni- cama (ne bis in idem);
2. ukoliko se osumnjičenima nude alternativne mere, trebalo bi ih infor- misati da li odbijanje ili nezadovoljavajuće poštovanje istih od njihove strane može predstavljati osnov za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv njih;
3. države članice i relevantni državni organi kojima su stavljene na ras- polaganje naročito informacije koje je prikupio KVET bi mogli da raz- motre dobre prakse iz drugih sistema kako bi ojačali kvalitet njihovog odgovora na krivična dela;
4. države članice mogu razmotriti mogućnost zaključenja bilateralnih i multilateralnih sporazuma kako bi se na teritoriji druge države prime- nile određene alternativne mere poput naloga za lečenje, kurseva za vozače ili kurseva roditeljstva, itd.

 

46. KVET preporučuje da Komitet ministara Saveta Evrope razmotri pitanje al- ternativnih mera krivičnom gonjenju u pogledu njihove delotovorne prime- ne u državama članicama, kao i moguću izradu odgovarajućih obavezujućih i neobavezujućih pravnih akata o alternativnim merama krivičnom gonjenju i njihovom prekograničnom izvršenju.

 

47. KVET želi da na neki od svojih sastanaka pozove jednog ili više tužilaca iz različitih pravosudnih sistema, koji su bili angažovani na delotvornoj primeni

• alternative krivičnom gonjenju, kako bi se upoznao sa njegovim/njenim/ nji- hovim iskustvima i pripremio audiovizuelni zapis za prosleđivanje nadležnim or

 

48. KVET je na raspolaganju za saradnju sa CDPC-om, KVES-om i CEPEJ-om kako bi se ova tela upoznala u svom postupanju sa stavovima tužilaca koje KVET predstavlja o pitanju alternativnih mera krivičnom gonjenju.

 

Strazbur, 16. oktobar 2008.

 

 

 

KONSULTATIVNO VEĆE EVROPSKIH TUŽILACA (KVET)

 

Mišljenje br. 3 (2008) Konsultativnog veća evropskih tužilaca o ulozi javnih tužilaštava izvan krivičnopravnog sistema usvojeno od strane KVET-a na 3. plenarnoj sednici (Strazbur, 15.-17. oktobar 2008.)

 

 

 

 

UVOD

 

1. Konsultativno veće evropskih tužilaca (KVET) je osnov jula 2005. go- dine od strane Komiteta ministara u cilju izrade mišljenja o pitanjima koja se odnose na tužilačku organizaciju i unapređenja delotvornog sprovođenja Pre- poruke Rec(2000)19 od 6. oktobra 2000. godine o ulozi javnog tužilaštva u si- stemu krivičnog pravosuđa (u daljem tekstu: Preporuka).1

 

2. Ovo Mišljenje je pripremljeno u skladu sa Akcionim planom KVET-a, usvo- jenim od strane Komiteta ministara Saveta Evrope novembra 2006,2 s ob- zirom na to da je Komitet ministara od KVET-a tražio i da prikupi informacije o funkcionisanju javnih tužilaštava u Evropi.3

 

3. Preporuka posebno definiše položaj javnih tužilaca i javnih tužilaštava u krivičnopravnom sistemu i osnovna načela rada, ali ne pominje ulogu javnih

 

• Vladavina prava i poštovanje ljudskih prava predstavljaju osnovna načela na kojima počiva rad javnih tužilaca kao „…državnih organa koji, u ime društva i u javnom interesu, osiguravaju primenu zakona u slučajevima kada je za kršenje zakona propisana krivična sankcija, uzimajući u obzir kako prava pojedinca, tako i potrebnu delotvornost sistema krivičnog pravosuđa”. Preporu- ka se ne bavi izričito ulogama javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema, ali član 1, kao što je istaknuto u Obrazloženju Preporuke implicitno prepoznaje činjenicu da javni tužioci mogu imati takve uloge, a u Obrazloženju se takođe jasno kaže da „tužiocima mogu u nekim država- ma biti dodeljeni drugi značajni zadaci u oblasti privrednog ili građanskog prava, na primer”.
• Akcioni plan KVETa nije zanemario ovu situaciju i uzeo je u obzir da se „funkcije javnih tužilaca u Evropi znatno razlikuju usljed razlika u njihovom statusu i ulozi u pravosudnom sistemu država članica Saveta Evrope… moguće funkcije javnih tužilaca mogu biti predmet pažnje različitih vrsta istraživanja, analiza o vršenju tužilačke funkcije (ovlašćenja i njihova ograničenja po zakonu i u praksi) u državama članicama Saveta Evrope ili mišljenja (npr. o potrebi izrade smernica ili stan- darda o njihovom vršenju)”.
• Vidi KVET (2006)05 rev final. Opis zadataka KVET-a za 2007-2008, vidi KVET (2006)04 rev final.

