info@anwalt-bih.de
Bosna i Hercegovina

Zapratite nas:
 

Stručni članciKomisija protiv Poljske

Komisija protiv Poljske

 

Presuda Suda pravde Evropske unije u predmetu br. C-619/18,

 

 

Komisija protiv Poljske, od 24. juna 2019. godine

 

PRESUDA SUDA PRAVDE EU (Veliko veće)

 

  1. jun 2019. ( *1 )

 

(Propuštanje države članice da ispuni obaveze – Član 19 stav 1 podstav 2 UEU

  • Vladavina prava – Delotvorna pravna zaštita u oblastima na koje se odnosi pravo EU – Načela nesmenjivosti sudija i sudijske nezavisnosti – Sniženje sta- rosne granice za odlazak sudija Vrhovnog suda u penziju – Primena na aktivne sudije – Mogućnost da se nastavi obavljanje sudijske funkcije i po navršavanju te starosne granice uslovljena dobijanjem dozvole na osnovu diskrecione od- luke predsednika Republike)

 

U predmetu C-619/18,

 

Na osnovu tužbe koju je zbog povrede obaveze utvrđene članom 258 Ugovora o funkcionisanju EU (u daljem tekstu UFEU) 2. oktobra 2018. podnela

 

Evropska komisija, koju zastupaju K. Banks, H. Kremer (H. Krämer) i S. L. Kalėda, u svojstvu zastupnika, kao tužilac,

 

protiv

 

Republike Poljske, koju zastupaju B. Majčina (B. Majczyna), K. Majher (K. Majc- her) i S. Žirek (S. Żyrek), u svojstvu zastupnika, u svojstvu tužene države

 

koju podržava:

 

Mađarska, koju zastupa M. Z. Fehér, u svojstvu zastupnika, kao umešač, SUD PRAVDE (Veliko veće),

u sastavu K. Lenerts (K. Lenaerts), predsednik, R. Silva de Lapuerta, potpredsed- nik, A. Prehal (A. Prechal) (izvestilac), M. Vilaras i E. Regan (J. Rigan), predsednici Veća, E. Juhas (E. Juhász), M. Ilešič, J. Malenovski (J. Malenovský), L. Baj Larsen (L. Bay Larsen), D. Švabi (Šváby), C. Vajda, P. G. Ksuereb (P. G. Xuereb), N. Pisara (N. Piçarra), L. S. Rosi (L. S. Rossi) i I. Jarukaitis, sudije,

 

opšti pravozastupnik: E. Tančev (E. Tanchev), sekretar: M. Aleksejev, načelnik Odeljenja,

 

uzimajući u obzir pismeni postupak i posle rasprave održane 12. februara 2019 godine,

 

pošto je saslušao mišljenje opšteg pravozastupnika na sednici održanoj 11. aprila 2019. godine,

 

donosi sledeću

 

Presudu

 

  1. Evropska komisija je u svojoj predstavci zahtevala od Suda pravde da utvrdi da je Republika Poljska, time što je, prvo, snizila starosnu granicu za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda (Sąd Najwyższy) i time što je tu meru prime- nila na sudije u aktivnoj službi koje su na tu funkciju imenovane pre aprila 2018. godine, i, s druge strane, time što je predsedniku Republike poverila dis- kreciono ovlašćenje da produži mandat sudija Vrhovnog suda i pošto navrše novoutvrđenu starosnu granicu za odlazak u penziju, prekršila svoje obaveze koje proističu iz zajedničkih odredaba člana 19 stav 1 podstav 2 UEU i člana 47 Povelje Evropske unije o osnovnim pravima (u daljem tekstu: Povelja).

Pravni kontekst

Pravo Evropske unije

Ugovor o Evropskoj uniji (UEU)

 

  1. Član 2 UEU glasi:

„Unija se zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokra- tije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava pripadnika manjina. Te vrednosti su zajedničke državama članicama u društvu u kome preovlađuju pluralizam, zabrana diskriminacije, tolerancija, pravda, solidarnost i jednakost žena i muš- karaca.”

 

  1. Član 19 stav 1 UEU glasi:

„Sud pravde Evropske unije obuhvata Sud pravde, Opšti sud i specijalizovane sudove. On obezbeđuje poštovanje prava prilikom tumačenja i primene ugovora.

Države članice obezbeđuju pravna sredstva potrebna da se obezbedi delotvorna pravna zaštita u oblastima na koje se odnosi pravo Unije.”

 

Povelja

 

  1. Poglavlje VI Povelje, koje nosi naslov „Pravda” sadrži član 47, koji se zove

„Pravo na delotvorno pravno sredstvo i pravično suđenje” i glasi:

„Svako kome su povređena prava i slobode zajemčeni pravom Unije ima pravo na de- lotvorno pravno sredstvo pred sudom, u skladu sa uslovima predviđenim ovim članom.

 

Svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepri- strasnim sudom koji je prethodno obrazovan na osnovu zakona.

…”

 

  1. U članu 51 Povelje utvrđeno je:

„1. Odredbe ove povelje odnose se na organe, tela, kancelarije i agencije Unije, uz pošto- vanje načela supsidijarnosti, a na države članice samo onda kada sprovode pravo Unije. Ti organi, prema tome, poštuju prava, vode računa o načelima i podstiču njihovu primenu, u skladu sa svojim nadležnostima i uz poštovanje granica nadležnosti koje su ugovorima poverene Uniji.

  1. 2. Ova Povelja ne širi polje primene prava Unije izvan njenih nadležnosti, ne uspostavlja nove nadležnosti ili zadatke Unije, niti menja nadležnosti i zadatke koji su određeni ugovorima.”

 

Poljsko pravo

 

Ustav

 

  1. Član 183 stav 3 Poljskog ustava utvrđuje da se prvi predsednik Vrhovnog suda imenuje na šest

 

  1. Član 186 stav 1 Poljskog ustava glasi:

„Nacionalni savet sudstva [Krajowa Rada Sądownictwa] je čuvar nezavisnosti sudova i su- dija.”

 

  1. Član 187 Poljskog ustava glasi:

„1. Nacionalni savet sudstva čine:

  • Prvi predsednik Vrhovnog suda, ministar pravde, predsednik Vrhovnog upravnog suda [Naczelny Sąd Administracyjny] i lice koje odredi predsednik Republike,
  • Petnaest članova izabranih iz redova sudija Vrhovnog suda, redovnih sudova, upravnih sudova i vojnih sudova,
  • Četiri člana koja bira Sejm (Donji dom parlamenta Poljske) iz redova poslanika i dva člana koje bira Senat iz redova senator

…

  1. Mandat članova Nacionalnog saveta sudstva traje četiri godine.
  2. Organizacija, delokrug, način rada Nacionalnog saveta sudstva i način izbora njegovih članova uređuju se zakonom.”

 

Novi zakon o Vrhovnom sudu

 

  1. Članom 30 Zakona o Vrhovnom sudu (Ustawa o Sądzie Najwyższym) od
  2. novembra 2002. godine (Dz. U. /Službeni list/ 2002/240) utvrđena je sta- rosna granica za penzionisanje sudija Vrhovnog suda od 70 godina. Na osno- vu te odredbe, sudije tog suda takođe su imale mogućnost da, najkasnije šest

 

meseci pre no što navrše sedamdeset godina, dostave prvom predsedniku tog suda izjavu da žele da nastave da obavljaju svoju dužnost i potvrdu o tome da njihovo zdravstveno stanje ne predstavlja prepreku za nastavak obavljanja sudijske funkcije, pa su u tom slučaju mogli s punim pravom da nastave da obavljaju svoju funkciju do navršene 72 godine.

 

  1. Predsednik Republike Poljske potpisao je decembra 2017. godine Za- kon o Vrhovnom sudu (Ustawa o Sądzie Najwyższym) od 8. decembra 2017. godine (Dz. U. 2018/5) (u daljem tekstu: Novi zakon o Vrhovnom sudu), koji je stupio na snagu 3. aprila 2018. godine. Taj zakon je potom u nekoliko navrata menjan i dopunjavan, između ostalog i na osnovu Zakona o izmeni Zakona o organizaciji redovnih sudova, Zakona o Vrhovnom sudu i nekoliko drugih za- kona) (Prawo o ustroju sądów powszechnych, ustawy o Sądzie Najwyższym oraz niektórych innych ustaw) od 10. maja 2018.godine (Dz. U. 2018/ 1045) (u daljem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona od 10. maja 2018. godine).

 

  1. Član 37 Novog zakona o Vrhovnom sudu glasi:

„1. Sudija Vrhovnog suda odlazi u penziju na dan kada navrši 65 godina, osim ako naj- manje šest, a najviše dvanaest meseci pre tog dana ne dostavi izjavu da želi da nastavi da obavlja svoju dužnost i podnese potvrdu da za to nema zdravstvenih prepreka izdatu u skladu sa uslovima koji važe za kandidate za obavljanje sudijske funkcije, a predsednik Republike Poljske odobri produženje njegovog sudijskog mandata sudije Vrhovnog suda.

