Stručni članciPredmet Agrokompleks protiv Ukrajine

U predmetu Agrokompleks protiv Ukrajine,

 

Evropski sud za ljudska prava (Peto odeljenje), zasedajući u Veću sastavljenom od:

Din Špilman (Dean Spielmann), predsednik, Elizabet Fura (Elisabet Fura),

Karel Jungvirt (Karel Jungwiert), Mark Filiger (Mark Villiger),

Izabel Bero-Lefevr (Isabelle Berro-Lefèvre), En Pauer (Ann Power),

Gana Jutkivska (Ganna Yudkivska), sudije, i

Klaudija Vesterdik (Claudia Westerdiek), sekretar Odeljenja, Nakon većanja na zatvorenoj sednici 13. septembra 2011,

Izriče sledeću presudu, koja je usvojena tog dana:

 

POSTUPAK

 

  1. Ovaj predmet je formiran na osnovu predstavke (br. 23465/03), koju je protiv Ukrajine podneo Sudu na osnovu člana 34 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) Agrokompleks JSC (u daljem tekstu: preduzeće podnosilac predstavke) juna 2003. godine.

 

  1. Preduzeće koje je podnosilac predstavke zastupao je P. J. Lukas (P. Y. Lucas), advokat iz P Ukrajinsku vladu (u daljem tekstu: Vladu) zastupao je njihov zastupnik J. Zajcev (Y. Zaytsev).

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke tvrdilo je, pre svega, da nije imalo pravično suđenje u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim Takođe se požalilo na povredu prava na mirno uživanje svoje imovine.

 

  1. Predsednik Petog odeljenja je novembra 2009. godine odlučio da o pred- stavci obavesti Vladu. Takođe je odlučeno da se u isto vreme odlučuje o pri- hvatljivosti i meritumu predstavke (član 29 stav 1).

 

ČINJENICE

 

  1. OKOLNOSTI PREDMETA

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je privatna kompanija registrovana u Ukraji- ni. U vreme događaja o kojima je reč ono je obavljalo barter poslove sa ruskim kompanijama, gde se pre svega radilo o razmeni nekih prehrambenih sirovina iz Ukrajine za rusku sirovu naftu i o daljoj prodaji gotovih petrohemijskih proizv

 

A.       Događaji između 1991. i 1996. godine

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je 18. decembra godine potpisalo ugovor za preradu 225.000 tona sirove nafte sa Rafinerijom nafte iz Lisičanska (u daljem tekstu: Rafinerija) – u to vreme najvećom naftno-prerađivačkom fir- mom u zemlji, čijih 67,41% akcija poseduje država.

 

  1. Viši arbitražni sud (u daljem tekstu: HAC) dozvolio je marta 1993. godine preduzeću koje je podnosilac predstavke da podnese tužbu protiv Rafinerije zahtevajući da Rafinerija isporuči preduzeću podnosiocu predstavke naftne derivate proizvedene od njegovih sirovina.

 

  1. Tokom juna i jula godine Rafinerija je isporučila samo manji deo naft- nih derivata preduzeću podnosiocu predstavke.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je avgusta 1993. godine isporučilo Ra- fineriji još 150.000 tona sirove nafte na preradu.

 

  1. U jesen godine državna preduzeća iz luganske oblasti koja su se ba- vila ratarstvom, rudarstvom i drugim aktivnostima od presudne važnosti za lokalnu privredu suočila su se s posebno izraženom akutnom nestašicom go- riva. U sklopu hitnih mera preduzetih da bi se kriza prevazišla lokalne vlasti su naložile Rafineriji da za lokalne potrebe, i to bez ikakve naknade, proizvede određene količine derivata, bez obzira da li je reč o proizvodima napravljenim od sirovine u vlasništvu kupaca.

 

  1. Nakon tužbe preduzeća koje je podnosilac predstavke, HAC je novem- bra 1994. godine naložio Rafineriji da izvrši obaveze po ugovoru potpisanom
  2. avgusta 1993. godine.

 

  1. U nekom trenutku Rafinerija je preimenovana u kompaniju LysychanskNaf- toOrgSyntez (u daljem tekstu: LyNOS).

 

  1. Odlukom od aprila 1995. godine HAC je izmenio svoju presudu od 5. mar- ta 1993. godine i naložio je LyNOS-u da plati preduzeću podnosiocu predstavke neisporučene naftne derivate.

 

  1. Vlada je aprila 1995. godine naložila Državnom sekretarijatu za naftu, gas i naftno-prerađivačku industriju (u daljem tekstu: Deržnaftogasprom) da proveri da li su opravdani zahtevi preduzeća podnosioca predstavke prema LyNOS-u. Kako se može zaključiti iz pisma koje je Deržnaftogasprom uputio Parlamentu 6. maja 1995. godine, utvrđeno je da su ti zahtevi osnovani. U pi- smu je posebno ukazano da glavni razlog zbog koga Rafinerija nije ispunila svoje ugovorne obaveze prema preduzeću podnosiocu predstavke leži u tome što su regionalne vlasti bez ikakve naknade preusmeravale petrohemijske pro- izvode (lokalnim preduzećima) tokom 1993. godine.

 

  1. HAC je jula 1996. godine dosudio preduzeću podnosiocu predstavke naknadu za dugotrajno neizvršenje presuda od 5. marta 1993. i 18. novembra 1994. godine i odredio da sudske troškove plati LyNOS.

 

B.       Stečajni postupak protiv LyNOS-a i drugi događaji koji su uticali na naplatu zaostalih potraživanja preduzeća podnosioca predstavke

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke se jula 1996. godine obratilo HAC-u tražeći da se pokrene stečajni postupak protiv LyNOS-a zbog dugotrajnog ne- izvršenja presuda od 5. marta 1993. i 18. novembra 1994. godine.

 

  1. Regionalni arbitražni sud u Poltavi (u daljem tekstu: Poltavski arbitražni sud) kome je HAC prosledio predlog za stečajni postupak koji je podnelo preduzeće podnosilac predstavke avgusta 1996. godine započeo je stečajni postupak.

 

  1. Taj sud je marta 1997. godine doneo preliminarnu procenu po kojoj zao- stali dug LyNOS-a prema preduzeću podnosiocu predstavke iznosi, na osnovu dokumentovanih dokaza, 169.323.720 ukrajinskih grivni (UAH) i 77.802 tone naftnih derivata.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je jula 1997. godine zatražilo od HAC-a da obezbedi potraživanja poverioca tako što će zapleniti akcije koje država ima u kompaniji LyNOS.

 

  1. Taj sud je jula 1997. godine odobrio taj zahtev i zabranio „[LyNOS-u], Fondu za državnu imovinu i drugim organima vlasti da preduzmu ijedan ko-

 

rak u cilju prenosa vlasništva ili promene statusa državnih akcija u portfelju [LyNOS] sve dotle dok taj sud ne okonča [stečajni postupak]”.

 

  1. Državno tužilaštvo je jula 1997. godine obavestilo predsednika HAC-a o rezultatima istrage o razlozima za tako velika zaostala potraživanja i nesolven- tnost kompanije LyNOS. Tužilaštvo je, između ostalog, zaključilo da su dugovi LyNOS-a prema njegovim klijentima uglavnom bili izazvani time što su naftni derivati bez ikakve naknade preusmeravani za potrebe države u 1993. godini.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je avgusta 1997. godine zaključilo sporazum sa LyNOS-om o postupku i uslovima otplate zaostalih potraživanja po osnovu presuda HAC-a od 5. marta 1993. i 18. novembra 1994. godine, kao i po osnovu presude Poltavskog arbitražnog suda od 3. marta 1997. godine. Potpisom stavljenim na taj sporazum dužnik je priznao dug prema preduzeću podnosiocu predstavke u iznosu od 225.355.355 ukrajinskih grivni, koji je, pre- ma dogovorenom reprogramu, trebalo da bude isplaćen u naturi u roku od pet godina. Stranke su takođe naglasile da se taj sporazum ne može shvatiti kao prijateljsko poravnanje i da on ne podrazumeva zahtev za obustavu stečajnog postupka protiv LyNOS-a.

 

  1. HAC je 18. novembra 1997. godine obustavio postupak dok se dužnik, poveri- oci i nadležni organi ne dogovore o jemstvima za otplatu zaostalih potraživ

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je decembra 1997. godine zatražilo da predsednik Kabineta ministara (Vlade) razmotri mogućnosti da se državne akcije u LyNOS-u, koja iznose 26% njegovog akcionarskog kapitala, prenesu u fond (trust) za period dok traje otplata zaostalih potraživanja kao jemstvo da će ona zaista biti otplaćena.

 

  1. HAC je januara 1998. godine obnovio stečajni postupak.

 

  1. HAC je januara 1998. godine odlučio da ostavi neispitana zaostala po- traživanja poverioca kompanije LyNOS. U isto vreme, pozivajući se na potrebu da se i dalje ulažu napori kako bi se isplatila potraživanja poverioca i sprečila insolventnost dužnika, Sud je odlučio da nanovo, dodatno preispita postup- ke koje su stranke s tim u vezi preduzele. Konkretno, HAC je naložio LyNOS-u i poveriocima čija su potraživanja ostala nenaplaćena da ga jednom mesečno redovno obaveštavaju o napretku otplate zaostalih potraživanja. Osim toga, svim zainteresovanim strankama sugerisano je da razrade mehanizam koji će obezbediti kontinuiranu otplatu dugovanja. Taj sud je takođe odlučio da pozo- ve Vladu da preduzme mere kako bi sprečila bankrotstvo LyNOS-a. Sud je kon-

 

statovao da je svim strankama zajednički stav da zaostala potraživanja mogu biti isplaćena u naturi.

 

  1. HAC je februara 1998. godine odlučio da o stečajnom postupku treba da odlučuje tročlano veće, umesto sudije pojedinca. Pre toga, preduzeće podnosi- lac predstavke je iznelo primedbe na to da u slučaju odlučuje sudija pojedinac.

 

  1. LyNOS je februara 1998. godine uputio pismo prvom zameniku pred- sednika Skupštine Ukrajine zatraživši njegovu „pomoć u utvrđivanju zakonito- sti” presuda HAC-a donetih tokom stečajnog postupka.

 

  1. Prvi zamenik predsednika Skupštine je marta 1998. godine poslao pi- smo v. d. predsedniku HAC-a tražeći od njega da „ne toleriše nikakvo prejudi- ciranje niti donošenje neosnovanih odluka u vezi sa insolventnošću LyNOS-a”, preduzeća koje je, kako je rekao, strateški važno za državu. U pismu je takođe iznet sledeći zahtev:

[K]ako bi se sprečilo svako nanošenje štete interesima države i povreda ukrajinskog zako- nodavstva, od Vas se traži da donesete hitnu odluku kojom ćete poništiti presudu od 13. februara 1998. godine i obustaviti postupak u vezi sa insolventnošću kompanije LyNOS.“

  1. U pismu od aprila 1998. godine predsednik HAC-a je odgovorio da je od- luka od 13. februara 1998. godine bila u skladu s merodavnim pravom i da ne može biti preispitivana u postupku nadzorne revizije.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je, sa svoje strane, zatražilo da HAC pre- ispita odluku od januara 1998. godine tako što će pokrenuti postupak nad- zorne revizije. Smatralo je da je, iako su dugovi kompanije LyNOS potvrđeni dokumentacijskim dokazima i morali da budu vraćeni, Sud ipak nije utvrdio konačni iznos duga niti je od dužnika zahtevao ikakva delotvorna jemstva da će taj dug biti zaista vraćen.

 

  1. Kolegijum HAC-a nadležan za reviziju presuda, odluka i rešenja (u daljem tekstu: Revizioni kolegijum) stavio je aprila 1998. godine van snage odluku HAC-a od 29. januara 1998. godine u delu u kome se odnosila na ostavljanje neutvrđenih potraživanja poverioca i prosledio je predmet drugom veću na novo ispitivanje. Kolegijum je konstatovao da su ostale nejasne procedure za vraćanje dugova i obim i metode otplate.