 

tužilaca izvan krivičnopravnog sistema. Međutim, u većini država članica ova uloga i dužnosti takođe obuhvataju, u različitoj meri, nadležnosti izvan krivič- nopravnog sistema.

 

4. U Evropi postoji veliki broj različitih sistema kada je u pitanju uloga javnih tužilaštava, uključujući i ulogu izvan krivičnopravnog sistema, što je rezultat različitih pravnih i istorijskih tradicija.4 Na državama članicama je da definišu svoje pravne strukture i njihovo funkcionisanje, pod uslovom da u punoj meri poštuju ljudska prava i osnovne slobode, načelo vladavine prava i svoje među- narodne obaveze, uključujući i one koje proizilaze iz Konvencije o zaštiti ljud- skih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). Uloga javnih tuži- laštava i opseg njihovih nadležnosti, uključujući zaštitu ljudskih prava i javnog interesa, definišu se unutrašnjim zakonodavstvom država članica. Prisustvo ili odsustvo funkcija državnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema je duboko ukorenjeno u kulturnom nasleđu, pravnoj tradiciji i ustavnoj istoriji nacija.5

 

5. Polazna tačka u izradi ovog mišljenja je sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud), dok je posebna pažnja posvećena cilje- vima Saveta Evrope, načelu vladavine prava i razvoju kulturnog identiteta i raznolikosti Evrope. Sud je upućivao na kršenje Konvencije kada je reč o uloga- ma javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema i naglašavao značaj pravilnih procedur6 Preporuka 1604 (2003) Parlamentarne skupštine o ulozi javnih tu- žilaštava u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava7 i odgovor Komiteta ministara su takođe uzeti u obzir.8

 

6. Od samog početka razmatranja vrhovni javni tužioci Evrope su bili svesni da „intervencija javnog tužilaštva izvan krivične sfere može biti opravdana samo opštim zadatkom tužilaštva da postupa” u ime društva i u javnom interesu, [da] osigura primenu zakona” kao što je istaknuto u Preporuci br. R (2000) 19, a ta- kve funkcije ne smeju dovesti u pitanje načelo podele vlasti na zaknonodavnu, izvršnu i sudsku ili činjenicu da u konačnom odgovornost rešavanja sporova,

 

 

 

 

 

• Ibid. Vidi takođe KVDTE (2008)3.
• Konferencija u Budimpešti: „Konferencija je još jednom istakla raznolikost tužilačkih sistema u ovoj oblasti, koja je rezultat različitih tradicija u Evropi”, vidi KVDTE (2005)Concl.
• Vidi npr. predmete Brumarescu protiv Rumunije (28342/95), Nikitin protiv Rusije (50187/99), Grozdanoski protiv BJR Makedonije (21510/03), Rosea protiv Moldavije (6267/02), LM protiv Por- tugala (15764/89), P. protiv Slovačke Republike (10699/05).
• Tekst je u ime Skupštine usvojio Stalni odbor maja 2003.
• Vidi dok. CM/AS(2004)Rec1604 final, februar 2004.

 

nakon što se saslušaju obe strane, počiva isključivo na sudovima“.9 10

 

7. Nakon zaključka Konferencije u Bratislavi da se napravi pregled funkcija tu- žilaca izvan krivičnopravnog sistema, početna tačka je bilo priznanje Konfe- rencije u Celeu da „…u većini pravnih sistema javni tužioci su imali odgovornosti, ponekad veoma značajne, u građanskim, privrednim, socijalnim i upravnim pita- njima i čak odgovornost da nadgledaju zakonitost Vladinih odluka”.11 Međutim, Konferencija je takođe prepoznala nedostatak vodećih načela u ovoj sferi i za- tražila od Biroa da podnese dokument na ovu temu na razmatranje na njenoj narednoj plenarnoj

 

8. U skladu sa navedenim, stručni dokument predstavljen na Konferenciji u Bra- tislavi 12 u kojem su sumirani i ocenjeni odgovori na pitanja koja je pripre- mio Biro, je poslužio kao prvi korak u ispitivanju aktivnosti javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema, a zaključci sednice Konferencije vrhovnih javnih tuži- laca Evrope (KVDTE) na osnovu ovog dokumenta su ujedno predstavljali prvo razmatranje ove teme na nivou Evrope. Ova Konferencija je „zaključila da ovo važno i kompleksno pitanje zaslužuje dalju pažnju u kasnijoj fazi”.13