  • Pre nego što da takvo odobrenje, Predsednik Republike traži mišljenje Nacionalnog saveta sudstv Nacionalni savet sudstva dužan je da dostavi svoje mišljenje predsedniku Republike u roku od 30 dana od dana kada je predsednik Republike zatražio to mišljenje. Ako Nacionalni savet sudstva ne dostavi mišljenje u roku iz druge rečenice ovog stava, smatra se da je to mišljenje pozitivno.
  • Prilikom donošenja mišljenja iz stava a Nacionalni savet sudstva uzima u obzir inte- rese sudskog sistema ili važan društveni interes, a naročito racionalan raspored članova Vrhovnog suda ili potrebe koje proističu iz radnog opterećenja pojedinačnih veća Vrhov- nog suda.
  1. Izjava i potvrda iz stava 1 ovog člana dostavljaju se prvom predsedniku Vrhovnog suda, koji ih bez odlaganja, zajedno sa svojim mišljenjem prosleđuje predsedniku Republike Poljske. Prvi predsednik Vrhovnog suda dostavlja svoju izjavu i potvrdu zajedno sa mišlje- njem Kolegijuma Vrhovnog suda predsedniku Republike Poljske.
  2. Predsednik Republike Poljske može da odobri sudiji Vrhovnog suda da nastavi da obav- lja sudijsku funkciju u roku od tri meseca od dana kada je primio mišljenje Nacionalnog saveta sudstva iz stava 1 tačka a) ili u roku od tri meseca po isteku roka za dostavljanje tog mišljenja. Ako u tom roku predsednik Republike ne izda dozvolu za nastavak obavljanja sudijske funkcije, to se odlukom o penzionisanju sudije na dan kada navrši 65 Ako sudija Vrhovnog suda navrši starosno doba iz stava 1 pre završetka postupka produženja mandata, on ostaje na dužnosti do završetka tog postupka.
  3. Dozvola iz stava 1 dodeljuje se na tri godine i taj rok se može jednom obno Odredbe iz stava 3 primenjuju se mutatis mutandis. …”

 

  1. Član 39 tog zakona glasi:

„Predsednik Republike Poljske utvrđuje datum penzionisanja sudije Vrhovnog suda.”

 

  1. Član 111 tog zakona glasi:

„1. Sudije Vrhovnog suda koje su na dan stupanja na snagu ovog zakona navršile 65 godi- na ili će ih navršiti 65 godina u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona penzionišu se danom koji sledi po isteku tog roka od tri meseca, osim ukoliko u roku od mesec dana od stupanja na snagu ovog zakona ne podnesu izjavu i potvrdu iz člana 37 stav 1 i predsednik Republike im ne izda dozvolu da nastave da obavljaju funkciju sudije Vrhovnog suda. Odredbe člana 37 stavovi 2–4 primenjuju se mutatis mutandis.

  • Sudije Vrhovnog suda koji navršavaju 65 godina 3–12 meseci po stupanju na snagu ovog zakona odlaze u penziju po isteku 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zako- na, osim ako u tom roku ne podnesu izjavu i potvrdu iz člana 37 stav 1 i ako im predsed- nik Republike Poljske ne odobri da nastave da obavljaju funkciju sudije Vrhovnog Odredbe člana 37 stavovi 1.a–4 primenjuju se mutatis mutandis.”
  1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona od 10. maja godine sadrži, pored odredaba kojima se menja Novi zakon o Vrhovnom sudu, određene sa- mostalne odredbe kojima se uređuje postupak produžetka obavljanja sudijske funkcije sudija Vrhovnog suda sudijama koje najkasnije 3. jula 2018. godine dosegnu starosnu granicu za odlazak u penziju. Član 5 tog zakona o izmenama i dopunama Novog zakona o Vrhovnom sudu glasi:

„Izjave iz člana 37 stav 1 i člana 111 stav 1 [Novog zakona o Vrhovnom sudu] koje još nije ispitao do dana stupanja na snagu ovog zakona, predsednik Republike Poljske bez odlaganja prosleđuje Nacionalnom savetu sudstva radi mišljenja. Nacionalni savet sud- stva dužan je da dostavi svoje mišljenje u roku od 30 dana od dana kada ga predsednik Republike Poljske zatraži. Predsednik Republike Poljske može da ovlasti sudiju Vrhovnog suda da nastavi da obavlja svoju sudijsku dužnost u roku od 60 dana od dana kada primi mišljenje Nacionalnog saveta sudstva ili od dana kada istekne rok za dostavljanje tog mi- šljenja. Odredbe člana 37 stavovi 2–4 [Novog zakona o Vrhovnom sudu], koji je izmenjen ovim zakonom primenjuju se mutatis mutandis.”

 

 

Predsudski postupak

 

  1. Pošto je stala na stanovište da je Republika Poljska time što je usvojila Novi zakon o Vrhovnom sudu i kasnije zakone kojima je menjala i dopunjavala taj zakon propustila da ispuni svoje obaveze koje proističu iz zajedničke primene odredaba člana 19 stav 1 UEU i člana 47 Povelje, Evropska komisija je jula 2018. godine poslala toj državi članici pismo kojim ju je zvanično opomenula. Republika Poljska je na to odgovorila pismom od 2. avgusta 2018. godine u kome je osporila sve navode o kršenju prava EU.

 

  1. Komisija je avgusta 2018. godine izdala Obrazloženo mišljenje, u kome je ostala pri stavu da su nacionalnim zakonima koji su navedeni u prethodnom

 

stavu prekršene odredbe prava EU. Shodno tome, ta institucija je pozvala Re- publiku Poljsku da preduzme neophodne mere kako bi postupila u skladu sa Obraloženim mišljenjem u roku od mesec dana po njegovom prijemu. Ta drža- va članica je na Obrazloženo mišljenje odgovorila pismom od 14. septembra 2018. godine u kome je negirala navodna kršenja obaveza prava EU.

 

  1. U takvim okolnostima Komisija je odlučila da podnese ovu tužbu.

 

Postupak pred Sudom pravde EU

 

  1. Zasebnim dokumentom koji je Sekretarijatu suda pravde dostavila ok- tobra 2018. godine Komisija je podnela zahtev za izricanje privremenih mera na osnovu člana 279 UFEU i člana 160 stav 2 Poslovnika Suda pravde EU, kojim je tražila da se Republici Poljskoj, dok Sud pravde ne donese odluku o suštini spora, naloži:
  • da obustavi sprovođenje odredaba člana 37 stavovi 1–4 i člana 111 stavovi 1–1.a Novog zakona o Vrhovnom sudu, člana 5 Zakona o izme- nama i dopunama Novog zakona o Vrhovnom sudu od maja 2018. godine i svih ostalih mera donetih na osnovu primene tih odredaba;
  • da donese sve potrebne mere kako bi obezbedila da sudije Vrhovnog suda na koje se navedene odredbe odnose mogu da nastave da obav- ljaju svoje sudijske dužnosti na istom položaju na kome su se nalazili na dan kada je stupio na snagu Novi zakon o Vrhovnom sudu – aprila 2018. godine – uživajući isti status i ista prava, kao i uslove zaposlenja koji su za njih važili do 3. aprila 2018. godine;
  • da se uzdrži od svih mera koje bi se odnosile na imenovanje sudija Vrhov- nog suda na mesta onih sudija na koje se odnose navedene odredbe, kao i od mera koje bi se odnosile na imenovanje novog prvog predsednika tog suda ili na određivanje lica odgovornog za rukovođenje tim sudom umesto njegovog prvog predsednika do imenovanja novog prvog predsednika;
  • da obavesti Komisiju, najkasnije mesec dana po dostavljanju rešenja Suda pravde EU o izricanju privremenih mera, i potom redovno, sva- kog meseca, o detaljima svih mera koje donosi kako bi u svemu postu- pila u skladu sa tim rešenjem.

 

  1. Komisija je takođe zatražila, na osnovu člana 160 stav 7 Poslovnika, da pri- vremene mere iz prethodnog stava budu izrečene pre nego što tužena država dostavi svoje izjave, zbog neposredne opasnosti od nanošenja teške i nenado- knadive štete načelu delotvorne pravne zaštite u kontekstu primene prava EU.

 

  1. Svojim rešenjem od oktobra 2018. godine Komisija protiv Poljske (C- 619/18 R, neobjavljeno, EU:C:2018:852) potpredsednica Suda pravde privre- meno je prihvatila taj zahtev do objavljivanja rešenja o okončanju postupka za izricanje privremenih mera.

 

  1. U skladu sa članom 161 stav 1 Poslovnika, potpredsednica SPEU je okto- bra 2018. godine prosledila Sudu taj zahtev, a Sud je, s obzirom na važnost za- hteva, dodelio predmet Velikom veću, u skladu sa članom 60 stav 1 Poslovnika.

 

  1. Rešenjem od decembra 2018. godine, Komisija protiv Poljske (C-619/18 R, EU:C:2018:1021) SPEU je prihvatio zahtev Komisije za izricanje privremenih mera do izricanja presude kojom se zaključuje ovaj postupak.

 

  1. Pored toga, rešenjem od novembra 2018. godine, Komisija protiv Poljske (C-619/18, EU:C:2018:910) predsednik SPEU je, na zahtev Komisije, odlučio da se ovaj predmet vodi po ubrzanom postupku utvrđenom u članu 23 tačka a) Statuta Suda pravde Evropske unije i u članu 133 Poslovnika.

 

  1. Rešenjem od januara 2019. godine predsednik SPEU je dozvolio Mađar- skoj da kao umešač interveniše podržavajući zahtev Republike Poljske.

 

Tužba

 

  1. Komisija u svojoj tužbi iznosi dva prigovora u kojima ukazuje na povredu obaveza države članice koje proističu iz zajedničke primene odredaba člana 19 stav 1 podstav 2 UEU i člana 47 Povelje.

 

  1. U svom prvom prigovoru Komisija tvrdi da je Republika Poljska povredila te obaveze time što je Novim zakonom o Vrhovnom sudu, kršeći načelo sudij- ske nezavisnosti i, naročito, načelo nesmenjivosti sudija, utvrdila da se mera kojom se snižava starosna granica za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda primenjuje na sudije koje se nalaze u aktivnoj službi, a koje su na funkcije sudija Vrhovnog suda imenovane pre aprila 2018. godine, kada je navedeni zakon stupio na snagu. U svom drugom prigovoru Komisija navodi da je Republika Poljska povredila te obaveze time što je navedenim zakonom utvrdila da pred- sednik Republike, kršeći načelo sudijske nezavisnosti, ima diskreciono pravo da produži, dva puta, svaki put u trajanju od tri godine, aktivni mandat sudija Vrhovnog suda pošto one navrše novoutvrđenu starosnu granicu za penzioni- sanje.

 

Pitanje bespredmetnosti spora?