 

  1. Predsednik Državnog sekretarijata za gorivo i energetiku u Vladi Ukrajine, koji je u isto vreme bio i predsednik Nadzornog odbora LyNOS-a, poslao je HAC-u „izjavu u vezi sa predmetom”, u kojoj je pre svega istakao sledeće:

 

„Produženo trajanje stečajnog postupka protiv kompanije LyNOS nanosi i materijalnu i nematerijalnu štetu toj kompaniji i odvraća potencijalne investitore. … Apelujem na vas da obustavite stečajni postupak protiv LyNOS-a.“

 

  1. LyNOS se aprila 1998. godine žalio predsedniku Ukrajine tvrdeći da je odluka HAC-a od 6. aprila 1998. godine nezakonita i zatražio je da predsednik interveniše kako bi se okončao stečajni postupak.

 

  1. Predsednik Vlade je maja 1998. godine obavestio predsednika HAC-a da se Upravni odbor i sindikati LyNOS-a ne slažu sa odlukom Suda od 6. aprila 1998. godine i zatražio je da„to pitanje bude razmotreno u skladu sa utvđenim postupkom”.

 

  1. Fond za državnu imovinu je maja 1998. godine zatražio od HAC-a da obustavi stečajni postupak. Fond je istakao da ne može nastaviti prodaju svojih akcija u LyNOS-u s obzirom da je HAC u svojoj odluci od 15. jula 1997. godine zabranio bilo kakvu promenu statusa akcijskog kapitala kompanije LyNOS.

 

  1. HAC je maja 1998. godine ustanovio da su osnovani zahtevi Odbora poverilaca da se ubrza konačno utvrđivanje iznosa svih dospelih, a nenapla- ćenih potraživanja i da se od dužnika zahtevaju jemstva da će ta potraživanja konačno biti naplaćena. HAC je uputio i poverioce i dužnike da ispune obaveze koje imaju iz prethodne odluke HAC-a od 6. aprila 1998. godine i da utvrde program koji će obezbediti dalju otplatu dugovanja. Sud je kao neosnovan od- bacio zahtev Fonda za državnu imovinu da se okonča stečajni postupak kako bi on mogao da sprovede nekomercijalnu aukciju za prodaju akcija. HAC je uputio Fond da mu podnese sve dokumente u vezi sa pomenutom nekomercijalnom aukcijom i njenim rezultatima.

 

  1. HAC je jula 1998. godine razmatrao zahtev preduzeća koje je podnosilac predstavke da se utvrdi konačan iznos koji mu duguje tuženo preduzeće. HAC je konstatovao da je preduzeće podnosilac predstavke prvobitno procenilo svoja potraživanja na 660.000.000 ukrajinskih grivni, ali je, nakon pregovora sa dužnikom, taj iznos smanjen na 225.355.355 ukrajinskih grivni, u skladu sa spo- razumom od 20. avgusta 1997. godine (vidi stav 22, gore). Nakon što je LyNOS delimično ispunio taj sporazum u septembru–decembru 1997. godine, što je HAC ocenio kao potvrdu da je LyNOS prihvatio njegove uslove, nenaplaćeno potraživanje iznosilo je 216.150.544 ukrajinskih grivni.

 

  1. S obzirom na izuzetno tešku finansijsku situaciju dužnika, kao i na njegov strateški značaj za privredu Države, preduzeće podnosilac predstavke zatražilo je da sud potvrdi taj iznos kao ukupni konačni iznos nenaplaćenih potraživa-

 

nja. Osim toga, preduzeće podnosilac predstavke je saopštilo da je spremno da zaključi kako je dug otplaćen onog trenutka kada 90% tog iznosa bude ispla- ćeno.

 

  1. LyNOS je, sa svoje strane, samo delimično prihvatio zahteve za naplatu pre- duzeća podnosioca predstavke i zatražio je da sud ustanovi vrednost duga koji treba otplatiti u na LyNOS je smatrao da je odluka HAC-a kojom su dozvo- ljena potraživanja preduzeća koje je podnosilac predstavke nezakonita, iako su ostala validna. LyNOS je takođe optužio Vladu da nije ispunila svoje ugo- vorne obaveze prema preduzeću podnosiocu predstavke. LyNOS je smatrao da se sporazum od 20. avgusta 1997. godine ne može smatrati validnim zato što u njemu nisu uređeni osnovni uslovi, kao što su troškovi, rokovi i uslovi koji se postavljaju za isporuku naftnih derivata.

 

  1. Sud je ustanovio da ukupan nenaplaćen dug LyNOS-a preduzeću podnosi- ocu predstavke iznosi 150.544 ukrajinske grivne.

 

  1. LyNOS se jula 1998. godine požalio predsedniku Ukrajine da glavni tuži- lac i predsednik HAC-a nisu uložili prigovor na osnovu zahteva LyNOS-a da se poništi odluka HAC-a od 6. aprila 1998. godine i da se u skladu s tim zahtevom obustavi stečajni postupak. U pismu koje je LyNOS uputio predsedniku Ukraji- ne navodi se sledeće:

[O]dsustvo reakcije tužioca na nezakonit stečajni postupak protiv LyNOS-a … i odsustvo jasnog stava predsednika Višeg arbitražnog suda u vezi sa ovim predmetom, dodatno pojačani smelošću, neostvarenim ambicijama i verovatno nekim sebičnim interesima Odbora poverilaca… postali su prepreka ne samo za normalan proces privatizacije akcija LyNOS-a već i za njegovo opšte normalno funkcionisanje.“

 

  1. Predsednik HAC je jula 1998. godine uputio pismo predsedniku Vlade (br. 01-2.1/181), u kome ga je „informisao … o tekućem stečajnom postupku protiv LyNOS-a u skladu sa uputstvima predsednika Ukrajine od 6. maja i 13. jula 1998”. U tom pismu je, između ostalog, navedeno sledeće:

„Iznos dospelih, a neotplaćenih potraživanja od bivše Rafinerije nafte u Lisičansku prema poveriocima koji obavljaju preduzetničke aktivnosti u Ukrajini predstavlja, pre svega, re- zultat toga što to preduzeće nije ispunjavalo svoje ugovorne obaveze.

Pošto dobije naftu svojih klijenata, rafinerija nafte je dužna da im, prema ugovoru, vrati gotove petrohemijske proizvode. Te kompanije su [sa svoje strane] dužne da većinu tih derivata isporuče ukrajinskim poljoprivrednim preduzećima.

Činjenica da je LyNOS sistematski kršio svoje ugovorne obaveze i da je izbegavao izvršenje svih sudskih odluka nije dovela samo do docnje nego i do nagomilavanja duga …

Tokom razmatranja tog predmeta, Sud je, u okviru svojih nadležnosti, preduzeo odgova- rajuće mere za naplatu duga između LyNOS-a i njegovih poverilaca. LyNOS je s nekima od poverilaca sklopio građanskopravne sporazume kojima su uređeni uslovi i rokovi otplate

 

duga, i ti sporazumi se sprovode, što pruža izvesnu nadu da se problem zaostalog duga može na taj način rešiti. To očekuje sam dužnik i on je to svoje očekivanje izrazio u pismu predsedniku Ukrajine. Međutim, uprkos tome, dužnik izbegava da se povinuje proceduri otplate duga koja je dogovorena sa [preduzećem podnosiocem predstavke].

S obzirom na tešku ekonomsku situaciju LyNOS-a, preduzeće [podnosilac predstavke] znat- no je smanjilo [svoja] potraživanja … – sa 596.055.564 ukrajinske grivne na 216.150.544 ….

Za vašu informaciju, ukazujem na to da se zaostali dug LyNOS-a prema [preduzeću pod- nosiocu predstavke] pojavio 1992–1993. i da su ti iznosi potvrđeni u presudama Višeg arbitražnog suda Ukrajine. Zakonitost tih presuda potvrdile su sve nadređene instance, uključujući Kolegijum Višeg arbitražnog suda, koji ih je potvrdio u celosti.

Međutim, otkako je započet stečajni postupak, LyNOS ne izvršava presude uprkos činje- nici da su one izvršne i imaju snagu zakona. Kompanija LyNOS je saopštila da je samom činjenicom da su sklopljeni sporazumi sa poveriocima u vezi sa uslovima i postupkom otplate zaostalih potraživanja ona oslobođena obaveze da izvrši presude, ali ta tvrdnja nije zakonita.

Postupajući po uputstvu Vlade od 26. jula 1998. godine Deržgasprom (Derzhgazprom) je

… istražio i u potpunosti potvrdio činjenicu da LyNOS nije ispunio svoje ugovorne obaveze usled čega su sva potraživanja [preduzeća koje je podnosilac predstavke], kako je utvrđe- no, u celosti opravdana.

U svom pismu od 6. maja 1995. … taj organ je istakao da je u drugoj polovini 1993. godi- ne rukovodstvo regionalne vlasti u Lugansku teško prekršilo odredbe ukrajinskih zakona pošto je naredilo LyNOS-u da besplatno preusmeri petrohemijske proizvode koji su u vla- sništvu [preduzeća koje je podnosilac zahteva]. To podriva verodostojnost tvrdnji dužnika da nije njegova greška što ti petrohemijski proizvodi nisu bili isporučeni onima kojima pripadaju.

Dužnik čak nije iskoristio ni pomoć koju mu je pružila Vlada za otplatu dugova. U junu 1993. godine Ukrderžnaftogas (Ukrderzhnaftogaz) obezbedio je LyNOS-u resurse … i odobrio program  isporuke  naftnih  derivata  u  periodu  jun–septembar  1993.  godine  koji je trebalo da ostane na snazi sve dok se ne otplati kompletan dug [preduzeću koje je podnosilac predstavke]. [Dužnik] je, međutim, isporučio samo 33.000 tona tog proizvoda tokom juna i jula 1993. i odbio je da dalje otplaćuje svoj dug, koji je bio nekoliko puta veći od predate količine.

Zahtev da se obustavi postupak protivan je zakonu i ne može se ispuniti sve dok dugova- nja ne budu u potpunosti otplaćena …

Tokom ispitivanja ovog predmeta Sud je iscrpeo sve zakonom predviđene mogućnosti da spase dužnika od stečajne likvidacije. Poverioci su jasno stavili do znanja da im nije cilj da dužnik bude likvidiran ili da steknu vlasništvo nad njegovom imovinom. Oni insistiraju na postepenoj otplati duga u skladu sa dogovorenim reprogramom i zavisno od toga nema- ju ništa protiv da se stečajni postupak obustavi dok se dugovanja u potpunosti ne otplate.

S obzirom na složenost rešenja između dužnika i poverioca i nejasnoće u početku krajnjih rokova za otplatu duga, što neminovno vodi do gomilanja štete usled inflacije i do gubitka prihoda za poverioce, kao i u želji da se oporavi dužničko preduzeće, smatramo da je ne- ophodno da se formira radna grupa koja će na licu mesta istražiti ovaj problem.

Po našem mišljenju, bilo bi poželjno da se istraži i konačno utvrdi sudbina svih naftnih derivata koje je LyNOS proizveo od nafte čiji su vlasnici njegovi klijenti.“

 

  1. Istog dana, jula 1998. godine, Vlada je formirala Radnu grupu za utvr- đivanje razloga dugovanja kompanije LyNOS prema stranim i domaćim pove- riocima i za proučavanje posledica rešenja njihovih sporova sa poveriocima. U sastav Radne grupe ušli su predstavnici Vlade, Ministarstva pravde, Ministar- stva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Fonda za državnu imovinu, Glavne revizorske službe, Agencije za sprečavanje stečaja, Nacionalne agencije za obnovu i evropske integracije, Državne službe bezbed- nosti, Državnog tužilaštva i LyNOS-a.