 

9. Konferencija u Moskvi (2006.) je zaključila da „….najbolje prakse o kojima je bilo reči na Konferenciji u pogledu efikasne zaštite pojedinaca od strane javnih tu- žilaštav izvan krivičnopravnog sistema, koje potpadaju pod njihovu nadležnost mogu se ispitati u cilju moguće primene ovog pozitivnog iskustva od strane država članica kada javna tužilaštva imaju takve nadležnosti”.14

 

10. Konferencija vrhovnih javnih tužilaca Evrope (Sankt Peterburg, ) je istakla „sve veću potrebu u našim društvima da se na delotvoran način zaštite pra- va ranjivih grupa, naročito dece i maloletnih, svedoka, oštećenih, lica sa invalidi- tetom, kao i socijalna i ekonomska prava stanovništva uopšte. Istaknut je stav da javni tužioci mogu imati ključnu ulogu u ovom pogledu i da sve veće učešće države

 

• KVET je takođe razmatrao radna dokumenta i zaključke nekoliko zasijedanja Konferencije vrhovnih javnih tužilaca Evrope (KVDTE), poput IV (Bratislava, Slovačka Republika, 1-3. jun ) na kojoj je ovo pitanje prvo put predloženo za raspravu na narednoj konferenciji; V (Cele, Niža Saksonija, Nemačka, 23-24. maj 2004.), na kojoj je prvi put izvršeno ispitivanje ove teme; VI (Bu- dimpešta, Mađarska, 29-31. maj 2005.), na kojoj je bilo reči o prvom izveštaju na ovu temu i ovo pitanje je predloženo za dalju raspravu; VII konferencija (Moskva, Ruska Federacija, 5-6. jul 2006.) i Konferencije vrhovnih javnih tužilaca Evrope (KVDTE), održane u Sankt Peterburgu (Ruska Fed- eracija, 2-3. jul 2008.), koja je u potpunosti bila posvećena ovom pitanju.
• Konferencija u Celeu, vidi KVDTE (2008) Concl.
• Vidi dok. KVDTE(2004) Concl.
• Vidi dok. KVDTE (2005)02.
• Vidi KVDTE (2005) Concl.
• Vidi dok. KVDTE (2006), jul 2006, stav 7

 

u rešavanju postojećih problema, poput zaštite životne sredine, prava potrošača ili javnog zdravlja, može voditi širenju obima uloge javnih tužilaštava”.15

 

11. Navedena razmatranja Konferencije vrhovnih javnih tužilaca Evrope dalje je nadogradio KVET. Prvi upitnik je izmenjen od strane Biroa tokom njegove sednice u Popovu (Poljska, 4-5. jun 2007.) u cilju sprovođenja detaljne studi- je. Na osnovu odgovora 43 države članice16 na upitnik sa izmenama iz Popova (Poljska, 4.-5. jun 2007.) sačinjen je novi detaljni izveštaj i isti je predstavljen na Konferenciji u Sankt Peterburgu17 Ova Konferencija je formulisala nekoliko posebnih zahteva za nadležnosti18 tužilaca izvan krivičnopravnog sistema koji su predstavljeni u ovom Mišljenju.

 

12. Pored napred navedenog, u toku pripreme ovog Mišljenja, uzeta su u obzir neka dokumenta koja su usvojila međunarodna tela i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije19 i Zajednicu nezavisnih držav20

 

13. Cilj ovog Mišljenja je da, na osnovu dosadašnjeg rada KVDTE-a, CPE-a i KVET-a, definiše status, ovlašćenja, praksu i korisna iskustva koja javna tužilaš- tva u većini država članica Saveta Evrope imaju u svojim aktivnostima izvan krivičnopravnog sistema, kao i da se donesu određeni zaključci sa ciljem razvi- janja i unapređenja ovih Izrada Mišljenja je takođe ukazala na po- trebu da se u budućem radu uzme u obzir relevantnost načela Preporuke za nadležnosti javnog tužilaštva izvan krivičnopravnog sistema.