 

  1. Tokom rasprave Republika Poljska je navela da su sve odredbe nacionalnog zakonodavstva koje Komisija u svojoj tužbi osporava stavljene van snage i da su sva njihova dejstva poništena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Vrhovnom sudu (Ustawa o zmianie ustawy o Sądzie Najwyższym) od no- vembra 2018. godine (Dz. U. of 2018/2507), koji je predsednik Republike potpi- sao 17. decembra 2018. i koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine,

 

  1. Prema navodima tužene države članice, na osnovu tog zakona aktivne sudi- je u Vrhovnom sudu koje su ranije bile pogođene snižavanjem starosne granice za odlazak u penziju sada su, na osnovu Novog zakona o Vrhovnom sudu za- držane ili vraćene u službu, prema uslovima koji su bili na snazi pre donošenja Novog zakona o Vrhovnom sudu, i pritom se smatra da nije bilo prekida u nji- hovom obavljanju sudijske funkcije. Odredbe kojima se predsedniku Republi- ke omogućuje da odobri produžetak mandata sudije Vrhovnog suda i pošto taj sudija navrši godine koje predstavljaju starosnu granicu za odlazak u penziju takođe su stavljene van snage. U takvim okolnostima, prema navodima Repu- blike Poljske, ovaj postupak kojim se utvrđuje da li je država članica povredila obavezu izvršenja postao je bespr

 

  1. Komisija je, sa svoje strane, u raspravi naznačila da ostaje pri svojoj tužbi.

 

  1. S tim u vezi, treba podsetiti da, kako sledi iz ustaljene sudske prakse, pitanje da li je došlo do povrede obaveze treba procenjivati s obzirom n a stanje u dr- žavi članici u trenutku kada je okončan rok utvrđen u Obrazloženom mišljenju, tako da Sud pravde EU ne može uzeti u obzir nikakve naknade promene (vidi, između ostalog, presudu od novembra 2012. godine, Komisija protiv Mađar- ske, C-286/12, EU:C:2012:687, stav 41 i citirana sudska praksa).

 

  1. U ovom slučaju opšte je poznato da su na dan isteka roka koji je Komisija odredila u svom Obrazloženom mišljenju i dalje bile na snazi odredbe Novog zakona o Vrhovnom sudu koje Komisija ovom tužbom osporav Iz toga proi- zilazi da je neophodno da SPEU presudi po ovoj tužbi, čak i ako su stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vrhovnom sudu od 21. novembra 2018. godine retroaktivno poništena sva dejstva odredaba nacio- nalnog zakonodavstva koje Komisija u svojoj tužbi osporava – zato što se ta či- njenica ne može uzeti u obzir budući da je nastupila po isteku roka određenog u Obrazloženom mišljenju Komisije (u tom smislu, vidi Presudu od 6. novembra 2012. godine, Komisija protiv Mađarske, C-286/12, EU:C:2012:687, stav 45).

 

Obim tužbe

 

  1. Tokom rasprave Komisija je saopštila da svojom tužbom, u suštini, nastoji da se saopšti da je prekršena obaveza iz člana 19 stav 1 podstav 2 UEU, koji se tumači u vezi sa članom 47 Povelje. Prema navodima Komisije, pojam delotvor- ne pravne zaštite utvrđen u članu 19 stav 1 podstav 2 UEU mora se tumačiti imajući na umu sadržaj člana 47 Povelje i, naročito, imajući na umu jemstva koja su suštinska za pravo na delotvorno pravno sredstvo koje je utvrđeno u drugoj odredbi, tako da prva od navedenih odredaba upućuje na to da se mora obezbediti očuvanje nezavisnosti takvog tela kakav je Vrhovni sud, kome je, između ostalog, poveren i zadatak tumačenja i primene prava EU.

 

  1. Prema tome, radi donošenja odluke po osnovu ove tužbe, neophodno je ispitati da li je Republika Poljska prekršila svoje obaveze koje proističu iz člana 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

Primenljivost i obim dejstva člana 19 stav 1 podstav 2 UEU

 

Argumenti stranaka

 

  1. Komisija se pre svega poziva na presudu od februara 2018. godine, Asso- ciação Sindical dos Juízes Portugueses (C-64/16, EU:C:2018:117) i presudu od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (Ministar pravde i ravnoprav- nosti) (nedostaci pravosudnog sistema) (C-216/18 PPU, EU:C:2018:586) navo- deći da se od država članica kako bi ispunile obaveze koje za njih proističu iz člana 19 stav 1 podstav 2 UEU u pogledu uspostavljanja sistema pravnih sred- stava koja su dovoljna da se obezbedi delotvorna pravna zaštita u oblastima obuhvaćenim pravom EU, traži da, između ostalog, obezbede da nacionalni organi koji mogu da odlučuju o pitanjima koja se odnose na primenu i tumače- nje prava EU ispunjavaju zahtev da se poštuje sudijska nezavisnost, a taj zahtev je jedan od ključnih elemenata osnovnog prava na pravično suđenje koje je, između ostalog, zajemčeno članom 47 stav 2 Povelje.

 

  1. Komisija tvrdi da, budući da Vrhovni sud predstavlja upravo takvo telo, odredbe nacionalnog zakonodavstva kojima se uređuje njegov sastav, organi- zaciona struktura i način rada moraju obezbediti da taj organ ispunjava zahtev u pogledu sudijske neza

 

  1. Taj zahtev se ne odnosi samo na način na koji se vodi postupak u nekom po- jedinačnom predmetu već i na način na koji je organizovan sudski sistem. Posle- dica neke nacionalne mere koja, u celini gledano, utiče na nezavisnost domaćih

 

sudova ogleda se u tome što delotvorno pravno sredstvo više nije zajemčeno, između ostalog, onda kada ti sudovi primenjuju ili tumače pravo EU.

 

  1. Republika Poljska, koju s tim u vezi podržava Mađarska, tvrdi da nacionalna pravila kao što su ona koja ovom tužbom osporava Komisija ne mogu biti pred- met preispitivanja u svetlu člana 19 stav 1 podstav 2 UEU i člana 47 Povelje.

 

  1. Prvo, te odredbe prava EU ne sadrže nikakvo odstupanje od načela pove- ravanja kojim su uređuju nadležnosti Evropske unije i koje proističe iz članova 4 stav 1 i 5 stavovi 1 i 2, kao i iz člana 13 stav 2 UEU. Opšte je poznato da orga- nizacija nacionalnog sudskog sistema predstavlja isključivu nadležnost država članica, tako da EU ne može da prisvoji nadležnosti u tom domenu.

 

  1. Drugo, član 19 stav 1 podstav 2 UEU i član 47 Povelje, kao i opšta načela prava EU kakvo predstavlja načelo sudijske nezavisnosti, primenljivi su samo u situacijama koje uređuje pravo EU.

 

  1. Po mišljenju Republike Poljske, nacionalni propisi koje Komisija dovodi u pitanje po osnovu ove tužbe nemaju nikakve veze sa pravom EU i u tom po- gledu se razlikuju od nacionalnog propisa koji je bio predmet presude od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses (C-64/16, EU:C:2018:117), koji je, sa svoje strane, bio povezan s dodeljivanjem finansijske pomoći Evropske unije državi članici u kontekstu borbe protiv prekomernih budžetskih deficita pa je, shodno tome, bio donet u skladu s pravom EU.

 

  1. Nadalje, član 47 Povelje se ne primenjuje u ovom predmetu budući da se tu ne radi ni o kakvoj situaciji u kojoj se primenjuje pravo EU u smislu člana 51 stav 1 Povelje. Štaviše, iz člana 6 stav 1 UEU, člana 51 stav 2 Povelje i Protokola br. 30 o primeni Povelje Evropske unije o osnovnim pravima na Poljsku i na Ujedinjeno Kraljevstvo (OJ 2010 C 83, str. 313) sledi da se oblast primene prava EU ne proširuje izvan nadležnosti Evropske unije.

 

Nalazi Suda pravde

 

  1. Kao što proizilazi iz člana 49 UEU, kojim se utvrđuje mogućnost da svaka evropska država podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, Evropsku uniju čine države koje su se slobodno i dobrovoljno posvetile zajedničkim vrednosti- ma iz člana 2 UEU, koje poštuju ta načela i obavezuju se da će ih promovisati, pri čemu se pravo EU zasniva na osnovnoj premisi da svaka država članica deli sa svim drugim državama članicama, i priznaje da te druge države članice s njom dele te iste vrednosti (vidi, u tom smislu, presudu od decembra 2018.

 

godine, Wightman i drugi, C-621/18, EU:C:2018:999, stav 63 i citirana sudska praksa).

 

  1. Ta pretpostavka u isto vreme podrazumeva i opravdava postojanje uzaja- mnog poverenja između država članica i, naročito, između njihovih sudova o tome da se priznaju te vrednosti na kojima je zasnovana Evropska unija, uklju- čujući vladavinu prava, te da se stoga poštuje pravo EU kojim se primenjuju te vrednosti [vidi, u tom smislu, presudu od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 30 i presudu od
  2. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 35].

 

  1. Isto tako, važno je podsetiti da, je kako bi se omogućilo očuvanje posebnih karakteristika i autonomije pravnog poretka EU, ugovorima uspostavljen sudski sistem čija je svrha da se obezbedi doslednost i jednoobraznost u tumačenju prava EU (presuda od marta 2018. godine, Achmea, C-284/16, EU:C:2018:158, stav 35 i citirana sudska praksa).

 

  1. Pre svega, sudski sistem je koncipiran kao sistem čiji je kamen temeljac po- stupak koji se vodi na osnovu zahteva za prethodnu odluku iz člana 267 UFEU, kojem je, time što uspostavlja dijalog između jednog i drugog suda, konkretno između Suda pravde EU i sudova i tribunala država članica, cilj to da obezbedi doslednost i jednoobraznost u tumačenju prava EU, čime doprinosi obezbe- đivanju njegovog punog dejstva i autonomije te, na kraju krajeva, specifične prirode prava koja je utvrđena ugovorima (vidi, u tom smislu, presudu od marta 2018. godine, Achmea, C-284/16, EU:C:2018:158, stav 37).