 

  1. Radna grupa je avgusta 1998. godine podnela izveštaj u kome su, izme- đu ostalog, izneti sledeći zaključci. LyNOS je najveća rafinerija nafte u Ukrajini i može da pokrije do 35% potreba za gorivom u zemlji. Sva nafta koju je kom- panija prerađivala tokom 1998. godine pripadala je ruskim preduzećima koja su ispoljila rastuće interesovanje za kompaniju LyNOS s obzirom na njenu ge- ografsku blizinu granici sa Rusijom. U izveštaju je zaključeno da je kompanija nesolventna. Konstatovano je da konačni ishod dugovanja preduzeću podno- siocu predstavke, kako je to potvrdio HAC u svojoj odluci od 2. jula 1998, iznosi 216.150.544 ukrajinske grivne. Glavni razlog za tu zaduženost kompanije leži u odluci državnih vlasti (donetoj 1992. godine – sudeći prema izveštaju Rad- ne grupe, odnosno 1993. godine – sudeći prema svim ostalim dokumentima u spisu predmeta) da preusmeri za državne potrebe petrohemijske proizvode LyNOS-a napravljene od sirovina u vlasništvu klijenata.

 

  1. U izveštaju je takođe navedeno sledeće saopštenje:

„Radna grupa podržava predlog [koji je, po svemu sudeći, izneo LyNOS] da Viši arbitražni sud Ukrajine takođe mora uzeti u obzir … udeo Države u imovini kompanije i druge činioce koji nisu bili uzeti u obzir na prethodnim suđenjima. To se odnosi na ispunjenje obaveza u naturi budući da je zbog njihovog prevođenja u novčane iznose vrednost ukupnog duga preuveličana.“

 

  1. Međutim, Radna grupa je smatrala da iznos duga LyNOS-a prema predu- zeću podnosiocu predstavke treba verifikovati, ako je potrebno i kroz izvešta- je veštak Radna grupa je dalje potvrdila zaključak HAC-a u jednom drugom predmetu, o tome da merodavno pravo ne predviđa indeksiranje duga za in- flaciju i zauzela stanovište da sličan kurs treba slediti i u ovom predmetu. Pred- ložila je da se stečajni postupak suspenduje dok se „na osnovu revizije celoku- pne dokumentacije ne utvrdi tačan iznos dugovanja LyNOS-a komercijalnim preduzećima”.

 

  1. Prema gore navedenom izveštaju, Radna grupa je formirana na zahtev predsednika HAC-a, a taj zahtev je on izrazio u pismu (br. 01-2.1/181) od jula 1998. godine i u skladu sa gore pomenutom naredbom Vlade.

 

  1. Revizioni kolegijum je avgusta 1998. godine odbio zahtev LyNOS-a da se produži rok za ulaganje prigovora na odluku od 15. jula 1997. godine na osnovu procedure nadzorne revizije.

 

  1. Predsednik HAC-a je septembra 1998. godine ukinuo zabranu prome- ne statusa akcija LyNOS-a koja je stupila na snagu presudom HAC-a od 15. jula 1997. godine. To je urađeno na zahtev LyNOS-a, koji je nameravao da organizu- je nekomercijalnu aukciju u cilju prodaje državnih akcija u kompaniji; udeo Države u akcijskom kapitalu LyNOS iznosio je 41,4%. Želelo se da se prodajom pomogne kompaniji da izađe iz finansijske krize i da izbegne stečaj.

 

  1. Prvi zamenik predsednika Vlade je septembra 1998. godine uputio pi- smo predsedniku HAC-a u kome je zatražio od njega da ukine i zabrani prenos vlasništva nad akcijama LyNOS-a. U pismu je navedeno:

[Č]lanovi radne grupe formirane na Vaš zahtev po nalogu Vlade konstatovali su da iznos dugovanja [LyNOS-a] prema njegovim domaćim poveriocima zahteva dodatno razjašnje- nje i temeljnu i sveobuhvatnu proveru.

S obzirom na činjenicu da LyNOS upravlja najvećom i najsavremenijom rafinerijom nafte u Ukrajini i vodeći računa o važnosti tog preduzeća za privredu i bezbednost Države … zamoljeni ste da razmotrite zaključak Radne grupe da ukinete zabranu da se prodaju ak- cije kompanije i da odložite ispitivanje stečajnog postupka dok se ne utvrdi konačni iznos dugovanja kompanije domaćim poveriocima.“

 

  1. Prvi zamenik predsednika Vlade je septembra 1998. godine izdao uput- stvo Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu unutrašnjih po- slova, Nacionalnoj agenciji za obnovu i evropske integracije, Fondu za državnu imovinu, Državnoj poreskoj upravi, Deržnaftogaspromu i Agenciji za sprečava- nje stečaja da se postaraju da do 10. oktobra 1998. bude sprovedena „temat- ska dokumentaciona revizija sporazuma o preradi nafte koje je LyNOS sklopio 1992. godine i iznosa [njegovih] dugovanja domaćim poveriocima”.

 

  1. Glavna revizorska služba je oktobra 1998. godine obavestila Vladu da je proverila sporazume koje je LyNOS sklopio 1992. godine i da je ustanovila da je Kompanija isporučila petrohemijske proizvode državnim poljoprivrednim preduzećima na osnovu Vladinih uputstava. Nema dokumenata ili informacija koji bi ukazivali na to da je Vlada ikada platila tu robu. Usled toga pojavilo se dugovanje LyNOS-a (tada se još zvao Rafinerija) prema klijentima, komercijal- nim preduzećima, i od 1. januara 1993. godine to dugovanje iznosi 640.700 tona naftnih derivata.

 

  1. HAC je oktobra 1998. godine odbio zahtev LyNOS-a za to da veštaci pro- cene njegovo dugovanje prema preduzeću podnosiocu predstavke, uz obra-

 

zloženje da je konačni iznos tog dugovanja već utvrđen. Revizioni kolegijum je

  1. januara i 26. aprila 1999. godine potvrdio tu presudu.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je 22. juna 1999. godine podnelo zahtev Revizionom kolegijumu za preispitivanje presude predsednika HAC-a donete
  2. septembra 1998. godine. U zahtevu je izneta tvrdnja da predsednik nije bio ovlašćen da donese takvu odluku. Preduzeće podnosilac predstavke navelo je da poverioci ranije nisu osporili tu odluku zato što je doneta kako bi se omogu- ćila nekomercijalna aukcija radi prodaje državnih akcija u vrednosti od 41,4% akcijskog kapitala, a ta aukcija je bila uslovljena jemstvom da će novi vlasnici kompanije otplatiti zaostale dugove. Pozivajući se na činjenicu da ta aukcija nikada nije održana i da je, umesto toga, ako je suditi prema izveštavanju me- dija, sačinjen novi plan da se proda više od 50% akcija (kontrolni paket) bez jemstva da će dugovi biti vraćeni, preduzeće podnosilac predstavke zatražilo je da odluka od 10. septembra 1998. godine bude stavljena van snage, a da njegova potraživanja budu obezbeđena zabranom da se prodaju državne ak- cije u kompaniji LyNOS sve dok stečajni postupak ne bude do kraja sproveden.

 

  1. Predsednik HAC-a je 9. jula 1999. godine uputio pismo prvom zameniku pred- sednika Vlade i u tom pismu je naveo da je prvobitni iznos potraživanja preduze- ća koje je podnosilac predstavke smanjen na osnovu sporazuma među strankama sa 055.564 ukrajinske grivne na 216.150.544 ukrajinske grivne, s tim što je Sud potvrdio poslednji iznos. U pismu je navedeno da su poverioci pristali na restruktu- risanje duga LyNOS-a s rokom od pet godina, pod uslovom da odobreni reprogram bude formalno potvrđen sudskom odlukom i da njegovo izvršenje bude zajemčeno. U isto vreme, poverioci su pristali, pod uslovom da se ispuni sve prethodno navede- no, da smanje potraživanja koja treba vratiti u naturi. Pozivajući se na sve prethodno navedene tačke, predsednik HAC-a je naglasio da je taj sud iscrpeo sve procesne mo- gućnosti za spasavanje dužnika od stečaja. Predložio je da se navedene sugestije po- verioca uzmu u obzir radi prevazilaženja finansijske krize preduzeća kroz postupak vansudskog reprograma budući da je situacija koja već duže vreme traje dovela do nagomilavanja duga zbog inflacije i do gubitka prihoda na strani poverioca.

 

  1. Odbor poverilaca je jula 1999. godine podneo prvom potpredsedni- ku Vlade svoj predlog za obnovu solventnosti kompanije LyNOS i sprečavanje njenog stečaja. Odbor je, između ostalog, predložio da se državne akcije u LyNOS-u prebace na trast Odbora poverilaca u iznosu istovetnom sa iznosom dugovanja kompanije kao jemstvo da će ta dugovanja biti vraćena. Odbor je skrenuo pažnju prvom potpredsedniku Vlade na ono što je opisao kao „neza- konit pritisak vlasti na poverioce i na sud, kao i na neprihvatljivo prolongiranje traganja za rešenjem [ovog] akutnog problema”.

 

  1. LyNOS je septembra 1999. godine zatražio od predsednika Parlamen- ta „da se obrati Višem arbitražnom sudu radi obustave stečajnog postupka”. LyNOS je izneo tvrdnju da je HAC pogrešno obnovio stečajni postupak, preina- čivši svoju prethodnu presudu od 29. januara 1998. i od 6. aprila 1998. godine. Takođe je naveo da je HAC „odlučio da dozvoli tužbene zahteve poverioca, koji teže neopravdanom bogaćenju…”.

 

  1. LyNOS je novembra 1999. godine pokrenuo postupak pred Gradskim arbitražnim sudom u Kijevu tražeći da se zvanično proglase nevažećim njegovi ugovori o preradi nafte sklopljeni 1991. i 1993. godine sa preduzećem pod- nosiocem predstavke, kao i sporazum od 20. avgusta 1997. godine o otplati dugovanja. HAC je 24. decembra 1999. godine preuzeo taj predmet.

 

  1. LyNOS je februara 2000. godine uputio pismo predsedniku Ukrajine u kome je naveo da se ulažu obimni napori da se prevaziđe finansijska kriza i da je za sve to zainteresovan jedan strani investitor. Međutim, LyNOS je naveo kako smatra da „pozicija jednog broja nedržavnih poverilaca kompanije [pred- stavlja] prepreku za postizanje delotvornog rezultata na osnovu mera koje su preduzele državne vlasti i za ostvarivanje investitorskog potencijala”. U pismu je naglašeno da preduzeće podnosilac predstavke „sprečava mogućnost da se problem reši na civilizovan način”. LyNOS je zatražio od predsednika da „izda uputstva nadležnim državnim organima da provere, u zakonskim okvirima, ve- rodostojnost potraživanja [preduzeća koje je podnosilac predstavke] u odnosu na LyNOS, prirodu njihovog nastanka i da utvrde tačan iznos duga”.

 

  1. Fond za državnu imovinu je 13. marta 2000. godine naložio da se formira tenderska komisija za komercijalnu prodaju državnih akcija u kompaniji LyNOS (udeo tih akcija iznosio je 67,41% akcijskog kapitala preduzeća).

 

  1. HAC je 17. marta 2000. godine odbio zahtev LyNOS-a da se proglase nevažećim njegovi ugovori s preduzećem podnosiocem predstavke sklopljeni 1991. i godine, kao i sporazum od 20. avgusta 1997. godine u vezi sa otplatom dugovanja.

 

  1. Predsednik HAC-a je marta 2000. godine napisao predsedniku Ukrajine pismo sledećeg sadržaja:

„Shodno Vašem uputstvu od 20. marta 2000. godine obaveštavam Vas o napretku stečaj- nog postupka protiv kompanije LyNOS.

U ovom postupku postoji 20 preduzeća poverilaca, koji polažu pravo na to da im se isplate dugovanja u iznosu od preko jedne milijarde grivni.