 

POSTOJEĆA  SITUACIJA

 

14. Na osnovu odgovora na upitnike i zaključaka KVDTE-a, CPE-a, KVET je usta- novio da se postojeća situacija u evropskim javnotužilačkim sistemima u po- gledu nekrivičnih zadataka može predstaviti kako

 

• Konferencija u Sankt Peterburgu, vidi KVDTE (2008)
• Upitnik se odnosio na vrste nadležnosti tužilaca izvan krivičnopravnog sistema, njihovu priro- du, ulogu tužilaca, delotvorno korišćenje i najznačajnije od ovih nadležnosti, planirane reforme, posebnu organizaciju javnih tužilaštava, posebna ovlašćenja i moguću ulogu javnih tužilaca u donošenju odluka, relevantnu sudsku praksu Evropskog suda i ustavnih sudova država članica.
• Vidi izveštaj vanrednog profesora Andraša Zs. Varge u KVET-Bu (2008) 4 rev.
• Vidi dok. KVDTE (2008)3, stav
• Vidi Rezoluciju 17/2 „Jačanje vladavine prava kroz unapređenje integriteta i kapaciteta javno- tužilačke organizacije » usvojenu od strane Komisije UN-a za prevenciju kriminala i krivičnu pravdu (Dok. UN-a E/2008/30) i Standarde profesionalne odgovornosti i Izjavu o osnovnim dužnostima i pravima javnih tužilaca, odobrene od strane Međunarodnog udruženja javnih tužilaca godine i date u prilogu pomenute Rezolucije.
• Vidi Model Zakona o javnom tužilaštvu, usvojen od strane Međuparlamentarne Skupštine država članica ZND-a novembra 2006.

 

15. Mogu se identifikovati dve glavne grupe država članica: one kod kojih dr- žavno tužilaštvo nema ovlašćenja izvan krivičnopravnog sistema i one čija dr- žavna tužilaštva imaju neka ili široka ovlašćenja izvan krivičnopravnog sist

 

16. Državna tužilaštva u većini država članica Saveta Evrope imaju makar neke zadatke i funkcije izvan krivičnopravnog sist21 Ove oblasti nadležnosti se razlikuju i uključuju, inter alia, građansko, porodično, radno, upravno i izborno pravo, kao i zaštitu životne sredine, socijalna prava i prava ranjivih grupa, kakve su maloletna lica, lica sa invaliditetom i lica sa veoma malim primanjima. U ne- kim državama članicama zadaci i radno opterećenje javnih tužilaca u ovoj oblasti mogu čak imati prevagu nad ulogom javnih tužilaca u krivičnopravnom sistemu. Sa druge strane, javna tužilaštva nekih država članica ističu da njihove nadležno- sti u ovoj oblasti nisu od većeg značaja ili ih veoma retko vrše u praksi.22

 

17. U nekim državama članicama javna tužilaštva nemaju nadležnosti izvan kri- vičnopravnog sist23

 

18. Građanskopravni zadaci pripadaju različitim oblastima prava, poput građan- skog, porodičnog, radnog, privrednog i socijalnog prava i prava životne sredine i sastoje se od nadležnosti u vezi sa, na primer, poništajem braka, proglašenjem smrti, osporavanjem očinstva i raskidom usvojenja, držanjem lica u zdravstve- nim ustanovama, ograničavanjem poslovne sposobnosti, zaštitom prava deteta, razrešenjem direktora i gašenjem privrednih društava, imovinskim pravima i in- teresima države, privatizacijom, naknadom štete izazvanom od strane pravosu- đa, nadzorom nad etičkim ponašanjem pripadnika nekih (regulisanih) profesija, raspuštanjam civilnih udruženja, utvrđivanjem kršenja radnog i socijalnog zako- nodavstva, upravljanjem prirodnom sredinom. Pored navedenog, u nekim drža- vama javni tužioci mogu da postupaju kao zakonski zastupnici države u pogledu podizanja tužbi, na primer protiv lica koja su oštetila javnu imovinu.

 

19. U nekim državama članicama javno tužilaštvo može ne samo da štiti pravne interese i prava jednog ili određenih pojedinaca, već i da reaguje na kršenja koja ugrožavaju prava velikog broja lica u isto vreme. Ova nadležnost nadzo- ra nad primenom zakona i zakonitošću pravnih akata koja donose državni i

 

• Albanija, Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Kipar, Danska, Francuska, BJR Makedonija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Lit- vanija, Luksemburg, Holandija, Poljska, Portugalija, Rumunija, Ruska Federacija, San Marino, Slovačka, Slovenija, Španija, Turska, Ukr
• Albanija, Austrija, Azerbejdžan, Danska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Lihtenštajn, Luksem- burg, Moldavija, San Marino, Slov
• Estonija, Finska, Gruzija, Island, Malta, Norveška, Švedska, Švajcarska i pravosudni sistemi Ujedinjenog Kraljevstv

 

lokalni organi čini da javno tužilaštvo bude instrument istinske zaštite prava i sloboda velikih grupa pojedinaca ili opšte javnosti.