 

  1. Konačno, iz ustaljene sudske prakse sledi da je Evropska unija zasnovana na vladavini prava u kojoj pojednici imaju pravo da pred sudom ospore zakonitost bilo koje odluke ili druge mere nacionalnog prava u vezi sa primenom prava EU na njih [presude od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 31 i citirana sudska praksa i presuda od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosud- nog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 49].

 

  1. U tom kontekstu, član 19 UEU, kojim je konkretno izražena vrednost vla- davine prava utvrđena u članu 2 UEU, poverava odgovornost za obezbeđiva- nje pune primene prava EU u svim državama članicama i sudsku zaštitu prava pojedinaca na osnovu prava EU nacionalnim sudovima i tribunalima i Sudu pravde [vidi, u tom smislu, presudu od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 32 i presudu od

 

  1. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 50 i citirana sudska praksa].

 

  1. U tom smislu, kako je utvrđeno članom 19 stav 1 podstav 2 UEU, države članice dužne su da obezbede delotvorna pravna sredstva za pojedince u obla- stima na koje se odnosi pravo EU. Prema tome, države članice su dužne da us- postave sistem pravnih sredstava i postupaka kojim se obezbeđuje delotvorno sudsko preispitivanje u tim oblastima (presuda od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 34 i ci- tirana sudska praksa).

 

  1. Načelo delotvorne sudske zaštite prava pojedinaca prema pravu EU, koje je utvrđeno u članu 19 stav 1 podstav 2 UEU predstavlja opšte načelo prava EU koje proizilazi iz ustavnih tradicija zajedničkih državama članicama, koje je zaštićeno članovima 6 i 13 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, potpisane u Rimu novembra 1950. godine, koje je sada potvrđeno članom 47 Povelje (presuda od 27. februara 2018. godine, Associa- ção Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 35 i citirana sudska praksa).

 

  1. Kada je reč o materijalnom obimu dejstva člana 19 stav 1 podstav 2 UEU, ta odredba upućuje na„oblasti na koje se odnosi pravo Unije”, bez obzira na to da li države članice primenjuju pravo Unije u smislu člana 51 stav 1 Povelje (pre- suda od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 29).

 

  1. Suprotno onome što u tom smislu tvrde Republika Poljska i Mađarska, činje- nica da mere smanjenja plata na nacionalnom nivou o kojima je reč u predmetu u kom je doneta presuda od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses (C-64/16, EU:C:2018:117) koje su donete na osnovu zahteva povezanih sa uklanjanjem prekomernog budžetskog deficita predmetne drža- ve članice i u kontekstu programa finansijske pomoći EU toj državi članici nisu, kako sledi iz stavova 29 i 40 te presude, imale nikakvu ulogu u tumačenju koje je navelo Sud pravde da zaključi da je član 19 stav 1 podstav 2 UEU bio primen- ljiv u tom predmetu. Taj zaključak je donet na osnovu činjenice da nacionalni organ o kome se u tom predmetu radilo – Revizorski sud Portugalije (Tribunal de Contas) – pod uslovom da to proveri sud koji je uputio zahtev za prethodnu odluku, može da odlučuje o pitanjima koja se odnose na primenu ili tumačenje prava EU i koja zbog tih razloga spadaju u oblast obuhvaćenu pravom Unije (vidi, u tom smislu, presudu od 27. februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 40).

 

  1. Osim toga, iako je, kako ističu Republika Poljska i Mađarska, organizacija sudstva u državama članicama u nadležnosti tih država članica, države člani- ce su u vršenju te nadležnosti dužne da poštuju svojim obavezama koje pro- izilaze iz prava EU (vidi, po analogiji, presudu od novembra 2018. godine, Raugevicius, C-247/17, EU:C:2018:898, stav 45 i presudu od 26. februara 2019. godine, Rimšēvičs i ECB protiv Letonije, C-202/18 i C-238/18, EU:C:2019:139, stav

57) i, naročito, člana 19 stav 1 podstav 2 UEU (vidi, u tom smislu, presudu od

  1. februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 40). Pored toga, time što zahteva od država članica da is- punjavaju te svoje obaveze, Evropska unija ni na koji način ne nastoji da sama ostvaruje tu nadležnost, pa samim tim ne prisvaja tu nadležnost, nasuprot ono- me što navodi Republika Poljska.

 

  1. Konačno, u odnosu na Protokol br. 30, treba istaći da se taj protokol ne od- nosi na drugi podstav člana 19 stav 1 UEU i treba ukazati na to da on ne dovodi u pitanje primenljivost Povelje u Poljskoj, niti ukazuje na nameru da se Repu- blika Poljska oslobodi obaveze da ispunjava sve odredbe Povelje (vidi, u tom smislu, presudu od decembra 2011. godine, N. S. i drugi, C-411/10 i C493/10, EU:C:2011:865, stavovi 119 i 120).

 

  1. Iz svega navedenog sledi da član 19 stav 1 podstav 2 UEU nalaže državama članicama da obezbede pravna sredstva dovoljna da se obezbedi delotvorna pravna zaštita, naročito u smislu člana 47 Povelje, u oblastima na koje se odnosi pravo Unije (presuda od juna 2017. godine, Online Games i drugi, C-685/15, EU:C:2017:452, stav 54 i citirana sudska praksa).

 

  1. Još konkretnije, svaka država članica mora, u skladu sa članom 19 stav 1 pod- stav 2 UEU obezbediti da tela koja su kao „sudovi ili tribunali” u smislu prava EU deo njenog sudskog sistema, u oblastima na koje se odnosi pravo EU ispunjava- ju zahteve u pogledu delotvorne pravne zaštite [presuda od 27. februara godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 37 i presuda od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 52].

 

  1. U ovom konkretnom predmetu nesporno je da Vrhovni sud može biti po- zvan da odlučuje o pitanjima koja se tiču primene ili tumačenja prava EU i da on kao „sud ili tribunal” u smislu prava EU predstavlja deo poljskog sudskog sistema u „oblastima na koje se odnosi pravo Unije” u smislu člana 19 stav 1 podstav 2 UEU, te taj sud stoga mora ispuniti zahteve koji se postavljaju u po- gledu delotvorne pravne zaštite (rešenje od decembra 2018. godine, Komi- sija protiv Poljske, C-619/18 R, EU:C:2018:1021, stav 43).

 

  1. Da bi se obezbedilo da jedan organ kakav je Vrhovni sud bude u položaju da obezbedi takvu zaštitu, od ključnog je značaja da se održava njegova ne- zavisnost, što je potvrđeno u članu 47 stav 2 Povelje, koji se odnosi na pristup

„nezavisnom” tribunalu kao jedan od zahteva vezanih za osnovno pravo na de- lotvorno pravno sredstvo [vidi, u tom smislu, presudu od 27. februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 41 i presudu od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 53].

 

  1. Taj zahtev da sudovi budu nezavisni, koji je inherentan samom zadatku sud- skog odlučivanja, predstavlja deo suštine prava na delotvornu pravnu zaštitu i osnovnog prava na pravično suđenje, koje ima presudan značaj kao jemstvo da su sva prava pojedinca proistekla iz prava EU zaštićena i da su očuvane vred- nosti zajedničke državama članicama koje su utvrđene u članu 2 UEU, naročito vrednost vladavine prava [vidi, u tom smislu, presudu od jula 2018. godi- ne, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stavovi 48 i 63].

 

  1. Imajući na umu sve što je prethodno navedeno, nacionalni propisi koje je Komisija svojom tužbom dovela u pitanje mogu se preispitati u svetlu člana 19 stav 1 podstav 2 UEU pa je stoga neophodno da se ispita da li su ustanovljene povrede te odredbe, kao što ona nav

 

Prvi prigovor

 

Argumentacija stranaka

 

  1. U svom prvom prigovoru Komisija tvrdi da je Republika Poljska prekršila član 19 stav 1 podstav 2 UEU zbog toga što je Novim zakonom o Vrhovnom sudu predviđena mera kojom se snižava starosna granica za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda koje su na funkciju imenovane pre aprila 2018. godine, što je datum kada je taj zakon stupio na snagu. Prema navodima Komisije, ta država članica je na taj način prekršila načelo sudijske nezavisnosti i, naročito, načelo nesmenjivosti sudija.

 

  1. Komisija s tim u vezi smatra da, na osnovu člana 37 stav 1 i člana 111 sta- vovi 1 i a Novog zakona o Vrhovnom sudu, sudije tog suda koje su navršile 65 godina pre dana stupanja na snagu tog zakona, 3. aprila 2018. godine ili najkasnije 3. jula 2018. godine, teorijski moraju da odu u penziju 4. jula 2018. godine, dok one sudije koje će 65 godina navršiti između 4. jula 2018. i 3. aprila 2019. godine teorijski moraju otići u penziju 3. aprila 2019. godine. Kada je reč

 

o sudijama koje će 65 godina navršiti posle 3. aprila 2019. godine, one će, teo- rijski, biti penzionisane s navršenih 65 godina.

 

  1. Komisija je takođe istakla da su te odredbe nacionalnog zakona neposred- no uticale na dvadeset sedam od sedamdeset dve sudije Vrhovnog suda, koje su bile na sudijskoj funkciji na dan stupanja na snagu Novog zakona o Vrhov- nom sudu, a među njima je bio i prvi predsednik tog Komisija takođe konstatuje da, kada je reč o prvom predsedniku tog suda, u skladu sa članom 183 stav 3 Poljskog ustava, sudija koja obavlja tu dužnost imenovana je na še- stogodišnji mandat koji, u njenom konkretnom slučaju, ističe 30. aprila 2020. godine.