U razmatranju ovog slučaja Sud je u granicama svojih nadležnosti preduzeo određene mere za namirenje dugovanja LyNOS-a njegovim poveriocima.

 

Međutim, s obzirom na složenost rešenja između dužnika i poverilaca i imajući u vidu perspektivu oporavka kompanije, molim Vas da formirate radnu grupu stručnjaka koja će istražiti problem unutar preduzeća, uključujući razjašnjenje iznosa dugovanja.“

 

  1. Fond za državnu imovinu je aprila 2000. godine zatražio da predsed- nik HAC-a ukine zabranu na prodaju akcija kompanije LyNOS s obzirom da je odlukom od 10. septembra 1998. godine ukinuta samo zabrana na promenu statusa akcija i ostalo je nejasno da li se to odnosi i na prodaju akcija. Istog dana predsednik HAC-a je odobrio taj zahtev.

 

  1. Regionalna revizorska služba u Lugansku je aprila 2000. godine izdala izveštaj o „proveri validnosti dužničkih obaveza LyNOS-a u odnosu na [predu- zeće podnosioca predstavke] i zakonitosti indeksacije za inflaciju i primene sistema penala”; ta revizija je sprovedena na osnovu uputstava Glavne revizor- ske službe. Revizijom je utvrđeno da ukupni iznos duga LyNOS-a prema predu- zeću podnosiocu predstavke iznosi 36.401.894 ukrajinske grivne. U izveštaju je ocenjeno da su zaključci HAC-a u vezi sa zaostalim nenaplaćenim potraživanji- ma preduzeća koje je podnosilac predstavke pogrešni i da su u suprotnosti s merodavnim zakonima.

 

  1. Odlukom od juna 2000. godine HAC je uveo moratorijum na potraživanja poverilaca u datom slučaju i odredio je upravitelja dužničke imovine (individu- alno lice).

 

  1. U julu godine državne akcije u kompaniji LyNOS koje su iznosile 67,41% ukupnog akcijskog kapitala prodate se jednom ruskom preduzeću.

 

  1. Neutvrđenog datuma godine LyNOS je zatražio da revizioni kolegijum preispita odluke Poltavskog arbitražnog suda od 3. marta 1997. i HAC-a od 2. jula 1998. godine (i jedna i druga odluka odnosile su se na iznos nenaplaćenih potraživanja od LyNOS-a prema preduzeću podnosiocu predstavke) na osno- vu novoustanovljenih okolnosti. LyNOS se pozvao na gore navedeni izveštaj Regionalnog odeljenja za reviziju iz Luganska od 15. aprila 2000. godine kao novoustanovljenu okolnost koja nalaže da se prethodne odluke preispitaju.

 

  1. HAC je septembra 2000. godine razmatrao gore navedeni zahtev. Pošto je ustanovio da izveštaj na kome se zahtev zasniva ne sadrži nikakve nove in- formacije koje nisu bile poznate u vreme donošenja osporenih odluka, HAC je presudio da „podrži deo [relevantne] odluke koji se odnosi na konačno utvrđi- vanje duga LyNOS-a prema [preduzeću podnosiocu predstavke]”. HAC je tako- đe konstatovao da je odlukom Poltavskog arbitražnog suda od 3. marta 1997. godine iznos duga utvrđen samo preliminarno, dok je iznos koji je docnije

 

utvrđen kao konačni u odluci HAC-a od 2. jula 1998. godine bio zasnovan na sporazumu između stranaka od 20. avgusta 1997. godine. Osim toga, taj sud je obezbedio potraživanja poverilaca time što je zabranio sve aktivnosti koje bi se odnosile na imovinu dužnika.

 

  1. Kasnije u septembru godine predsednik HAC-a je, pozivajući se na član 92 Zakonika o arbitražnom postupku, naložio dvojici svojih zamenika da preispitaju odluku HAC-a od 19. septembra 2000. godine budući da je ona, kako je saopštio, „praktično [paralisala] rad preduzeća koje je strateški važno za državu, što može naneti štetu imovinskim interesima kako poverilaca, tako i dužnika, i istovremeno podriti izvršenje obaveza investitora prema Fondu dr- žavne imovine”.

 

  1. Revizioni kolegijum je oktobra 2000. godine dozvolio kompaniji LyNOS da podnese zahtev za suspendovanje od izvršenja odluke HAC-a od 19. sep- tembra 2000. godine dok kolegijum ne odluči da li će biti sprovedena nadzor- na revizija koju je ta kompanija tražila.

 

  1. Revizioni kolegijum je decembra 2000. poništio odluku HAC-a od 19. septembra 2000. godine (sa izuzetkom dve međusobno nepovezane tačke) i vratio predmet na novo razmatranje.

 

  1. Istog dana predsednik Odbora LyNOS napisao je pismo predsedniku Ukraji- ne u kome mu je zahvalio „za čvrstinu [koju je on ispoljio] i insistiranje na reša- vanju pitanja privatizacije i oporavka kompanije”. U pismu su istaknuti „pozitiv- ni rezultati koji su sami po sebi dovoljno objašnjenje”. Kompanija je pre svega smatrala da je novi investitor doprineo prevazilaženju krize. U tom pismu su takođe sadržani sledeći iskazi:

„Kao menadžera uznemiruju me postupci [preduzeća podnosioca predstavke] kojima ono pokušava da izvrši pritisak na LyNOS i na investitora … neprestano preuveličavajući svoja potraživanja u stečajnom postupku koji razmatra Viši arbitražni sud. … Biće veoma teško LyNOS-u da reši te probleme bez Vaše intervencije. S tim u vezi, molim Vas da podržite naš tim zaposlenih i da instruišete Glavno tužilaštvo i Viši arbitražni sud Ukrajine da razjasne situaciju i donesu zakonite odluke.“

 

  1. Predsednik Ukrajine je decembra 2000. godine gore navedeni zahtev uputio predsedniku HAC-a i glavnom tužiocu uz sledeću napomenu:

„Molim Vas da ovo razjasnite i da donesete odluke u skladu s važećim zakonodavstvom.“

 

  1. Na zahtev LyNOS-a Revizioni kolegijum je juna 2001. godine preispitao odluku HAC-a od 17. marta 2000. godine prema postupku nadzorne revizije i potvrdio je tu odluku, ustanovivši da nema osnova za stavljanje van snage

 

ugovora koje je LyNOS sklopio s preduzećem podnosiocem predstavke u 1991. i 1993. godini, kao ni sporazuma od 20. avgusta 1997. godine o otplati duga.

 

  1. HAC je na zahtev LyNOS-a juna 2001. godine preispitao odluke Poltav- skog arbitražnog suda od 3. marta 1997. godine i samog HAC-a od 2. jula 1998. godine donete u vezi sa iznosom neotplaćenih potraživanja prema preduze- ću podnosiocu predstavke na osnovu novoutvrđenih okolnosti. Sud je stao na stanovište da sporazum između stranaka od 20. avgusta 1997. godine (na kome se zasniva prethodno utvrđen iznos zaostalog duga) treba u zakonskom smislu tretirati kao ugovor o isporuci. Međutim, on nije sadržao sve elemente koji su potrebni za takav ugovor i stoga se mora proglasiti ništavim. Osim toga, Sud je zaključio da je Odbor poverilaca izgubio svoja ovlašćenja 4. maja 2000. godine, što je dan kada su stupile na snagu izmene Zakona o stečaju kojima su predviđene nove procedure za formiranje i aktivnosti odbora poverilaca.

 

  1. Istom odlukom, HAC je utvrdio konačni iznos dugovanja LyNOS-a prema preduzeću podnosiocu predstavke na 406.920 ukrajinskih grivni, napomi- njući da su svi ranije utvrđeni iznosi bili preliminarni.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je izjavilo žalbu na gornju odluku HAC-a navodeći, između ostalog, da su revizija i smanjenje iznosa dugovanja u suprot- nosti s pravnosnažnim sudskim odlukama u toj stvari, koja je postala res judicata.

 

  1. Viši trgovinski sud (bivši Viši arbitražni sud, koji je preimenovan u junu 2001) prebacio je jula 2001. godine stečajni postupak na Regionalni trgovinski sud u Lugansku (u daljem tekstu: Trgovinski sud u Lugansku) na dalje ispiti- vanje u skladu sa izmenama zakonskih propisa o stečajnom postupku iz juna 2001. godine.

 

  1. Viši trgovinski sud je jula 2001. godine odbio da primi žalbu koju je pre- duzeće podnosilac predstavke izjavilo na odluku HAC-a od 27. juna 2001. go- dine, pozivajući se na to da je ceo predmet prebačen 13. jula 2001. godine na Trgovinski sud u Lugansku.

 

  1. Između marta i jula godine preduzeće podnosilac predstavke u neko- liko navrata se obratilo HAC-u tražeći pristup spisu predmeta u vezi sa stečaj- nim postupkom i postupkom za rešavanje potraživanja protiv LyNOS-a (koji se u to vreme zvao „Rafinerija”) pokrenutim 1993. i 1994. godine. Pismom od 16. jula 2001. godine Viši trgovinski sud je obavestio preduzeće koje je podnosilac predstavke da su spisi predmeta koji se odnose na njegove zahteve iz 1993. i 1994. godine uništeni zato što je istekao rok za njihovo obavezno čuvanje. Pre-

 

duzeću podnosiocu predstavke je, međutim, omogućen pristup spisu predme- ta u vezi sa stečajnim postupkom. Preduzeće podnosilac predstavke požalilo se Glavnom tužilaštvu i predsedniku Vrhovnog suda zbog toga što su uništeni spisi vezani za potraživanja iz 1993. i 1994. godine i zbog nepravilnosti u dosi- jeu koji se odnosi na stečajni postupak (u spisu predmeta nije bilo paginacije ili se broj strana i popis sadržaja nisu poklapali). Glavno tužilaštvo je 3. avgusta 2001. godine obavestilo preduzeće koje je podnosilac predstavke da je pred- sedniku Višeg trgovinskog suda skrenulo pažnju na neregularnosti otkrivene u spisu predmeta u pogledu stečajnog postupka.

 

  1. Trgovinski sud u Donjecku je oktobra 2001. godine razmatrao žalbu preduzeća koje je podnosilac predstavke na odluku HAC-a od 27. juna 2001. godine. Rezultat tog razmatranja bila je promena utvrđenog iznosa dugovanja LyNOS-a preduzeću podnosiocu predstavke: taj iznos je određen na 90.762.268 ukrajinskih grivni duga i 220.809 ukrajinskih grivni u vidu naknade za kašnjenje u otplati (ukupno 90.983.077 ukrajinskih grivni).

 

  1. Viši trgovinski sud je aprila 2002. godine odbacio kasacionu žalbu koju je izjavilo preduzeće podnosilac predstavke na gore navedenu odluku od 29. oktobra 2001. godine.

 

  1. Trgovinski sud u Lugansku je juna 2002. godine započeo restrukturisa- nje LyNOS-a pod sudskim nadzorom.

 

  1. Vrhovni sud je decembra 2002. godine, zasedajući u veću od pet sudija, odbacio zahtev preduzeća koje je podnosilac predstavke da izjavi kasacionu žalbu protiv odluka od 26. decembra 2000. i 16. aprila 2002. godine budući da

„nije uspeo da postigne saglasnost o tome da li u ovom predmetu postoji prav- ni osnov za uvođenje kasacionog postupka pred Vrhovnim sudom”.

 

  1. Odbor poverilaca i dužnik potpisali su 21. novembra 2003. godine Spora- zum o prijateljskom poravnanju, na osnovu koga je dogovoreno da će potraži- vanja poverilaca biti rešena tako što će se zameniti za imovinu dužnik Pre sve- ga, trebalo je da preduzeće koje je podnosilac predstavke dobije 90.983.077 akcija koje poseduje dužnik u vidu akcijskog kapitala u preduzeću za naftna ulaganja iz Lisičanska, na ime namirenja svojih potraživanja (što odgovara iznosu od 90.983.077 ukrajinskih grivni). Čak i da je to preduzeće odbilo da prihvati navedene akcije, smatralo bi se da su njegova potraživanja isplaćena.