 

20. Dve zajedničke karakteristike se mogu pronaći u situacijama u pogledu jav- no-pravnih aktivnosti. U onim državama u kojima javni tužioci imaju nadležnosti da kontrolišu aktivnost upravnih organa, isti su takođe ovlašćeni da pokrenu sud- ske postupke protiv odluka tih organa. Neka javna tužilaštva imaju pravo da daju mišljenja na nacrte zakonodavnih akata kojima se uređuje, na primer, struktura pravosuđa ili materijalno pravo. Posebne nadležnosti su date nekim državnim tuži- laštvima, na primer u pogledu upravnih odluka: davanje pravnih mišljenja o nacrti- ma zakonodavnih akata, zahtev za obavezno posredovanje ili vansudsko poravna- nje pre pokretanja drugog sudskog postupka protiv države, nadzor nad primenom pravila o pritvoru odnosno zatvorskoj kazni, praćenje i posmatranje sprovođenja zakonodavstva, upozorenje, protivljenje ili prigovor, sa ili bez dejstva odlaganja iz- vršenja, protiv odluke datog upravnog organa, zahtev za ocenu ustavnosti, tužba za zaštitu izbornog prava ili referenduma, prisustvo sednicama vlade ili članstvo u skupštinskim istražnim komisijama. U nekim državama, javni tužioci imaju određe- ne konsultativne funkcije koje se tiču građanskog, upravnog, radnog ili socijalnog prava; davanje savetodavnih mišljenja može biti jedini zadatak koji vrše.

 

21. Sa procesno-pravnog stanovišta, neke nadležnosti su ograničene na pod- nošenje sudskih tužbi (ovo je tipično za građanskopravne zadatke, ali je tako- đe adekvatno za neke javnopravne nadležnosti) dok se druge, koje se obično odnose na javno pravo, vrše neposrednim (vansudskim) radnjama (inter alia prigovori, upozorenja, ispitivanja), uz mogućnost da jedna od strana pokrene postupak pred U nekim državama – kako bi se izbeglo preveliko opte- rećenje sudova – javni tužioci imaju ovlašćenje da odlučuju o određenim zah- tevima pojedinaca, uz mogućnost da se dato lice obrati sudu.

 

22. Tužbe – nezavisno od toga koja se pravila na njih primenjuju (pravila građan- skog postupka ili posebna upravno-pravna pravila) – su povezane sa sudskim po- stupkom: javni tužioci su stranke u istom. Javna tužilaštva nisu prijavila nikakva posebna ovlašćenja ili nadležnosti u slučaju kada javni tužilac učestvuje u gra- đanskom sudskom postupku kao tužilac, oni tada imaju ista ovlašćenja kao druge stranke. Njihov položaj nije ekskluzivan, postupak takođe mogu da pokrenu i dru- ge zainteresovane stranke. U ovakvim slučajevima javni tužioci apsolutno nemaju ovlašćenja za donošenje odluka o meritumu predmeta, njihove odluke se odnose samo na pokretanje postupka: podnošenje tužbe građanskopravnom sudu.

 

23. U skoro svim zemljama u kojima javni tužioci imaju nadležnosti izvan krivič- nopravnog sistema, isti su ovlašćeni da podnose nove tužbe, da koriste redov-

 

ne i vanredne pravne lekove (žalbe) kao stranke u postupku. Međutim, moguće je prepoznati neka pravila (zabrana podnošenja vanrednog pravnog sredstva ili podnošenja predloga za ponavljanje postupka; zabrana zaključenja porav- nanja u ime stranke).

 

24. U nekim državama članicama, javni tužioci takođe imaju određene specija- lizovane nadležnosti, poput njihove uloge u upravljanju i rukovođenju pravo- sudnim sistemom ili savetodavne funkcije u odnosu na sudsku, izvršnu i zako- nodavnu

 

25. Ciljevi aktivnosti javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema, nezavisno od njihovih materijalnopravnih ili procesnopravnih razlika, su u mnogo većoj mjeri usaglašeni: obezbeđenje vladavine prava (integritet demokratskih odlu- ka, zakonitost, poštovanje zakona, pravni lekovi protiv kršenja zakona), zaštita prava i sloboda lica (uglavnom onih koji nisu sposobni da sami zaštite svoja prava – maloletna lica, lica nepoznatog boravišta, lica sa mentalnim smetnja- ma), zaštita imovine i interesa države, zaštita javnog interesa (ili javnog reda), usklađivanje sudske prakse (posebna pravna sredstva protiv pravnosnažnih odluka u najboljem interesu zakona, podnošenje tužbe u svojstvu stranke u postupku na najvišem sudskom nivou).