 

  1. Komisija navodi da je Republika takvim sniženjem starosne granice za od- lazak u penziju sudija na položaju članova Vrhovnog suda, pored toga što je članovima 112 i 112 stav 1.a Novog zakona o Vrhovnom sudu ovlastila pred- sednika Republike da do aprila 2019. godine samostalno odluči o povećanju broja sudijskih položaja u tom sudu, omogućila opsežnu i neposrednu prome- nu sastava suda, kršeći time načelo nesmenjivosti sudija, koje predstavlja su- štinsko jemstvo njihove nezavisnosti i, samim tim, kršeći član 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

  1. Komisija smatra da je, iako se ne može u potpunosti odbaciti mogućnost da se snizi starosna granica za odlazak sudija u penziju, potrebno preduzeti odgo- varajuće mere, kao što je prelazni period ili postepeni pristup, koje bi sprečile da se to sniženje starosne granice prikriveno koristi kao sredstvo za promenu sastava sudskih organa, naročito zato da bi se izbeglo da se stekne utisak kako su, u suštini, razlog za skraćenje mandata tih sudija bili njihovi postupci tokom obavljanja sudijske funkcije i kako se ne bi podrilo njihovo poverenje u sigur- nost vlastitog položaja.

 

  1. Prema stavovima koje je zastupala Republika Poljska, član 19 stav 1 pod- stav 2 UEU ne zahteva, ako se snizi starosna granica za odlazak u penziju, da se obezbedi prelazni period za sudije u aktivnoj službi kako bi se obezbedila njihova neza Budući da se ta starosna granica za odlazak u penziju pri- menjuje kao opšta i automatska mera na sve sudije o kojima je reč, ona kao takva ne može izazvati pritisak koji bi mogao da utiče na sudije u obavljanju njihove sudijske funkcije.

 

  1. U poljskom pravnom sistemu, jemstva u pogledu sudijske nezavisnosti pr- venstveno su vezana za zaštitu stalnosti sudijske funkcije, uključujući garanci- ju nesmenjivosti, imunitet, odgovarajuću finansijsku naknadu za rad, tajnost

 

većanja, nespojivost obavljanja sudijske dužnosti i neke druge javne funkcije, obavezu da se zadrži politička neutralnost i zabranu da se obavlja neka druga ekonomska aktivnost. Dozvoljeno je da se sudija razreši samo ako izvrši najteži disciplinski prekršaj ili ako nastupi pravnosnažnost krivične presude izrečene protiv njega. Penzionisanje sudije nije isto što i njegovo razrešenje budući da lice o kome je reč zadržava zvanje sudije i u tom svojstvu i dalje uživa imunitet i pravo na odgovarajuću finansijsku nadoknadu, s tim što za njega i dalje važe različita pravila profesionalnog ponašanja.

 

  1. Osim toga, iz presude od jula 2011. godine, Fuchs i Köhler (C-159/10 i C-160/10, EU:C:2011:508) i presude od 27. februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses (C-64/16, EU:C:2018:117) sledi da države članice zadržavaju mogućnost da prilagode uslove zapošljavanja koji važe za sudije pa, samim tim, i starosnu granicu njihovog penzionisanja, posebno kada na- stoje, kao u ovom slučaju, da tu starosnu granicu za penzionisanje usklade sa onim što je predviđeno opštim sistemom penzionisanja uz istovremeno po- boljšanje starosne strukture zaposlenih u sudu o kome je reč.

 

  1. Konačno, ako bi trebalo smatrati da starosna granica za odlazak sudije u penziju mora da zavisi od zakona koji je bio na snazi na dan kada je lice o kome je reč počelo da obavlja svoju sudijsku funkciju, onda bi u ovom konkretnom slučaju trebalo voditi računa o činjenici da je godine bila sprovedena re- forma propisa o starosnoj granici za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda, te da je tom reformom utvrđeno da ta granica iznosi 70 godina pošto je pret- hodno od 1990. do 2002. godine važila starosna granica od 65 godina. Ipak, 17 od 27 sudija na položaju na koje utiče sniženje starosne granice utvrđeno Novim zakonom o Vrhovnom sudu imenovano je između 1990. i 2002. godine, što znači da, barem kada je o tim sudijama reč, nije snižena starosna granica za odlazak u penziju koja je važila u trenutku kada su oni počeli da obavljaju sudijsku funkciju.

 

  1. Ako se kao kriterijum za utvrđivanje starosne granice za penzionisanje su- dije Vrhovnog suda uzme datum na koji je taj sudija imenovan na sudijsku duž- nost, to vodi u opasnost od diskriminacije među sudijama tog suda zato što će neke među njima, posebno one koje su imenovane nakon stupanja na snagu Novog zakona o Vrhovnom sudu, morati da se penzionišu pre nego druge su- dije koje su bile imenovane na položaj sudije Vrhovnog suda pre stupanja na snagu tog zakona, u vreme kada je starosna granica iznosila 70

 

  1. Prema stanovištu koje zastupa Mađarska, Komisija nije dokazala da je sniže- nje starosne granice za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda i penzionisanje

 

nekih sudija tog suda koje je nastupilo usled dejstva te mere takvo da utiče na sposobnost tog suda da jemči delotvornu pravnu zaštitu u oblastima na koje se odnosi pravo Evropske unije.

 

Nalazi Suda pravde

 

  1. Zahtev koji se odnosi na poštovanje nezavisnosti nacionalnih sudova nad- ležnih za odlučivanje o pitanjima koja su vezana za tumačenje i primenu prava EU, a koji država članica mora da poštuje u skladu sa članom 19 stav 1 podstav 2 UEU i koji sledi iz stavova 42–59 ove presude sadrži dva

 

  1. Prvi aspekt, koji je spoljašnji po svojoj prirodi, nalaže da sud o kome je reč ostvaruje svoju sudsku funkciju u potpunosti samostalno, bez ikakvih hijerarhij- skih ograničenja ili podređenosti bilo kom drugom telu i bez dobijanja naredaba ili uputstava iz bilo kog izvora, pa je on u tom smislu zaštićen od spoljnih intervencija ili pritisaka koji bi mogli naneti štetu nezavisnom suđenju njegovih članova i uticati na njihove odluke (presuda od 27. februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses, C-64/16, EU:C:2018:117, stav 44 i citirana sudska praksa).

 

  1. Drugi aspekt, koji je unutrašnji po svojoj prirodi, povezan je s nepristra- snošću i njime se nastoji obezbediti jednako odstojanje u odnosu na stranke u postupku i njihove interese za ishod spor Taj aspekt nalaže objektivnost i odsustvo bilo kakvog interesa za ishod postupka osim stroge primene načela vladavine prava [presuda od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equ- ality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 65 i citirana sudska praksa].

 

  1. Ta jemstva nezavisnosti i nepristrasnosti nalažu da postoje pravila, poseb- no kada je reč o sastavu suda i imenovanjima, trajanju funkcije i razlozima za uzdržanost, izuzeće i opoziv njegovih članova, kako bi se otklonila svaka osno- vana sumnja kod građana u pogledu nemogućnosti da na to telo utiču spolj- ni činioci i u pogledu njegove neutralnosti u odnosu na različite interese koji su predmet spora [presuda od septembra 2006. godine, Wilson, C-506/04, EU:C:2006:587, stav 53 i citirana sudska praksa i presuda od 25. jula 2018. godi- ne, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 66 i citirana sudska praksa].

 

  1. Pre svega, ta sloboda sudija od svih spoljnih intervencija ili pritisaka, koja je suštinski važna, zahteva, kako je Sud pravde EU u više navrata isticao, odre- đena jemstva koja su primerena zaštiti pojedinaca čiji je zadatak da presuđuju u nekom sporu, kao što su jemstva da neće biti smenjeni sa sudijske dužnosti

 

[vidi, u tom smislu, presudu od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 64 i citirana sudska praksa].

 

  1. Načelo nesmenjivosti sudija pre svega nalaže da sudije mogu ostati na duž- nosti dok ne navrše starosnu granicu kada moraju da se penzionišu ili dok im ne istekne mandat ukoliko su imenovane na određeno vreme. Iako to načelo nije apsolutno, ne mogu postojati izuzeci od njegove primene osim ako se radi o legitimnim i imperativnim razlozima uz poštovanje načela sr Tako je opšteprihvaćeno da sudije mogu biti razrešene ako se smatra da više nisu u stanju da obavljaju svoju funkciju usled nesposobnosti za rad ili usled teške po- vrede radnih obaveza, pod uslovom da je sproveden odgovarajući postupak.

 

  1. Kada je o tome reč očigledno je, kako konkretno proizilazi iz sudske prakse Suda pravde EU, da zahtev za nezavisnošću znači da pravila kojima se uređu- je disciplinski režim i, shodno tome, razrešenje lica kojima je zadatak da pre- suđuju u sporu moraju pružiti neophodna jemstva kako bi se otklonila sva- ka opasnost da se disciplinski režim koristi kao sistem političke kontrole nad sadržajem sudskih odluk Tako pravila kojima se, između ostalog, definiše i ponašanje koje predstavlja disciplinski prekršaj i kazne koje su primenljive u konkretnim slučajevima, a koja predviđaju učešće nezavisnog tela u skladu s postupkom u kome se u potpunosti jemče prava sadržana u članovima 47 i 48 Povelje, pre svega pravo na odbranu, i kojima se utvrđuje mogućnost da se pokrene pravni postupak za osporavanja odluka disciplinskih organa predstav- ljaju skup jemstava koja su suštinski važna za očuvanje nezavisnosti sudstva [presuda od 25. jula 2018. godine, Minister for Justice and Equality (nedostaci pravosudnog sistema), C-216/18 PPU, EU:C:2018:586, stav 67].