 

  1. Trgovinski sud u Lugansku je decembra 2003. godine odobrilo gore na- vedeni sporazum o prijateljskom poravnanju, konstatujući, između ostalog, da

 

je Odbor poverilaca jednoglasno glasao za njega. Taj sud je proglasio da je u celini sproveden postupak restrukturisanja dužničkog preduzeća koji se odvi- jao pod sudskim nadzorom i ukinuo je moratorijum na namirenje potraživanja poverioca. Preduzeće podnosilac predstavke nije prisustvovalo ročištu iako je, kako je konstatovano u presudi Apelacionog trgovinskog suda u Donjecku od

  1. aprila 2004. godine (vidi niže) bilo propisno obavešteno o njemu.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke izjavilo je žalbu protiv gore navedene odluke i u toj žalbi je, između ostalog, navelo da mu se nije pružila prilika da se usprotivi sporazumu o prijateljskom poravnanju, da nije bilo procene vred- nosti akcija Kompanije za naftna ulaganja u Lisičansku i da nije utvrđeno da li je LyNOS ovlašćen da svoja dugovanja otplati aktivom u pomenutoj

 

  1. Apelacioni trgovinski sud u Donjecku i Viši trgovinski sud su aprila, od- nosno 28. septembra 2004. godine odbili žalbu preduzeća koje je podnosilac predstavke i njegovu kasacionu žalbu kao neosnovane.

 

  1. Vrhovni sud je novembra 2004. godine odbio dodatni zahtev preduzeća koje je podnosilac predstavke da mu se dozvoli da izjavi kasacionu žalbu.

 

II.    MERODAVNO DOMAĆE PRAVO I PRAKSA

 

  1. Ustav Ukrajine iz godine

 

Relevantne odredbe mogu se naći u presudi u predmetu Miroshnik protiv Ukra- jine, br. 75804/01, stav 30, od 27. novembra 2008. godine (nezavisnost sudstva) i u presudi u predmetu Seryavin i drugi protiv Ukrajine, br. 4909/04, stav 22, od

  1. februara 2011. godine (zaštita imovine).

 

B.       Zakonik o arbitražnom postupku od 1991. preimenovan u Zakonik o trgovinskom postupku izmenama od 21. juna 2001. koje su stupile na snagu 5. jula 2001. godine

 

  1. Relevantne odredbe, onako kako su bile formulisane pre nego što su usvo- jene izmene od juna 2001. godine (koje su stupile na snagu 5. jula 2001. godine) citirane su u presudi Ukraine-Tyumen protiv Ukrajine, br. 22603/02, stav 20, 22. novembar 2007. godine.

 

  1. Poglavlje XII-2 (koje je na snazi od jula 2001. godine) može se naći u Od- luci MPP Golub protiv Ukrajine (odl.), br. 6778/05, ESLJP 2005-XI.

 

  1. Shodno članu 112, pravnosnažne sudske odluke mogu biti preispitane na osnovu novoustanovljenih okolnosti, onda kada su te okolnosti naročito važne za predmet i kada nisu mogle biti poznate stranci o kojoj je reč. Shodno članu 114, razmatranje zahteva za preispitivanje predmeta na osnovu novoustanov- ljenih okolnosti treba da rezultira sudskom presudom (odlukom ili rešenjem), u kojoj će presuda (odluka ili rešenje) čije se preispitivanje traži biti izmenjena ili poništ Doneta odluka može biti osporena u standardnom postupku.

 

C.       Zakon o izmenama Zakonika o arbitražnom postupku od 21. juna 2001. (na snazi od 5. jula 2001. godine)

 

  1. Prema članu 4 prelaznih i završnih odredaba, presuda koja nije osporena do trenutka stupanja na snagu ovog zakona pred predsednikom arbitražnog suda može biti predmet žalbe trgovinskom apelacionom sudu ili kasacionoj instanci u skladu sa postupkom predviđenim Zakonikom o trgovinskom postupku.

 

PRAVO

 

  1. NAVODNE POVREDE ČLANA 6 KONVENCIJE I ČLANA 1 PROTOKOLA 1

 

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke pritužilo se zbog dužine i navodne nepra- vičnosti postupka za vraćanje duga koji je ono još godine pokrenulo pro- tiv kompanije LyNOS (u to vreme kompanija se zvala „Rafinerija nafte Lisičan- sk”) i koji je trajao do kraja 2004. godine. Podnosilac je u predstavci pre svega naveo da su sudovi prekršili načelo res judicata time što su preispitivali i iznova procenili iznos dugovanja nakon što je taj iznos bio utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom od 2. jula 1998. godine. Podnosilac predstavke je takođe izneo tvrdnju da se sudovi koji su rešavali u datom predmetu ne mogu smatrati nepristrasnim i nezavisnim s obzirom na to da su visoki državni zvaničnici vršili snažan pritisak na njih. Preduzeće podnosilac predstavke pozvalo se na član 6 Konvencije koji u relevantnom delu glasi:

„Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ima pravo na pravičnu … raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazova- nim na osnovu zakona.“

  1. Preduzeće podnosilac predstavke dalje se pritužilo po osnovu člana 1 Pro- tokola br. 1 uz Konvenciju na povredu prava na imovinu. Ono se pre svega po- žalilo zbog toga što nije moglo da obezbedi povraćaj svih 375.000 tona nafte koliko je prethodno isporučio rafineriji u državnom vlasništvu početkom deve- desetih godina, čak i uprkos tome što su domaći sudovi potvrdili njegovo po- traživanje u tom smislu. Član 1 Protokola br. 1 na koji se preduzeće podnosilac predstavke pozvalo glasi:

„Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo Države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim inte- resima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.“

 

A.       Prihvatljivost

 

  1. Usaglašenost ratione temporis

 

  1. Vlada je tvrdila da je predstavka nekompatibilna ratione temporis u meri u kojoj se odnosi na događaje koji su se desili pre nego što je Konvencija stupila na snagu u odnosu na Ukrajinu septembra 1997. godine.

 

  1. Iako se složilo sa stanovištem Vlade u pogledu vremenske nadležnosti Suda, preduzeće podnosilac predstavke je zastupalo stanovište da činjenice koje su se dogodile pre tog datuma takođe treba uzeti u razmatranje.

 

  1. Sud naglašava da je on, zaista, kao što je jasno naznačio u mnogim pred- metima protiv Ukrajine, nadležan da ispituje činjenice u predstavci sa stanovi- šta njihove usaglašenosti sa Konvencijom samo ukoliko su se dogodili posle
  2. septembra 1997. godine [vidi, na primer, Kozak protiv Ukrajine (odl.), br. 21291/02, ESLJP 2002-X].

 

  1. Ovaj predmet tiče se činjenica koje su se desile i pre i posle tog da Sud smatra da su pritužbe preduzeća koje je podnosilac predstavke, u delu u kome se odnose na period pre 11. septembra 1997. godine, izvan nadležnosti Suda ratione temporis. Stoga prihvata prigovor Vlade i proglašava taj deo pred- stavke neprihvatljivim po osnovu člana 35 stavovi 3 tačka a) i 4 Konvencije.

 

  1. U isto vreme, Sud može da uzme u obzir događaje koji su se odigrali pre ratifikacije u meri u kojoj se može smatrati da su ti događaji doveli do situacije koja je trajala i nakon tog datuma ili mogu biti relevantni za razumevanje či- njenica koje su se desile posle tog datuma i to će i učiniti [vidi Broniowski protiv Poljske (odl.) [VV], br. 31443/96, stavovi 74–77, ESLJP 2002-X].

 

  1. Primenljivost člana 6 stav 1 Konvencije

 

  1. Vlada je dalje navela da pritužbu preduzeća koje je podnosilac predstavke u vezi s navodno neopravdanim preispitivanjem odluke HAC-a od jula 1998. godine (kojom je utvrđen i iznos duga kompanije LyNOS) treba proglasiti ne- prihvatljivom u smislu člana 35 stav 3 Konvencije zato što se član 6 stav 1 ne primenjuje na takvo preispitivanje. Vlada je smatrala da se odluka o kojoj je reč ne može smatrati pravnosnažnom sudskom odlukom kojom se utvrđuju građanska prava ili obaveze preduzeća podnosioca predstavke. Vlada je s tim u vezi istakla da je, u predmetnom vremenu, stečajni postupak koji je predu- zeće podnosilac predstavke pokrenulo protiv kompanije LyNOS još bio u toku

 

te da je stoga tek trebalo utvrditi građanska prava i obaveze preduzeća koje je podnosilac predstavke.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je osporilo taj argumen

 

  1. Sud je istakao da ova pritužba pokreće činjenična i pravna pitanja koja su u dovoljnoj meri složena da ne mogu biti rešavana u fazi odlučivanja o prihvatlji- vosti. Sud smatra da rešenje ove pritužbe, uključujući pitanje koje pokreće Vlada o primenljivosti člana 6 stav 1 Konvencije zavisi od ispitivanja merituma pred- stavke [vidi i uporedi Esa Jussila protiv Finske (odl.), br. 73053/01, od 9. novembra 2004. godine i Ferrazzini protiv Italije [VV], br. 44759/98, stav 18, ESLJP 2001-VII].

 

  1. Na osnovu navedenog, Sud pridružuje navedeni prigovor Vlade raspravi o meritumu predstavke.

 

  1. Poštovanje roka od šest meseci

 

  1. Vlada je takođe navela da predstavka nije bila podneta u roku od šest me- seci od dana donošenja pravnosnažne odluke. Prema tumačenju Vlade, rok od šest meseci, u smislu člana 35 stav 1 Konvencije, počeo je da teče 26. decembra 2000. godine – na dan kada je Revizioni kolegijum HAC-a poništio raniju odlu- ku HAC-a o odbacivanju zahteva kompanije LyNOS za preispitivanje odluke od
  2. jula 1998. godine kojom je utvrđen iznos njenog duga preduzeću podnosio- cu predstavke na osnovu novoustanovljenih okolnosti i prosledio je taj zahtev na novo ispitivanje.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke se s tim nije složilo. Ono je navelo da je gore pomenuti zahtev kompanije LyNOS bio dopušten presudom HAC-a od
  2. juna 2001. godine, koju je preduzeće podnosilac predstavke osporilo pred višim sudskim instancama u skladu sa zakonima kojima se uređuje trgovinski postupak. Preduzeće podnosilac predstavke je zastupalo stanovište da je prav- nosnažna odluka domaćih sudova, prema tome, bila odluka Vrhovnog suda od
  3. decembra 2002. godine. Na osnovu toga, preduzeće podnosilac predstavke je smatralo da je njegova predstavka, koja je podneta 23. juna 2003. godine, podneta u roku od šest meseci.

 

  1. Sud na samom početku ističe da iako je Vlada iznela prigovor u vezi sa opštom prihvatljivošću predstavke, on se u suštini svodi na osporavanje toga da je preduzeće podnosilac predstavke podnelo predstavku u roku od šest me- seci samo u delu koji se odnosi na preispitivanje odluke HAC-a od jula 1998. godine na osnovu novoustanovljenih okolnosti.

 

  1. U svojoj sudskoj praksi Sud je zastupao stanovište da poništenje prav- nosnažne presude predstavlja trenutni čin koji ne stvara trajnu situaciju, čak ni ako podrazumeva ponovno otvaranje postupka [vidi, kao ustanovljeni autori- tet, Voloshchuk protiv Ukrajine (odl.), br. 51394/99, od oktobra 2003. godine i Sardin protiv Rusije (odl.), br. 69582/01, ESLJP 2004-II]. Kada ne postoji delotvo- ran pravni lek, Sud zastupa stanovište da samim poništenjem pravnosnažne presude počinje da teče rok od šest meseci za podnošenje predstavke Sudu (ibid.).