 

26. Javna tužilaštva sa proširenim nadležnostima izvan krivičnopravnog si- stema često imaju posebne ili mešovite jedinice u okviru svoje organizacione strukture koje se bave zadacima izvan krivičnopravnog sist Neke države članice nemaju posebna odjeljenja, već ove zadatke vrše posebni javni tužio- ci imenovani u skladu sa potrebama njihovih jedinica, a u zavisnosti od broja predmeta ovi javni tužioci mogu biti isključeni iz učestvovanja u krivičnim po- stupcima.

 

27. Sa druge strane, KVET je svesno povremene neprimerene prakse javnih tu- žilaca koji postupaju izvan krivičnopravne oblasti, koju je utvrdio sud ili odre- đeni ustavni sudovi,24 odnosno koju su kritikovala druga tela u okviru Saveta Evrope. Najzabrinjavajući događaji su se odnosili na neobrazloženo odbijanje zahteva za pokretanje građanskih sudskih postupaka; mešanje u sudski postu- pak bez opravdanog interesa (države, javnog interesa ili po osnovu zaštite pra- va), kršenje načela jednakosti oružja; ukidanje pravosnažne sudske odluke uz kršenje načela pravne sigurnosti (res judicata);25 učešće javnih tužilaca u većima

 

• Vidi KVET-Bu (2008)4rev.
• Načelo res iudicata nije apsolutno, kao što je istaknuto u nekim presudama Evropskog suda, mogu postojati izuzeci od ovog načela propisani zakonom (vidi predmet Ryabykh protiv Rusije (Predstavka br. 52854/99), Pravednaya protiv Rusije (Predstavka br. 69529/01), Sergey Pettrov protiv Rusije (Predstavka br. 1861/05).

 

vrhovnih sudova usled čega dolazi do mešanja sudijskog ovlašćenja za dono- šenje odluke i tužilačkih zadataka; neograničeno pravo pokretanja parnica.

 

28. Činjenica je da javni tužioci u mnogim državama članicama daju doprinos ujednačavanju sudske prakse. Uloga tužilaca u ovom pogledu ne bi trebala da im omogući da vrše neprimeren pritisak na proces konačnog donošenja odlu- ka od strane

 

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

 

29. Sadašnje aktivnosti javnog tužilaštva izvan krivičnopravne oblasti su odre- đene, pre svega, potrebama društva da na odgovarajući način osigura ljudska prava i javni interes.

 

30. Pored uloge sudova i drugih institucija poput ombudsmana, uloga javnog tužilaštva u zaštiti ljudskih prava definisanih unutrašnjim pravom se u određe- nim državama ceni kao veoma vr26

 

31. Ne postoje opšteprihvaćene pravne norme i pravila u pogledu zadataka, funk- cija i organizacije javnog tužilaštva izvan krivičnopravnog sistema. U isto vreme, u svim pravnim sistemima javno tužilaštvo igra značajnu ulogu u zaštiti ljudskih prava, očuvanju zakonitosti i vladavine prava, kao i u jačanju civilnog društ Raznolikost funkcija javnog tužilaštva izvan krivičnopravnog sistema predstavlja rezultat pravnih i istorijskih tradicija. Suvereno je pravo države da definiše svoje institucionalne i pravne procedure za realizaciju svojih funkcija na planu zaštite ljudskih prava i javnih interesa, uz poštovanje načela vladavine prava i njenih me- đunarodnih obaveza. Usklađivanje raznolikosti sistema„velike Evrope“ počiva na odredbama Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pri čemu se mora uzeti u obzir praksa Evropskog suda za ljudska prava.

 

32. Sve države u Evropi takođe imaju zadatak da razvijaju i jačaju potencijal za ljud- ska prava svojih organa, uključujući sudove i javna tužilaštva. Uspešno vršenje funk- cija zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda može se postići ne slabljenjem nekih ljudskih prava i procedura radi jačanja drugih, već njihovim istovremenim razv Sve ovo u istom cilju zaštite prava i sloboda pojedinaca, interesa društva i države.