 

  1. U ovom konkretnom slučaju mora se stati na stanovište da reforma koja je osporena, a koja predviđa da se mera sniženja starosne granice za penzioni- sanje sudija Vrhovnog suda primenjuje na sudije koje već obavljaju sudijske funkcije u tom sudu ima za posledicu to da te sudije prevremeno prestanu da obavljaju svoju sudijsku funkciju pa stoga ta mera izaziva opravdanu zabrinu- tost u pogledu poštovanja načela nesmenjivosti

 

  1. U takvim okolnostima i imajući na umu presudni značaj tog načela, na šta je ponovo ukazano u stavovima 75 do 77, gore, takva primena je prihvatljiva samo ako je opravdana postojanjem legitimnog cilja, ako je srazmerna tom cilju i ako kod građana ne izaziva osnovanu sumnju u pogledu nepodleganja tog suda uticaju spoljnih činilaca i u pogledu njegove neutralnosti u odnosu na različite interese koji su predmet spor

 

  1. U ovom konkretnom slučaju, Republika Poljska tvrdi da je odluka o sniženju starosne granice za penzionisanje sudija Vrhovnog suda na 65 godina doneta u cilju standardizovanja te starosne granice sa opštom starosnom granicom pen- zionisanja koja važi za sve zaposlene u Poljskoj i, na taj način, u cilju poboljšanja i uravnotežavanja starosne strukture starijih članova tog

 

  1. S tim u vezi, pre svega se mora istaći da je Sud pravde EU priznao da se mogu smatrati legitimnima takvi ciljevi politike zapošljavanja, kao što su oni kojima se, s jedne strane, teži tome da se standardizuju, u kontekstu profesija u javnom sektoru, starosne granice za obavezni prestanak radne aktivnosti i da se, s druge strane, ohrabri uspostavljanje uravnoteženije starosne strukture tako što će se olakšati pristup mladih ljudi, između ostalog, sudijskoj profesiji (vidi, u tom smislu, presudu od jula 2011. godine, Fuchs i Köhler, C-159/10 i C-160/10, EU:C:2011:508, stav 50 i presudu od 6. novembra 2012. godine, Ko– misija protiv Mađarske, C-286/12, EU:C:2012:687, stavovi 61 i 62).

 

  1. Međutim, mora se pre svega uočiti da, kao što Komisija ističe i kao što je već konstatovala Evropska komisija za demokratiju putem prava (u daljem tekstu: Venecijanska komisija) u tačkama 33 i 47 svog Mišljenja br. 904/2017 (CDL-AD(2017)031), obrazloženje uz Nacrt novog zakona o Vrhovnom sudu sa- drži informacije koje, kao takve, izazivaju ozbiljnu sumnju u pogledu toga da li je reforma starosne granice aktivnih sudija Vrhovnog suda sprovedena zbog ostvarenja takvih ciljeva, a ne zbog toga da se marginalizuje određena grupa sudija tog

 

  1. Drugo, važno je istaći da je u ovom konkretnom slučaju sniženje starosne granice za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda koje su bile na sudijskoj funkciji na dan stupanja na snagu Novog zakona o Vrhovnom sudu bilo praće- no primenom novog mehanizma kojim se predsedniku Republike omogućava da odluči, po diskrecionoj osnovi, da na taj način skraćeni mandat u kome su- dija obavlja svoju sudijsku dužnost produži za dva uzastopna perioda od po tri godine.

 

  1. S jedne strane, uvođenje te mogućnosti da se za šest godina produži period u kome sudija obavlja svoju dužnost uporedo sa snižavanjem za pet godina starosne granice penzionisanja sudija Vrhovnog suda koje su bile na sudijskom položaju na dan stupanja na snagu Novog zakona o Vrhovnom sudu samo po sebi je takvo da izaziva sumnju u to da se reformom koja je sprovedena istinski težilo standardizaciji starosne granice penzionisanja tih sudija sa starosnom granicom koja važi za sve zaposlene i da se poboljša starosna struktura sudija tog

 

  1. S druge strane, kombinacija tih dveju mera takođe je takva da dodatno po- jačava utisak kako je njihov cilj, u suštini, moglo da bude da se isključi jedna unapred određena grupa sudija Vrhovnog suda, budući da predsednik Repu- blike, bez obzira na primenu mere snižavanja starosne granice penzionisanja za sve sudije tog suda koje su bile na položaju na dan kada je Novi zakon o Vrhovnom sudu stupio na snagu, zadržava diskreciono pravo da na sudijskoj funkciji zadrži neka od lica o kojima je reč.

 

  1. Treće, mora se stati na stanovište da su mere kojima se za pet godina sni- žava starosna granica penzionisanja sudija Vrhovnog suda koje su bile na tom položaju u vreme kada je stupio na snagu Novi zakon o Vrhovnom sudu i ko- jom je skraćeno njihovo obavljanje sudijskih dužnosti neposredno pogodila gotovo jednu trećinu aktivnih sudija tog suda uključujući, pre svega, prvog predsednika tog suda, čiji je šestogodišnji mandat, zajemčen Ustavom, takođe skraćen usled primene navedene mere. Kao što navodi Komisija, taj zaključak ukazuje na to da reforma o kojoj je reč ima potencijalno veliki uticaj na sastav i funkcionalni kontinuitet Vrhovnog Kao što je opšti pravozastupnik naveo u tački 76 svog Mišljenja, takva krupna promena sastava Vrhovnog suda, spro- vedena na osnovu reforme koja se izričito odnosila na taj sud, može se i sama pokazati takvom da izazove sumnje u pogledu istinske prirode te reforme i nje- nih stvarnih ciljeva.

 

  1. Stoga se sumnje koje su se javile u pogledu stvarnih ciljeva predmetne re- forme i koje proističu iz razmatranja koja su ovde navedena u stavovima 82–86, gore, ne mogu otkloniti argumentima koje je iznela Republika Poljska, prema kojima su (a) neke od aktivnih sudija Vrhovnog suda koje su tom reformom pogođene imenovane na sudijsku dužnost u vreme kada je starosna granica za penzionisanje sudija tog suda iznosila 65 godina i (b) te sudije, i po penzionisa- nju, i dalje zadržavaju sudijsko zvanje, nastavljaju da uživaju imunitet i dobijaju odgovarajuću finansijsku naknadu i podležu i dalje različitim pravilima profesi- onalnog ponašanja.

 

  1. Te činjenice, čak i ako se pođe od toga da su već dokazane, nisu takve da se na osnovu njih može dovesti u pitanje činjenica da penzionisanje sudija o koji- ma je reč označava neposredni i, u odnosu na ono što je bilo predviđeno pre no što je doneta sporna reforma, prevremeni prestanak njihove sudijske funkcije.

 

  1. Drugo, kako je Republika Poljska potvrdila u raspravi, opšta starosna grani- ca za penzionisanje zaposlenih, s kojom je ta država članica navodno želela da uskladi starosnu granicu za penzionisanje sudija Vrhovnog suda, ne podrazu- meva automatsko penzionisanje tih zaposlenih, već samo njihovo pravo, a ne

 

i obavezu da prestanu da obavljaju svoju profesionalnu aktivnost i da, u tom slučaju, steknu pravo na starosnu penziju.

 

  1. U takvim okolnostima, Republika Poljska nije dokazala da mera koja je ovom tužbom osporena predstavlja primereno sredstvo za smanjenje razli- ka u pogledu starosnih granica za obavezni prestanak obavljanja aktivnosti u svim profesijama o kojima je reč. Pre svega, ta država članica nije iznela nije- dan objektivan razlog zbog koga je, radi usklađivanja starosne granice penzi- onisanja sudija Vrhovnog suda sa opštom starosnom granicom penzionisanja primenljivom na sve zaposlene u Poljskoj bilo neophodno da se predvidi au- tomatsko penzionisanje tih sudija, osim ukoliko im predsednik Republike na diskrecionoj osnovi ne dozvoli da nastave da obavljaju svoju profesionalnu funkciju, dok je za ostale radnike penzionisanje po osnovu ispunjenja starosne granice predviđene zakonom bilo fakultativno.

 

  1. Kao treće, važno je da se u vezi sa ciljem ujednačavanja starosne granice za odlazak u penziju istakne kako je Sud pravde već zauzeo stav da nacionalni propisi kojima se neposredno i znatno snižava starosna granica za obavezan prestanak obavljanja sudijske funkcije, bez uvođenja prelaznih mera koje bi bile takve vrste da zaštite legitimna očekivanja tih lica koja obavljaju sudijsku funkciju u trenutku stupanja na snagu tih odredaba nisu u skladu s načelom srazmernosti (vidi, u tom smislu, presudu od novembra 2012. godine, Komi- sija protiv Mađarske, C-286/12, EU:C:2012:687, stavovi 68 i 80).

 

  1. Kada je reč o presudi od februara 2018. godine, Associação Sindical dos Juízes Portugueses (C-64/16, EU:C:2018:117), na koju se Republika Poljska takođe pozvala kako bi opravdala zakonitost nacionalne mere koju Komisija osporava u svom prvom prigovoru, ta presuda se odnosi na propise o smanje- nju iznosa sudijskih plata. U toj presudi SPEU je, pošto je utvrdio da je ta mera smanjenja plata bila ograničena i u smislu iznosa i u smislu trajanja, tj. da je bila privremena i da nije bila doneta namenski za članove Revizorskog suda Portu- galije, već je, nasuprot tome, bila mera opšte primene, zaključio da član 19 UEU mora da se tumači tako da poštovanje načela sudijske nezavisnosti ne sprečava primenu takve mere.

 

  1. Gledano iz perspektive sudijske nezavisnosti, dejstva takvog ograničenog i privremenog smanjenja plata ni u kom slučaju nisu uporedivi sa dejstvima mere koja se sastoji od sniženja starosne granice za odlazak u penziju aktivnih sudija zato što ta druga mera, dovodi do prevremenog i konačnog prestanka sudijske karijere lica o kojima je reč.