 

  1. Vraćajući se ovom konkretnom predmetu, Sud izdvaja specifične okol- nosti po kojima se on razlikuje od gore navedenih predmeta, kao i od mno- gobrojnih drugih uporedivih slučajeva [vidi, na primer, The Mrevli Foundation protiv Gruzije (odl.), br. 25491/04, od maja 2009. godine; Nosov protiv Rusije (odl.), br. 30877/02, od 20. oktobra 2005. godine i Sitokhova protiv Rusije (odl.), br. 55609/00, od 2. septembra 2004. godine].

 

  1. Potrebno je ukazati na izvesne posebnosti merodavnog ukrajinskog zako- nodavstva kojim je bio uređen arbitražni postupak, a koji je bio na snazi u pred- metnom vremenu. Tako, za razliku od parničnog postupka – gde se od sudova traži da donesu zasebnu odluku kojom će prihvatiti ili odbiti zahtev za ponovno pokretanje postupka na osnovu novoustanovljenih okolnosti, a ta odluka ne podleže žalbi (za merodavne zakonske odredbe i njihovu analizu vidi odluku u predmetu Voloshchuk, gore navedenom) – arbitražni postupak u Ukrajini ne predviđa donošenje takve zasebne procesne odluke. Pošto razmotri zahtev za ponovno otvaranje postupka na osnovu novoustanovljenih okolnosti, sud ima sledeće mogućnosti: da potvrdi presudu (odluku) čije je preispitivanje podnosi- lac tužbe tražio; da je poništi ili da je izmeni. Odluka koju sud u toj stvari donese može biti osporena u uobičajenom postupku (vidi stav 94, gore).

 

  1. Sud konstatuje da je u ovom konkretnom predmetu zahtev koji je kom- panija LyNOS podnela za preispitivanje odluke HAC-a od jula 1998. godine na osnovu novoustanovljenih okolnosti u početku bio bezuspešan. Tako je 19. septembra 2000. godine HAC ustanovio da, u suštini, nije bilo nikakvih novo- ustanovljenih okolnosti. On, međutim, nije odbacio zahtev za preispitivanje, već bi se pre moglo reći da je podržao osporenu odluku od 2. jula 1998. godine (vidi stav 69, gore). Strogo gledano, HAC je time već ispitao meritum predmeta. Kasnije je ta odluka poništena, a zahtev za preispitivanje prosleđen je na novo razmatranje (vidi stav 72, gore). Na osnovu toga, 27. juna 2001. godine HAC je, postupajući kao sud u prvoj instanci, promenio svoju odluku od 2. jula 1998. godine odlukom koju je preduzeće podnosilac predstavke moglo da ospori i osporilo ju je pred višim sudovima (vidi stavove 76–78, 80, 82–83 i 85, gore).

 

  1. Uzimajući u obzir sve navedeno, Sud smatra da datum kada je poništena pravnosnažna odluka od 2. jula 1998. godine, kao trenutak kada je počeo da teče rok od šest meseci, nije mogao biti očigledan za preduzeće koje je podnosilac predstavke u datim okolnostima: tehnički, taj rok je mogao da počne da teče najranije 19. septembra 2000. godine (kada je potvrđena prvobitna odluka) ili
  2. 26. decembra 2000. – kako je tvrdila Vlada – kada je poništena odluka od 19. sep- tembra; 27. juna 2001. godine – kada je HAC izmenio odluku od 2. jula 1998. go- dine u svetlu novoustanovljenih okolnosti na koje se pozvala kompanija LyNOS; ili, konačno, 26. decembra 2002. godine – kada je Vrhovni sud podržao gore na- vedenu presudu od 27. juna 2001. godine svojom pravnosnažnom

 

  1. Sud će razmotriti sve navedene mogućnosti.

 

  1. Kada je reč o navodnom propustu da uputi pritužbu Evropskom sudu za ljudska prava zbog preispitivanja odluke od 2. jula 1998. godine koji je doveo do toga da je ta odluka podržana odlukom od septembra 2000. godine, teško da se to može prigovoriti preduzeću podnosiocu predstavke, jer je ishod bio u njegovu korist.

 

  1. Osim toga, nasuprot tvrdnjama Vlade, ishod zahteva za preispitivanje tek treba da bude odlučen nakon odluke od decembra 2000. godine kojom se taj zahtev prosleđuje na novo razmatranje. Prema tome, ne može se smatrati da je odluka od 2. jula 1998. godine tog datuma poništena.

 

  1. Sud takođe konstatuje da je HAC juna 2001. godine, rešavajući kao sud prvog stepena, izmenio odluku od 2. jula 1998. godine na štetu preduzeća koje je podnosilac predstavke, tako što je prihvatio zahtev kompanije LyNOS za pre- ispitivanje. S tim u vezi treba naglasiti sledeće: to je bila jedina sudska odluka u vezi sa zahtevom za preispitivanje sa kojom se preduzeće koje je podnosilac predstavke moralo suočiti; Odluka je doneta na osnovu merituma predmeta; na nju je bilo moguće uložiti žalbu u redovnom postupku i preduzeće podno- silac predstavke je tom putu pribeglo. Stoga se nije moglo očekivati da predu- zeće podnosilac predstavke počne od 27. juna 2001. godine da računa rok od šest meseci u kome bi moralo da podnese predstavku Evropskom sudu.

 

  1. Konačno, Sud konstatuje da je, nakon što su izmene zakona stupile na snagu
  2. 5. jula 2001. godine, žalbu preduzeća koje je podnosilac predstavke ispitao Trgo- vinski apelacioni sud u Donjecku (vidi stavove 82 i 95, gore). Potom je preduzeće podnosilac predstavke uložilo kasacionu žalbu HCC-u (bivši HAC) i naknadno je tra- žilo dozvolu od Vrhovnog suda da podnese dodatnu kasacionu žalbu (vidi stavove 83 i 85, gore). Prema sudskoj praksi Suda, druga kasaciona žalba Vrhovnom sudu

 

predstavljala je, posle 5. jula 2001. godine, delotvoran domaći pravni lek u trgovin- skom postupku u Ukrajini (vidi odluku u predmetu MPP Golub, gore navedenu).

 

  1. Na osnovu tih razloga, Sud zaključuje da se u konkretnim okolnostima ovog predmeta preduzeću podnosiocu predstavke ne može zameriti to što je rok od šest meseci za upućivanje predstavke Sudu računalo od datuma kada je Vrhovni sud decembra 2002. godine doneo odluku o navodno nezakoni- tom poništavanju pravnosnažne odluke HAC-a od 2. jula 1998. godine.

 

  1. S obzirom da mu je predstavka podneta u roku od šest meseci od tog da- tuma, juna 2003. godine, Sud takođe odbacuje taj prigovor Vlade.

 

  1. Ostalo u pogledu prihvatljivosti

 

  1. Sud dalje konstatuje da ovaj deo predstavke, u delu u kome ulazi u okvire njegove vremenske nadležnosti (vidi stavove 101 i 102, gore) nije ni očigledno neosnovan u smislu člana 35 stav 3 tačka a) Konvencije, niti je neprihvatljiv po bilo kom drugom osnovu. Stoga predstavku treba proglasiti prihvatljivom.

 

B.       Meritum

 

  1. Navodne povrede člana 6 stav 1 Konvencije

 

(a) Nezavisnost i nepristrasnost sudova

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke zastupa stanovište da sudovi koji su postupali u stečajnom postupku protiv kompanije LyNOS nisu bili ni nezavisni ni nepristrasni s obzirom na snažan politički pritisak i trajnu kontrolu koju su nad postupkom vršili različiti državni organi koji su imali izražen interes za is- hod tog postupk Preduzeće podnosilac predstavke se s tim u vezi pre svega pozvalo na prepisku između visokih zvaničnika i sudova koji su se bavili tim predmetom (ili visokih zvaničnika sudova), s jedne strane, i između kompanije LyNOS i tih organa vlasti, s druge strane.

 

  1. Vlada je izrazila neslaganje pozivajući se na jemstva nezavisnosti i ne- pristrasnosti sudske grane vlasti koja su utvrđena u Ustavu Ukrajine i drugim Iako je Vlada priznala da je bilo pokušaja da se utiče na postupak, insistirala je na tome da nema dokaza da su ti pokušaji u suštini imali bilo kakav uticaj. Kako bi potkrepila te navode, Vlada se pozvala na činjenicu da su, iako su državni organi još od 1998. nastojali da se stečajni postupak okonča, taj postu- pak je ipak trajao sve do 2004. godine.

 

  1. Sud ponovo ističe da se, kako bi se utvrdilo da li se neki sud može smatrati

„nezavisnim” u smislu člana 6 stav 1 Konvencije, mora, između ostalog, voditi računa o sledećim kriterijumima: načinu imenovanja njegovih članova i njiho- vom mandatu; postojanju mehanizama zaštite od spoljašnjih pritisaka, kao i tome da li taj sud ostavlja utisak nezavisnog suda (vidi, između mnogih drugih referentnih instrumenata, Findlay protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 25. februara 1997. godine, stav 73, Reports 1997-I).

 

  1. Kada je reč o pitanju „nepristrasnosti” u smislu člana 6 stav 1, u sudskoj praksi Sud jasno je utvrđeno da postoje dva aspekta tog zahteva, subjektiv- ni i objektivni zahtev. Prvo, sud mora biti subjektivno nepristrasan, što znači da nijedan član tog suda ne sme imati nikakvu ličnu predrasudu ili unapred utvrđenu predstavu. Lična nepristrasnost se pretpostavlja ako nema dokaza za suprotno. Drugo, sud mora biti nepristrasan i sa objektivnog stanovišta – to znači da mora ponuditi dovoljna jemstva da se otkloni mogućnost bilo kakve osnovane sumnje u tom smislu [vidi Kiiskinen protiv Finske (odl.), br. 26323/95, ESLJP 1999-V (izvodi)]. Konkretnije, mora se utvrditi, na osnovu objektivnog testa, da li, potpuno zasebno od ličnog ponašanja sudija, postoje dokazive či- njenice koje bi mogle pobuditi sumnju u pogledu njihove nepristrasnosti (vidi Kleyn i drugi protiv Holandije [VV], br. 39343/98 et seq., stav 191, ESLJP 2003-VI).

 

  1. Kada se odlučuje o tome da li u datom slučaju postoji legitimni razlog za strahovanje da ti zahtevi nisu ispunjeni, stanovište stranke je važno, ali nije od- lučujuće. Ono što je odlučujuće jeste da li se može smatrati da je to strahovanje objektivno opravdano (vidi Kleyn i drugi, gore navedeno, stav 194).

 

  1. Sud uočava da su pojmovi nezavisnosti i objektivne nepristrasnosti tesno povezani međusobno (vidi Findlay, gore navedeno, stav 73). Ta dva pojma je naročito teško razdvojiti onda kada su – kao u ovom konkretnom predmetu – argumenti koje podnosilac predstavke ističe kako bi osporio i nezavisnost i ne- pristrasnost suda zasnovani na istim činjeničnim razmatranjima [vidi, takođe, Kleyn i drugi, gore navedeno, stav 194 i Salov protiv Ukrajine, br. 65518/01, stav 82, ESLJP 2005-VIII (izvodi)]. Stoga će Sud razmotriti oba ta pitanja zajedno.

 

  1. Sud primećuje da – kao što je potvrđeno materijalnim dokazima – različiti dr- žavni organi zaista jesu intervenisali u sudskom postupku o kome je reč i to u više navrata. Osim toga, te intervencije su se odvijale otvoreno i uporno i često ih je izri- čito zahtevala kompanija koja je dužnik preduzeća koje je podnosilac predstavke.