 

33. U mnogim evropskim državama sve više jača uloga ombudsmana (kako u opštoj nadležnosti, tako i u specijalizaciji za zaštitu prava pojedinaca – na

 

• Konferencija u Sankt Peterburgu, vidi: KVDTE (2008) 3, vidi takođe priloge Generalnog sek- retara Terija Dejvisa i Komesara za ljudska prava Tomasa Hamarberga na ovoj Konferenciji (www.coe.inccpe).

 

primer žene i deca). Neophodno je da se dovoljan broj tela, organizacija i zva- ničnika bavi pitanjem zaštite ljudskih prava i sloboda. Građani moraju imati pravo da biraju zvanični ili nezvanični postupak za zaštitu svojih interesa, uklju- čujući postupke koji podrazumijevaju učešće struktura civilnog društva.

 

34. U demokratskoj državi javni tužioci mogu da imaju ili da nemaju nadležno- sti izvan krivičnopravnog sist KVET poziva one države članice u kojima su javnom tužilaštvu poverene funkcije izvan krivičnopravnog sistema, da osigu- raju da se te funkcije vrše u skladu sa sledećim načelima:
    1. treba osigurati poštovanje načela podele vlasti u vezi sa zadacima i aktivnostima tužilaca izvan krivičnopravnog sistema i ulogom sudova u zaštiti ljudskih prava;
    2. postupanje javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema takođe tre- ba da karakteriše poštovanje nepristrasnosti i pravičnosti;
    3. ove funkcije se obavljaju „u ime društva i u javnom interesu“,27 kako bi se osigurala primena zakona, uz poštovanje osnovnih prava i sloboda i u okviru nadležnosti javnih tužilaca u skladu sa zakonom, ali i Konven- cijom i praksom Suda;
    4. ove nadležnosti javnih tužilaca treba urediti zakonom što je preciznije moguće;
    5. ne bi trebalo da postoji neprimereno mešanje u aktivnosti javnih tuži- laštava;
    6. kada deluju izvan krivičnopravnog sistema, tužioci bi trebalo da imaju ista prava i obaveze kao i svaka druga stranka i ne bi trebalo da uživaju privilegovan položaj u sudskom postupku (jednakost oružja);
    7. postupanjem javnog tužilaštva u ime društva radi odbrane javnog in- teresa u nekrivičnim stvarima ne sme se kršiti načelo obavezujuće sna- ge pravosnažnih sudskih odluka (res judicata), uz određene izuzetke utvrđene u skladu sa međunarodnim obavezama, uključujući praksu Suda;
    8. obavezu javnih tužilaca da obrazlože svoje radnje i pravo lica ili institu- cija uključenih ili zainteresovanih za predmet da se upoznaju sa razlo- zima treba propisati zakonom;
    9. treba osigurati pravo lica ili institucija koje su uključene ili zaintereso- vane za građanskopravne predmete da pobijaju mere ili nepostupanje javnih tužilaca;
    10. treba pažljivo pratiti razvoje u praksi sudovau vezi sa aktivnostima javnog tužilaštva izvan krivičnopravnog sistema kako bi se osiguralo da pravni osnov takvih aktivnosti i odgovarajuća praksa u potpunosti budu u skladu sa relevantnim pr

 

• Konferencija u Sankt Peterburgu, vidi KVDTE(2008)3

 

35. U zavisnosti od broja predmeta, javnim tužilaštvima sa nadležnostima izvan krivičnopravnog sistema se preporučuje da imaju specijalizovane jedinice ili, ako to nije moguće, da javni tužioci, u okviru njihove organizacione strukture i sa dovoljno kvalifikovanim ljudskim i finansijskim resursima obavljaju zadatake izvan krivičnopravnog sist

 

36. Relevantna javna tužilaštva se pozivaju da u svojim aktivnostima izvan krivičnopravnog sistema uspostave i razviju, kad je to primereno, saradnju ili kontakte sa ombudsmanom i institucijama poput ombudsmana, kao i sa orga- nizacijama civilnog društva, uključujući i medije.

 

37. Treba objaviti cirkularne note ili smernice u kojima su izložene dobre prakse i preporuke usmerene na usklađivanje, ukoliko je primereno, u okviru svakog sistema, aktivnosti javnih tužilaštava izvan krivičnopravnog sist

 

38. Relevantne države članice ili javna tužilaštva treba da razviju obuku tužilaca koji se bave aktivnostima izvan krivičnopravnog sist

 

39. Relevantne države članice ili tužilaštva trebaju da razmenjuju svoja iskustva, uključujući najbolje prakse, zakonodavna akta i druge normativne materijale.