 

  1. Četvrto, ni osporena neposredna primena reforme na sudije Vrhovnog suda koje su bile na sudijskom položaju na dan stupanja na snagu Novog zakona o Vrhovnom sudu ne može se opravdati brigom koju je Republika Poljska izrazila za sprečavanje diskriminacije, u smislu trajanja sudijske dužnosti između tih sudija i onih sudija koje su imenovane u sudijsko zvanje u tom sudu po isteku tog da

 

  1. Po oceni Komisije, te dve kategorije sudija nisu u sličnoj situaciji zato što se skraćuje samo karijera prve kategorije sudija, koji obavljaju funkciju sudije Vrhovnog suda, dok se sudije koje pripadaju drugoj kategoriji u to zvanje ime- nuju na osnovu Novog zakona, koji utvrđuje zakonsku starosnu granicu pen- zionisanja od 65 Osim toga, kada je reč o tome da Republika Poljska takođe u svojim argumentima ukazuje na to da se sudijama koje već obavljaju funkcije sudija Vrhovnog suda, za razliku od njihovih kolega koji su na taj polo- žaj imenovani posle stupanja na snagu Novog zakona o Vrhovnom sudu, neće priznati mogućnost da koriste novu starosnu granicu uvedenu tim zakonom za odlazak u penziju, mora se ukazati na to, onako kao što je ukazala i Komisija, da je bilo moguće predvideti mogućnost da se lica o kojima je reč dobrovoljno odreknu obavljanja svoje sudijske funkcije kada navrše tu novu starosnu grani- cu za odlazak u penziju, ali da pri tom na to ne budu obavezani.

 

  1. Imajući u vidu sve prethodno navedene razloge, mora se zaključiti da pri- mena mere kojom se snižava starosna granica za penzionisanje sudija koje već obavljaju sudijske funkcije u tom sudu nije opravdana legitimnim Shod- no tome, primena te zakonske mere ugrožava načelo nesmenjivosti sudija koje je suštinski važno za njihovu nezavisnost.

 

  1. Iz toga sledi da mora biti prihvaćen prvi prigovor Komisije koji se odnosi na navodnu povredu člana 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

 

 

 

Drugi prigovor

 

Argumenti stranaka

 

  1. U svom drugom prigovoru Komisija tvrdi da je Republika Poljska povredila član 19 stav 1 podstav 2 UEU time što je, na osnovu Novog zakona o Vrhovnom sudu, dala predsedniku Republike diskreciono ovlašćenje da dva puta, svaki put za po tri godine, produži aktivni mandat sudija Vrhovnog suda pošto navr- še novu starosnu granicu za odlazak u penziju koja je utvrđena tim

 

  1. Prema navodima Komisije, zbog toga što ne postoje, s jedne strane, obave- zujući kriterijumi za donošenje odluke o tome da li će biti odobreni takvi pro- dužeci sudijskog mandata i, s druge strane, zbog toga što ne postoji obaveza da se takve odluke obrazlože, kao ni mogućnost da se one sudski preispitaju, predsednik Republike je u položaju da izvrši uticaj na sudije Vrhovnog To što sudija mora da se obrati s molbom predsedniku Republike da bi mu bili odobreni takvi produžeci mandata i što će potom, nakon što podnese te zahte- ve, čekati odluku predsednika Republike, kod sudije o kome je reč će verovat- no stvoriti pritisak koji će ga navesti da izađe u susret svakoj želji predsednika Republike u pogledu predmeta u kojima odlučuje, uključujući one predmete u kojima se od tog sudije traži da protumači ili primeni odredbe prava EU.

 

  1. Obaveza predsednika Republike da zatraži mišljenje Nacionalni savet sud- stva, koja je utvrđena u članu 37 stavovi a i 1.b, kao i članu 111.a Novog zakona o Vrhovnom sudu, kao i u članu 5 Zakona o izmenama i dopunama od 10. maja 2018. godine ne utiče na prethodni zaključak. Kriterijumi na osnovu kojih Naci- onalni savet sudstva treba da usvoji svoje mišljenje isuviše su uopšteni, a to mi- šljenje pritom nije obavezujuće za predsednika Republike. Pored toga, s obzirom na nedavnu reformu Zakona o nacionalnom savetu sudstva (Istawa o Krajowej Radzie Sądownictwa) od 12. maja 2011. godine (Dz. U. 2011/714) sprovedenu na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom savetu sudstva i nekih drugih zakona (Ustawa o zmianie ustawy o Krajowej Radzie Sądownictwa oraz niektórych innych ustaw) od 8. decembra 2017. godine (Dz. U. 2018/3), 15 članova tog saveta koje, od ukupno 27 koliko ih Savet ima u svom sastavu, više neće birati njihove kolege kako je to ranije bio slučaj, već Donji dom poljskog parlamenta, tako da se može posumnjati i u njihovu nezavisnost.

 

  1. Konačno, Komisija ističe da kada je reč o sudijama Vrhovnog suda koje će posle jula 2018. godine navršiti 65 godina, nije utvrđen rok u kome pred- sednik Republike mora da zatraži mišljenje Nacionalnog saveta sudstva, što potencijalno može dovesti do produžetka roka u kome predsednik Republike efektivno ima diskreciono pravo u pogledu zadržavanja sudije o kome je reč na njegovoj sudijskoj funkciji.

 

  1. Svi ti različiti činioci su takvi da izazivaju situaciju u kojoj se Vrhovni sud više neće smatrati sudom koji nudi garancije da u svim okolnostima postupa nepristrasno i nezavisno.

 

  1. Republika Poljska tvrdi da ovlašćenje predsednika Republike da odluči o tome da li će se sudijama Vrhovnog suda dozvoliti da nastave da obavljaju svoju funkciju i pošto navrše starosnu granicu za odlazak u penziju predstavlja

 

ovlašćenje koje je proisteklo iz prava predsednika Republike da imenuje su- dije – a to pravo mu je povereno Ustavom. To pravo čiji je konkretan cilj da se sudstvo zaštiti kako od mešanja zakonodavne vlasti tako i od mešanja izvršne vlasti treba da ostvaruje lično predsednik Republike i ono podleže isključivo ustavnim odredbama i načelima, a ustaljena sudska praksa upućuje na to da su odluke u kojima je predsednik Republike odbio da imenuje kandidate za sudijski položaj akti koji ne spadaju u polje upravne delatnosti i ne mogu biti predmet sudskog postupka.

 

  1. Ipak, Republika Poljska smatra da mišljenja koja predsedniku Republike upućuje Nacionalni savet sudstva uzimaju u obzir, kao što se jasno vidi iz člana 37 stav b Novog zakona o Vrhovnom sudu, interese sudskog sistema ili neki važan društveni interes, posebno racionalno korišćenje zaposlenih u Vrhov- nom sudu ili potrebe koje proističu iz radnog opterećenja pojedinih veća tog suda. Pored toga, iako takva mišljenja ne mogu biti obavezujuća za predsedni- ka Republike, a da pritom ne povrede njegova ustavna prava navedena u pret- hodnom stavu, očigledno je da predsednik Republike u praksi uzima u obzir ta mišljenja. Takođe je jasno da iako Zakon ne utvrđuje s tim u vezi nikakav rok, predsednik Republike traži mišljenje Nacionalnog saveta sudstva čim dobije molbu sudije Ustavnog suda za produžetak svog mandata.

 

  1. Kada je reč o sastavu Nacionalnog saveta sudstva, Republika Poljska na- vodi da ne deli zabrinutost Komisije. Republika Poljska takođe navodi da ta zabrinutost nije ni od kakvog značaja u svrhu ocene ovog predmeta zato što Komisija, u suštini, kritikuje tu državu članicu zbog toga što odluku o tome da li će sudiji Vrhovnog suda biti dozvoljeno da nastavi obavljanje svoje funkcije i nakon što navrši zakonski utvrđenu starosnu granicu za odlazak u penziju pre- pušta diskrecionom odlučivanju predsednika Republike, bez mogućnosti da se sudski preispita ta odluka, i s obzirom na to da mišljenje Nacionalnog saveta sudstva nije ni u kom slučaju obavezujuće za predsednika Republike.

 

  1. Konačno, Republika Poljska smatra da sudije Vrhovnog suda neće u praksi biti izložene uticaju predsednika Republike u isključivoj želji da im on produži period u kome mogu da obavljaju svoju sudijsku dužnost umesto da se penzio- nišu i koriste pogodnosti povoljnog penzionisanja, s obzirom na to da će pravi- lo po kome se sudsko većanje odvija u tajnosti sprečiti predsednika Republike da dođe do informacija o tome na koji je način glasao koji Osim toga, rok u kome predsednik Republike mora da odluči o zahtevu sudije za produže- nje mandata koji iznosi četiri meseca relativno je kratak.

 

  1. Slični sistemi za produžetak sudijskog mandata i po navršenju godina koje

 

predstavljaju starosnu granicu za odlazak u penziju postoje i u drugim država- ma članicama, a ne samo u Republici Poljskoj, a obnova mandata sudije Suda pravde Evropske unije takođe i sama zavisi od diskrecionog odlučivanja vlade države članice iz koje je sudija o kome je reč.

 

Nalazi Suda pravde

 

  1. Kao što je istaknuto u stavovima 72–74, gore, jemstva nezavisnosti i nepri- strasnosti sudova nalažu da telo o kome je reč ostvaruje svoje funkcije u pot- punosti samostalno, zaštićeno od spoljnih intervencija ili pritisaka koji bi mo- gli da ugroze nezavisnost prosuđivanja njegovih članova i da utiču na njihove odluke, uz poštovanje objektivnosti i bez postojanja ikakvog interesa za sam ishod spor Pravila kojima se nastoji da se jemči nezavisnost i nepristrasnost moraju biti takva da otklone svaku osnovanu sumnju kod građana u pogledu podložnosti tog tela spoljnim činiocima i njegove neutralnosti u odnosu na interese koji su predmet spora u kome rešava.