 

  1. Tako u spisu predmeta postoje kopije zahteva kompanije LyNOS upućenih prvom potpredsedniku i predsedniku Skupštine Ukrajine, kao i predsedniku

 

Vlade i predsedniku Ukrajine, kojima se traže njihove intervencije u sudskom postupku, kao i pisma tih funkcionera upućena predsedniku HAC-a sa uputstvi- ma da poništi ili preispita prethodne odluke suda, da obustavi postupak ili se u tim pismima jednostavno prosleđuje odgovarajući zahtev kompanije LyNOS (vidi stavove 28–29, 34–35, 42, 51, 58, 60 i 74, gore). Sud takođe konstatuje da je predsednik HAC-a odgovorio na neka od tih pisama izveštajima o statusu postupaka i objašnjenjima o merama preduzetim u okviru tih postupaka (vidi stavove 43, 56 i 63, gore). Osim toga, Sud ne gubi iz vida činjenicu da se kompa- nija LyNOS izričito zahvalila predsedniku Ukrajine na njegovim intervencijama, koje je smatrala uspešnima – ukazujući na to da su„pozitivni rezultati [bili] sami po sebi dovoljno objašnjenje” (vidi stav 73, gore).

 

  1. Iako pojam podele vlasti između izvršne i sudske grane vlasti poprima sve veću važnost u sudskoj praksi Suda (vidi Stafford protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], br. 46295/99, stav 78, ESLJP 2002-IV i Henryk Urban i Ryszard Urban protiv Poljske, br. 23614/08, stav 46, od 30. novembra 2010. godine), ni član 6 niti bilo koja druga odredba Konvencije ne zahtevaju od država da se povinuju bilo kojoj ustavnoteo- rijskoj koncepciji u vezi sa dopustivim granicama interakcije tih dveju grana Sud mora da razjasni da li su u svakom konkretnom slučaju ti zahtevi Konvencije ispunjeni (vidi Pabla Ky protiv Finske, br. 47221/99, stav 29, ESLJP 2004-V).

 

  1. Nije zadatak Suda da analizira valjanost relevantnih ustavnih aranžmana u Ukr Jedino pitanje s kojim se Sud suočava jeste da li su u konkretnim okolnostima ovog predmeta domaći sudovi imali potrebni „pojavni oblik” ne- zavisnosti ili potrebnu „objektivnu” nepristrasnost (vidi McGonnell protiv Uje- dinjenog Kraljevstva, br. 28488/95, stav 51, ESLJP 2000-II, i Kleyn i drugi, gore navedeno, stav 193).

 

  1. Sud je već osudio, na najoštriji mogući način, pokušaje nesudskih organa da intervenišu u sudskom postupku, smatrajući da su oni ipso facto inkompa- tibilni s pojmom „nezavisnog i nepristrasnog suda” u smislu člana 6 stav 1 Kon- vencije [vidi Sovtransavto Holding protiv Ukrajine, br. 48553/99, stav 80, ESLJP 2002-VII i Agrotehservis protiv Ukrajine (odl.), br. 62608/00, od oktobra 2004. godine].

 

  1. Slično pristupu za koji se opredelio u predmetu Sovtransavto Holding, gore navedenom (stav 80), Sud zaključuje da je nebitno da li su sporne intervencije zaista uticale na tok postupak Samim tim što su poticale od izvršne i zakono- davne grane vlasti u državi, te intervencije svedoče o odsustvu poštovanja za samo sudstvo i opravdavaju strahovanja preduzeća koje je podnelo predstav- ku u pogledu nezavisnosti i nepristrasnosti sudova.

 

  1. Sud je svestan činjenice da se postupci o kojima je reč odnose na stečaj kompanije koja je u tom trenutku bila najveća rafinerija nafte u zemlji i čiji je Država bila vodeći akcionar (vidi stavove 6 i 45, gore). Stoga je potpuno pri- rodno da je to privuklo pomnu pažnju državnih organa na najvišem nivou. Ti organi, međutim, nisu se ograničili na to da pasivno prate razvoj događaja u sudskom predmetu u kontekstu svojih vansudskih napora za prevazilaženje krize u koju je zapala kompanija LyNOS, već su se grubo umešali u sudske po- stupke, što je neprihvatljivo.

 

  1. Sud s tim u vezi naglašava da obim obaveze Države da obezbedi suđenje pred „nezavisnim i nepristrasnim sudom” prema članu 6 stav 1 Konvencije nije ograničen na sudstvo. To isto tako podrazumeva obavezu izvršne, zakonodav- ne vlasti i svakog drugog državnog organa, bez obzira na nivo tog organa, da poštuje presude i odluke sudova i povinuje se tim presudama i odlukama, čak i onda kada se s njima ne slaže. Tako je poštovanje Države za autoritet sudova nezaobilazan preduslov poverenja javnosti u sudove i, šire gledano, u vlada- vinu prav Da bi zaista bilo tako, nisu dovoljna samo ustavna jemstva neza- visnosti i nepristrasnosti sudstva. Ta jemstva moraju biti delotvorno utkana u svakodnevne upravne stavove i praksu.

 

  1. Sud dalje zapaža da sudska nezavisnost i nepristrasnost, sagledani iz objektivne perspektive, zahtevaju da svaki pojedinačni sudija bude oslobođen od neprimerenih uticaja – i to ne samo uticaja koji bi poticali spolja, van sud- stva, već i uticaja iz redova pravosuđa. Ta interna sudijska nezavisnost zahteva da sudije budu oslobođene od naredbi ili pritisaka svojih kolega sudija ili lica koja imaju upravnu odgovornost u sudu kao što je, na primer, predsednik Nepostojanje dovoljnih jemstava koja bi obezbedili nezavisnost sudija unutar sudstva i, naročito, u odnosu na njihove pretpostavljene može navesti Evropski sud na zaključak da bi se moglo reći kako su sumnje preduzeća koje je pod- nosilac predstavke u pogledu nezavisnosti i nepristrasnosti suda objektivno opravdane (vidi Parlov-Tkalčić protiv Hrvatske, br. 24810/06, stav 86, od 22. de- cembra 2009. godine, uz dalje reference).

 

  1. Vraćajući se sada na ovaj konkretan predmet, Sud primećuje da je u sep- tembru godine predsednik HAC-a dao direktna uputstva dvojici svojih zamenika tražeći od njih da preispitaju sudsku odluku od 19. septembra 2000. godine (kojom je odbijen zahtev kompanije LyNOS za reviziju iznosa njenog duga preduzeću koje je podnosilac predstavke).

 

  1. Sud smatra da je takav uticaj pretpostavljenog na tok postupka suprotan načelu interne sudijske nezavisnosti, kako je gore istaknuto.

 

  1. Kad se sve to uzme u obzir, Sud zaključuje da, u datim okolnostima, do- maći sudovi ne mogu biti smatrani nezavisnima niti objektivno nepristr

 

  1. Prema tome, ovde je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije u tom smislu.

 

(b)  Usklađenost s načelom pravne sigurnosti

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke smatralo je da su time što su izmenili pravnosnažnu odluku od jula 1998. godine kojom je bio utvrđen iznos dugo- vanja kompanije LyNOS, sudovi prekršili načelo pravne sigurnosti koje je inhe- rentno pojmu pravičnog suđenja prema članu 6 stav 1 Konvencije.

 

  1. Pozivajući se na svoj prigovor u vezi s primenljivošću člana 6 stav 1 na situaciju na koju se podnosilac predstavke pritužuje, Vlada nije iznela nikakva dodatna zapažanja u vezi s meritumom ove pritužbe.

 

  1. Sud ponovo naglašava da načelo pravne sigurnosti, kao jedan od temelj- nih aspekata vladavine prava, zahteva da tamo gde su sudovi doneli konačnu odluku u nekom predmetu, ta njihova odluka ne može biti dovedena u pitanje (vidi Brumărescu protiv Rumunije [VV], br. 28342/95, stav 61, ESLJP 1999-VII).

 

  1. Kada je reč o ovom konkretnom predmetu, Sud konstatuje da je, s obzi- rom na to da nije izjavljena nijedna žalba Revizionom kolegijumu – a tu žalbu je mogla da izjavi svaka stranka u roku od dva meseca od proglašenja odluke HAC-a (vidi upućivanje u stavu 92, gore), do aprila 2001. godine, do kada je smatrana žalbom sudu poslednje instance u smislu iscrpljivanja redovnih do- maćih pravnih lekova u arbitražnim postupcima [vidi Sovtransavto Holding pro- tiv Ukrajine (odl.), br. 48553/99, od 27. septembra 2001. godine i MPP Petrol pro- tiv Ukrajine (odl.), br. 62605/00, od 25. marta 2008. godine) – odluka HAC-a od 2. jula 1998. godine predstavljala je konačno sudsko utvrđivanje iznosa zaostalih dugovanja kompanije LyNOS prema preduzeću koje je podnosilac predstavke. Činjenica da je u toj fazi još trebalo da budu utvrđeni modaliteti otplate duga u sklopu tekućeg stečajnog postupka ni na koji način ne utiče na ovaj zaključak.

 

  1. Polazeći od stanovišta da sud za koji je utvrđeno da mu nedostaju ne- zavisnost i nepristrasnost, u načelu, ne može jemčiti pravično suđenje, Sud je povremeno odlučivao da ne ispituje pritužbe u vezi s pravičnošću relevantnih postupaka (vidi Çiraklar protiv Turske, od oktobra 1998. godine, stavovi 44– 45, Reports 1998-VII). Međutim, imajući u vidu okolnosti svakog konkretnog predmeta u kome odlučuje, Sud je povremeno nalazio za shodno da zasebno

 

razmotri pitanje pravičnosti sa stanovišta člana 6 Konvencije, pored razmatra- nja nezavisnosti i nepristrasnosti sudova (vidi, na primer, Salov, gore navedeno, stavovi 78–98 i Bochan protiv Ukrajine, br. 7577/02, stavovi 60–85, od 3. maja 2007. godine).

 

  1. Sud smatra da u ovom konkretnom predmetu pritužba preduzeća koje je podnosilac predstavke u pogledu navodne povrede načela pravne sigurnosti otvara jedno ozbiljno pitanje koje nalaže zasebno razmatranje prema članu 6 stav 1 Konvencije.

 

  1. Načelo pravne sigurnosti podrazumeva da nijedna stranka nema pravo da traži da se preispita pravnosnažna i obavezujuća presuda samo zato da bi otvorila ponovo raspravu nakon koje bi bila doneta nova odluka u datom pred- metu. Preispitivanje koje sprovode više sudske instance ne treba tretirati kao prikrivenu žalbu, a sama mogućnost da postoje dva viđenja nekog pitanja nije osnov za preispitivanje. Odstupanje od tog načela opravdano je samo onda kada to nalažu okolnosti bitnog i prinudnog karaktera (vidi Ryabykh protiv Ru- sije, br. 52854/99, stav 52, ESLJP 2003-IX).

 

  1. Vraćajući se ovom konkretnom predmetu, Sud konstatuje da, iako odluka HAC-a od jula 1998. godine kojom je utvrđen iznos zaostalog duga kompa- nije LyNOS prema preduzeću koje je podnosilac predstavke nije bila osporena već je postala pravnosnažna, Vlada je kasnije tokom jula 1998. godine formirala radnu grupu predstavnika različitih visokih državnih organa kako bi razjasnila razloge zaduženosti te kompanije. U svom izveštaju od 31. avgusta 1998. go- dine ta radna grupa je navela da postoji potreba da se proveri iznos dugova- nja. Posle toga, 14. septembra 1998. godine, prvi potpredsednik Vlade je izdao uputstvo nekim ministarstvima i državnim agencijama da sprovedu reviziju kako bi proverili iznos duga. Rezultat je bilo to što je u svom izveštaju od 15. aprila 2000. godine Regionalna revizorska služba u Lugansku zaključila da je zaključak HAC-a u njegovoj odluci od 2. jula 1998. godine o iznosu dugovanja preduzeću podnosiocu predstavke bio pogrešan i u suprotnosti s važećim pro- pisima, kao i da je dug kompanije LyNOS iznosio, u stvari, 36.401.894 ukrajinske grivne umesto 216.150.544 koliko je utvrđeno 2. jula 1998. godine. Kompani- ja LyNOS se pozvala na taj zaključak kao na novoustanovljenu okolnost koja nalaže sudsku reviziju prethodno ustanovljenog iznosa duga i njen zahtev za preispitivanje je odobren. Na osnovu toga sudovi su preispitali i smanjili konač- no utvrđeni iznos duga od 216.150.544 ukrajinske grivne na 97.406.920 ukra- jinskih grivni i potom na 90.983.077 ukrajinskih grivni (vidi, pre svega, stavove 41 i 77, gore).