 

40. KVET savetuje Komitet ministara da razmotri mogućnost izrade zajedničkih evropskih načela, naročito o statusu, ovlašćenjima i praksi javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sist Ovo pitanje treba razmotriti u svetlu značaja zaštite ljudskih prava, osnovnih sloboda, demokratskog načela podele vlasti i jedna- kosti pravnih sredstava.

 

KONSULTATIVNO VEĆE EVROPSKIH TUŽILACA (KVET)

 

Mišljenje br. 3 (2008)

 

„Uloga javnih tužilaštava izvan krivičnopravnog sistema“ usvojeno od strane KVET-a na njegovoj 3. plenarnoj sednici

 

(Strazbur, 15-17. oktobar 2008. godine) REZIME PREPORUKA

KVET smatra da države čija tužilaštva imaju nekrivične nadležnosti treba da osiguraju da se ove funkcije vrše u skladu sa načelima na kojima počiva demo- kratska država zasnovana na vladavini prava, a naročito:

 

 

1. da se poštuje načelo podele vlasti u vezi sa zadacima i aktivnostima javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema i ulogom sudova u zašti- ti ljudskih prava;
2. takođe je potrebno obezbediti da se poštuje nepristranost i pravičnost u postupanju tužilaca izvan krivičnopravnog sistema;
3. ove funkcije se obavljaju„u ime društva i u javnom interesu”, kako bi se osigurala primena zakona, uz poštovanje osnovnih prava i sloboda i u okviru nadležnosti javnih tužilaca u skladu sa zakonom, ali i Konvenci- jom i praksom Suda;
4. ove nadležnosti javnih tužilaca treba urediti zakonom što je preciznije moguće;
5. ne bi trebalo da postoji neprimereno mešanje u aktivnosti javnih tuži- laštava;
6. kada deluju izvan krivičnopravnog sistema, tužioci bi trebali da imaju ista prava i obaveze kao i svaka druga stranka i ne bi trebalo da uživaju privilegovan položaj u sudskom postupku (jednakostpravnih sredsta- va);
7. postupanjem javnog tužilaštva u ime društva radi odbrane javnog in- teresa u nekrivičnim stvarima ne sme se kršiti načelo obavezujuće sna- ge pravosnažnih sudskih odluka (res judicata), uz određene izuzetke utvrđene u skladu sa međunarodnim obavezama, uključujući praksu Suda;
8. obaveza javnih tužilaca da obrazlože svoje radnje i pravo lica ili institu- cija uključenih ili zainteresovanih za predmet da se upoznaju sa razlo- zima;

 

1. trebalo bi da se osigura pravo lica ili institucija koje su uključene ili za- interesovane za građanskopravne predmete da pobijaju mere ili nepo- stupanje javnih tužilaca;
2. trebalo bi da se pažljivo pratiti razvoje u praksi Suda u vezi sa aktivno- stima javnog tužilaštva izvan krivičnopravnog sistema kako bi se osi- guralo da zakonska osnova za takve aktivnosti i odgovarajuća praksa u potpunosti budu u skladu sa relevantnim presudama;
3. relevantna javna tužilaštva treba, kad je to primereno, da uspostave i razviju saradnju ili kontakte sa ombudsmanom i institucijama poput ombudsmana, kao i sa organizacijama civilnog društva, uključujući i masovne medije;
4. relevantne države članice ili tužilaštva trebaju da razmenjuju svoja iskustva, uključujući najbolje prakse, zakonodavna akta i druge nor- mativne materijale;
5. relevantne države članice ili javna tužilaštva treba da razviju obuku tu- žilaca koji se bave aktivnostima izvan krivičnopravnog sistema;
6. treba objaviti cirkularne note ili smernice u kojima su izložene dobre prakse i preporuke usmjerene na usklađivanje, ukoliko je to primjere- no, u okviru svakog sistema, pristupa aktivnostima javnih tužilaštava izvan krivičnopravnog sistema

 

KVET savetuje Komitet ministara da razmotri mogućnost izrade zajedničkih evropskih načela, naročito o statusu, ovlašćenjima i praksi javnih tužilaca izvan krivičnopravnog sistema. Ovo pitanje treba razmotriti u svetlu značaja zaštite ljudskih prava, osnovnih sloboda, demokratskog načela podele vlasti i jedna- kosti pravnih sredstava.

https://www.bih-pravo.org/