 

  1. Ovde se na samom početku mora navesti da se nacionalni propis na koji se odnosi drugi prigovor Komisije ne bavi postupkom imenovanja kandidata za obavljanje sudijske funkcije, nego mogućnošću da aktivne sudije koje na taj način uživaju jemstva koja su suštinski važna za obavljanje tih dužnosti na- stave da obavljaju funkciju i nakon što navrše uobičajenu starosnu granicu za odlazak u penziju, kao i da se to pravilo u tom smislu odnosi na uslove u kojima napreduje ili u kojima se prekida njihova karijer

 

  1. Osim toga, iako države članice same treba da odluče da li će dozvoliti da se produži sudijska funkcija i nakon što sudija navrši starosno doba za odlazak u penziju, činjenica je da su one ipak, ako se opredele za takav mehanizam, duž- ne da obezbede da uslovi i postupak kojima podleže takav produžetak karijere ne ugroze načelo sudijske neza

 

  1. S tim u vezi, tačno je da sama činjenica da je jednom državnom organu kao što je Predsednik Republike povereno ovlašćenje da odluči da li će odobriti takav produžetak mandata nije sama po sebi dovoljna da se na osnovu nje zaključi kako je navedeno načelo ugroženo. Međutim, važno je da se obezbe- di da suštinski uslovi i detaljna procesna pravila kojima se uređuje donošenje takvih odluka budu takvi da se na osnovu njih ne mogu pobuditi sumnje, kod građana, u pogledu podložnosti sudija o kojima je reč dejstvu spoljnih činilaca ni u pogledu njihove neutralnosti u odnosu na interese koji su predmet spora o kome odlučuju.

 

  1. U tom cilju je, pre svega, neophodno da ti uslovi i procesna pravila budu tako uređeni da te sudije budu zaštićene od potencijalnih iskušenja da podle- gnu spoljnoj intervenciji ili pritisku koji mogu da ugroze njihovu nezavisnost (vidi, u tom smislu, presudu od januara 2013. godine, D. i A., C-175/11, EU:C:2013:45, stav 103). Prema tome, ta procesna pravila moraju biti takva da ne samo spreče bilo kakav neposredni spoljni uticaj u vidu uputstava već i one vrste uticaja koji su u većoj meri posredni i koji bi mogli da se odraze na odluke sudija o kojima je reč (vidi, po analogiji, presudu od 16. oktobra 2012. godine, Komisija protiv Austrije C-614/10, EU:C:2012:631, stav 43 i presudu od 8. aprila 2014. godine, Komisija protiv Mađarske, C-288/12, EU:C:2014:237, stav 51).

 

  1. U ovom konkretnom predmetu, uslovi i detaljna procesna pravila utvrđeni Novim zakonom o Vrhovnom sudu u pogledu mogućeg produžetka mandata sudije Vrhovnog suda i nakon što sudija navrši starosno doba za odlazak u pen- ziju ne ispunjavaju te zahteve.

 

  1. U tom smislu treba, pre svega, ukazati na to da, na osnovu Novog zakona o Vrhovnom sudu, taj produžetak mandata sada podleže odlučivanju predsedni- ka Republike, koje je diskreciono već i zbog toga što donošenje te odluke nije, kao takvo, uređeno nijednim objektivnim ili proverljivim kriterijumom, a sama odluka ne mora da bude obrazlož Pored toga, ne postoji mogućnost da se ta odluka ospori u sudskom postupku.

 

  1. Drugo, kada je reč o činjenici da je Novim zakonom o Vrhovnom sudu pro- pisano da se od Nacionalnog saveta sudstva traži da predsedniku Republike dostavi mišljenje pre nego što donese svoju odluku, tačno je da intervencija jednog takvog tela, u kontekstu postupka za produžetak perioda tokom koga sudija obavlja svoju dužnost i nakon što navrši uobičajeno starosno doba za odlazak u penziju može, u načelu, biti takva da doprinese većoj objektivnosti celog postupk

 

  1. Međutim, to je tačno samo ukoliko su ispunjeni određeni uslovi, pre sve- ga onaj koji nalaže da samo to telo bude nezavisno od zakonodavne i izvršne vlasti i od vlasti kojoj treba da dostavi svoje mišljenje, kao i u meri u kojoj se to mišljenje donosi na osnovu kriterijuma koji su i objektivni i relevantni, a samo mišljenje je obrazloženo i stoga odgovara zahtevu da iznesu objektivni podaci na osnovu kojih organ vlasti može da donese svoju odluku.

 

  1. S tim u vezi dovoljno je utvrditi, kako je sama Republika Poljska potvrdila u raspravi, da je Nacionalni savet sudstva, kada je od njega traženo da dostavi takva mišljenja predsedniku Republike, po pravilu, i s obzirom na činjenicu da ne

 

postoji nijedan propis koji bi ga obavezao da navede razloge na osnovu kojih je doneo takva mišljenja, samo upućivao ta mišljenja, bilo pozitivna bilo negativna, katkad bez ikakvih navedenih razloga ili navodeći samo formalne razloge koji uopšteno upućuju na uslove u skladu s kojima su pobrojani kriterijumi koji su navedeni u članu 37. stav 1 tačka b) Novog zakona o Vrhovnom sudu. U takvim okolnostima, kada čak nije bilo neophodno da se utvrdi da li su kriterijumi kao što su oni koji su pomenuti u toj odredbi u dovoljnoj meri transparentni, objek- tivni i proverljivi, mora se konstatovati da ta mišljenja nisu takva da bi predsed- niku Republike pružila objektivne informacije o ostvarivanju ovlašćenja koje mu je povereno da dopusti ili odbije da dopusti da sudija Vrhovnog suda nastavi da obavlja svoju dužnost i nakon što navrši godine za odlazak u penziju.

 

  1. Imajući na umu sve što je prethodno navedeno, mora se zaključiti da dis- kreciono ovlašćenje dato predsedniku Republike da sudiji najvišeg suda u ze- mlji kao što je Vrhovni sud dva puta zaredom produži mandat za po tri godine, između šezdeset pete i sedamdeset prve godine života sudije može izazvati opravdanu sumnju, između ostalog kod građana, u pogledu podložnosti su- dija o kojima je reč dejstvu spoljnih činilaca i u pogledu njihove neutralnosti u odnosu na interese koji su predmet spora u kome odlučuju.

 

  1. Konačno, argument koji je Republika Poljska iznela u pogledu navodne sličnosti između nacionalnih odredaba koje su ovom tužbom osporene i postu- paka koji se primenjuju u drugim državama članicama u pogledu eventualnog produžetka mandata sudije Suda pravde Evropske unije se ne može prihva

 

  1. Prvo, čak i pod pretpostavkom da, gledano iz perspektive člana 19 stav 1 podstav 2 UEU postupak utvrđen u nekoj drugoj državi članici ima nedostatke slične nedostacima koji su uočeni u nacionalnim odredbama koje su predmet spora u ovom slučaju, što nije dokazano, ostaje činjenica da se država članica ne može pozvati na eventualnu povredu prava Unije čiji je počinilac neka dru- ga država članica da bi tako opravdala sopstveno kršenje prava Unije (vidi, u tom smislu, presudu od juna 1996. godine, Komisija protiv Italije, C-101/94, EU:C:1996:221, stav 27 i citirana sudska praksa).

 

  1. S druge strane, za razliku od nacionalnih sudija koje se imenuju na rok dok ne dosegnu zakonsku starosnu granicu za odlazak u penziju, sudije Suda prav- de EU, shodno članu 253 UFEU, biraju se na fiksni mandat od šest Osim toga, prema tom članu, novo imenovanje na taj položaj sudije čiji se mandat bliži kraju zahteva da se, kao što je bio slučaj i prilikom prvobitnog imenovanja tog sudije, zajednički dogovore vlade država članica, nakon što se o tome kon- sultuje Odbor utvrđen u članu 255 UFEU.

 

  1. Uslovi koji su na taj način utvrđeni u ugovorima ne mogu da promene obim delovanja obaveza koje su propisane državama članicama na osnovu čla- na 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

  1. Iz toga sledi da mora biti prihvaćen drugi prigovor Komisije u kome se ukazuje na povredu člana 19 stav 1 podstav 2 UEU i, da, prema tome, cela tužba mora biti prihvać

 

  1. S obzirom na sve prethodno navedene razloge, mora se zaključiti da je, prvo, time što je propisala meru kojom snižava starosnu granicu sudija Vrhovnog suda za sudije koje su obavljale sudijsku funkciju, a imenovane su u taj sud pre 3. aprila 2018. godine i, drugo, time što je predsedniku Republike dala diskreciono ovla- šćenje da produži period aktivnog obavljanja sudijske dužnosti sudija tog suda i nakon što dosegnu novoutvrđenu starosnu granicu za odlazak u penziju, Republi- ka Poljska prekršila svoje obaveze koje proističu iz člana 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

Troškovi

 

  1. U skladu sa članom 138 stav 1 Poslovnika Suda, stranci koja izgubi spor mora biti naloženo da plati troškove spora ako je takav zahtev podnela druga strank Budući da je Komisija podnela zahtev za to da druga strana snosi troškove i da je Republika Poljska izgubila spor, ona je dužna da plati troškove spora.

 

  1. U skladu sa članom 140 stav 1 Poslovnika Suda Mađarska je dužna da snosi sopstvene troškove.

 

Na osnovu svega navedenog, Sud pravde EU (Veliko veće) ovim:

 

1.  Proglašava da je, prvo, time što je propisala meru kojom snižava starosnu granicu sudija Vrhovnog suda za sudije koje su obavljale sudijsku funkciju, a koje se imenovane su u taj sud pre 3. aprila 2018. godine i, drugo, time što je predsedniku Republike dala diskreciono ovlašćenje da produži period aktivnog obavljanja sudijske dužnosti sudija tog suda i nakon što navrše godine za odla- zak u penziju, Republika Poljska prekršila svoje obaveze koje proističu iz člana 19 stav 1 podstav 2 UEU.

 

  1. Nalaže Republici Poljskoj da snosi troškove spora;

 

  1. Proglašava da je Mađarska dužna da snosi sopstvene troškove.

 

[Potpisi]                                                                ( *1 ) Jezik postupka: poljski.

 

https://www.bih-pravo.org/

previous
Sindikalno udruženje portugalskih sudija protiv Revizorskog suda
next
A. K. i drugi br. C-585/18, C-624/18 i C-625/18
Bosna i Hercegovina
info@anwalt-bih.de

Copyright © Anwalt Bosna i Hercegovina 2020 / 2021

anwalt