 

  1. Te činjenice ukazuju na to da su nesudski državni organi doveli u pita- nje sudsku odluku od jula 1998. godine iako je ona postala konačna i prav- nosnažna, da su je revidirali onako kako su našli za shodno i da su u njoj sadržan zaključak kritikovali kao pogrešan i nezakonit. Štaviše, na tu vansudsku reviziju iznosa duga docnije se (LyNOS) pozvao kao na novoustanovljenu okolnost, na osnovu koje su sudovi preispitali, na štetu preduzeća koje je podnosilac pred- stavke, iznos zaostalog dugovanja kompanije LyNOS.

 

  1. Iz tih razloga, Sud zaključuje da je ponovno otvaranje konačno rešenog pravnog pitanja o iznosu zaostalih dugovanja u ovom konkretnom predmetu bilo zasnovano samo na neslaganju državnih vlasti s tim iznosom, i to je onda predstavljeno kao novoustanovljena okolnost. Sud smatra da je time flagran- tno prekršeno načelo pravne sigurnosti, koje je utvrđeno u članu 6 stav 1 Kon- vencije.

 

  1. Shodno tome, Sud odbacuje prigovor Vlade u pogledu primenljivosti člana 6 stav 1 na ovu pritužbu, koju je ranije priključio meritumu (vidi stav 106, gore) i utvrđuje da je ta odredba bila prekršena.

 

(c) Dužina postupka

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke iznelo je stanovište da je postupak koji je ono pokrenulo protiv kompanije LyNOS trajao nerazumno dugo.

 

  1. Vlada nije smatrala da je ukupna dužina postupka bila nerazumna s obzi- rom na složenost predmeta i na navodno nekooperativno ponašanje samog preduzeća koje je podnosilac predstavke.

 

  1. Sud ponovo ističe da se razumnost dužine postupka mora procenjivati u svetlu okolnosti datog predmeta i uz pozivanje na sledeće kriterijume: slo- ženost predmeta; ponašanje podnosioca predstavke i relevantnih organa vla- sti; važnost predmeta spora za podnosioce predstavke (vidi, između mnogih drugih autoriteta, Frydlender protiv Francuske [VV], br. 30979/96, stav 43, ESLJP 2000-VII).

 

  1. Period koji treba uzeti u obzir u ovom predmetu počinje da teče od septembra 1997. godine (dan kada je stupila na snagu Konvencija u odnosu na Ukrajinu – vidi stavove 100–102, gore) i traje do 25. novembra 2004. godine (kada je Vrhovni sud zaključio stečajni postupak protiv LyNOS-a potvrdivši pri- jateljsko poravnanje između te kompanije i odbora poverilaca). Prema tome, postupak je trajao više od sedam godina.

 

  1. Sud konstatuje da je ovaj predmet bio važan za preduzeće koje je pod- nosilac predstavke i koje je imalo znatan materijalni interes u tome. Predmet jeste, međutim, bio činjenično i pravno slož U isto vreme, Sud primećuje da se, s jedne strane, najveće odlaganje (od jula 1999. do 16. aprila 2002. godine) može objasniti prvenstveno naporima vlasti da se revidira iznos duga predu- zeću koje je podnosilac predstavke, uprkos tome što je u tom smislu već bila doneta pravnosnažna sudska odluka. S druge strane, preduzeću koje je pod- nosilac predstavke u datom postupku se ne može pripisati nijedno kašnjenje.

 

  1. Sud je često utvrđivao povrede člana 6 stav 1 Konvencije u predmetima u kojima se pokreće pitanje dužine postupka (vidi Frydlender, gore navedeno).

 

  1. Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je predočen, Sud smatra da Vlada nije iznela nijednu činjenicu ili argument koji bi mogao da ga uveri da u datom slučaju treba da donese drugačiji zaključak. Imajući u vidu sudsku praksu o ovom pitanju, Sud smatra da je u datom slučaju dužina postupka bila preko- merna i da nije bio ispunjen zahtev u pogledu „razumne dužine” postupk

 

  1. Prema tome, i u tom smislu bio je prekršen član 6 stav 1 Konvencije.

 

  1. Navodne povrede člana 1 Protokola br. 1

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke smatra da je, krivicom Države, bilo onemo- gućeno da obezbedi kompletan povraćaj 000 tona nafte, koliko je isporučilo državnoj rafineriji nafte početkom devedesetih godina dvadesetog veka uprkos tome što su domaći sudovi potvrdili njegovo potraživanje u tom smislu svojim ko- načnim odlukama od 5. marta 1993, 18. novembra 1994. i 2. jula 1998. godine.

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke pre svega se pozvalo na reviziju iznosa zaostalog duga nakon što je taj iznos već bio utvrđen pravnosnažnom odlu- kom HAC-a od jula 1998. godine, kao i na naknadno znatno smanjenje tog iznosa (sa 216.150.544 ukrajinske grivne na 90.700.000 ukrajinskih grivni).

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke je potom navelo da je zabrana proda- je akcija kompanije LyNOS bila ukinuta na osnovu pukih odluka predsednika HAC-a od septembra 1998. i 12. aprila 2000. godine, kao i da su državne akcije na kraju prodate stranom investitoru bez ikakvih jemstava da će ikada biti otplaćen zaostali dug kompanije LyNOS prema tom preduzeću.

 

  1. Osim toga, preduzeće podnosilac predstavke je navelo da je godine bilo primorano na ono što je smatralo diskriminatornim prijateljskim poravna-

 

njem koje je rezultiralo time da mu budu prenete akcije u posedu kompanije LyNOS koje niti su bile prenosive, niti su bile oslobođene tereta, niti su se po osnovu njih mogle isplatiti dividende, umesto novca ili petrohemijskih proi- zvoda koje bi dobilo da njegova prava nisu bila povređena.

 

  1. Vlada je iznela stav da nije bilo nikakvih mešanja u prava preduzeća koje je podnosilac predstavke po osnovu člana 1 Protokola br. 1, zato što se, sve dok nije okončan stečajni postupak protiv kompanije LyNOS nije moglo smatrati da to preduzeće ima bilo kakvu imovinu ili utuživa imovinska potraživ

 

  1. Sud ponovo naglašava da postojanje duga koji je potvrđen obavezuju- ćom i izvršnom presudom pruža onome u čiju korist je presuda izrečena „legi- timno očekivanje” da će taj dug biti vraćen i predstavlja „imovinu” korisnika u smislu člana 1 Protokola br. Prema tome, ukidanje takve presude predstavlja mešanje u pravo na neometano uživanje imovine (vidi, između ostalih izvora, Brumărescu, gore navedeno, stav 74 i Ponomaryov protiv Ukrajine, br. 3236/03, stav 43, od 3. aprila 2008. godine).

 

  1. Sud konstatuje da je dug LyNOS-a, koji je u to vreme bio državna kompani- ja, prema preduzeću koje je podnosilac predstavke bio potvrđen pravnosnaž- nom sudskom odlukom od jula 1998. godine u iznosu od 216.150.544 ukra- jinskih grivni. Shodno tome, taj iznos novca predstavljao je imovinu preduzeća koje je podnosilac predstavke, pa je njegovo naknadno smanjenje, usled po- novnog otvaranja predmeta na osnovu novoustanovljenih okolnosti predstav- ljalo mešanje u njegovo pravo na neometano uživanje te imovine.

 

  1. Kao što je Sud utvrdio u kontekstu člana 6 stav 1 Konvencije, ukidanje izvrš- ne odluke HAC-a od 2. jula 1998. godine bilo je protivno načelu pravne sigurno- sti (vidi stavove 148–149, gore). Time je onemogućeno preduzeću podnosiocu predstavke da se osloni na obavezujuću sudsku odluku, a samo preduzeće je lišeno mogućnosti da dobije novac koji je legitimno očekivalo da će

 

  1. Sud stoga zaključuje da je, u tim okolnostima, revizija iznosa duga koji je trebalo da bude vraćen preduzeću podnosiocu predstavke na osnovu prav- nosnažne i obavezujuće odluke HAC-a od jula 1998. godine predstavljala prekomeran teret za preduzeće koje je podnosilac predstavke i samim tim nije bilo u skladu sa članom 1 Protokola br. 1.

 

  1. Šire gledano, Sud konstatuje da je stečajni postupak koji je preduzeće podnosilac predstavke pokrenulo protiv LyNOS-a neposredno uticao na imo- vinske interese samog podnosioca predstavke. S obzirom na zaključak Suda

 

o tome da sudovi koji su se tim postupcima bavili nisu imali potrebnu nezavi- snost i objektivnu nepristrasnost usled ničim neopravdanih intervencija držav- nih zakonodavnih i izvršnih vlasti (vidi stavove 136–137, gore), Sud smatra da nije bila uspostavljena „pravična ravnoteža” između zahteva javnog interesa i potrebe da se zaštiti pravo preduzeća koje je podnosilac predstavke da neo- metano uživa svoju imovinu (vidi i uporedi presudu u predmetu Sovtransavto Holding, gore navedenu, stavovi 97–98).

 

  1. Sva gore navedena razmatranja dovoljna su za Evropski sud da utvrdi po- vredu člana 1 Protokola br. 1, bez potrebe da razmatra dalju argumentaciju pre- duzeća koje je podnosilac predstavke u prilog njegovoj tvrdnji po ovom osnovu.

 

  1. Shodno tome, došlo je do povrede člana 1 Protokola br.

 

II.        OSTALE NAVODNE POVREDE KONVENCIJE

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke se takođe požalilo na osnovu člana 6 stav 1 Konvencije na nepravilnosti u spisu predmeta u vezi sa stečajnim po- stupkom i na uništenje dosijea u vezi s postupcima iz 1993–1994. godine. Dalje se požalilo, pozivajući se na članove 6 stav 1 i 13 Konvencije, kao i na član 2 Protokola br. 7 uz Konvenciju da mu je bio onemogućen pristup sudu zbog či- njenice da je Vrhovni sud decembra 2002. godine, zasedajući u petočlanom veću, odbio njegov zahtev da mu se dozvoli da izjavi kasacionu žalbu. S tim u vezi preduzeće podnosilac predstavke pozvalo se na zahtev utvrđen u mero- davnom procesnom zakonodavstvu po kome je neophodno dobiti pristanak barem pet sudija za otpočinjanje postupka, kao i na činjenicu da Vrhovni sud nije precizirao koliko članova ima to veće.

 

  1. S obzirom na sve činjenice koje ima pred sobom, kao i u meri u kojoj pita- nja koja su predmet pritužbi spadaju u njegovu nadležnost, Sud zaključuje da taj materijal ne ukazuje ni na kakvu dodatnu povredu prava i sloboda utvrđe- nih u Konvenciji ili protokolima uz nju. Iz toga sledi da taj deo predstavke mora biti odbačen kao očigledno neosnovan, shodno članu 35 stavovi 3 tačka a) i 4 Konvencije.

 

III.      PRIMENA ČLANA 41 KONVENCIJE

 

  1. Član 41 Konvencije glasi:

„Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili Protokola uz nju, a unutrašnje pravo visoke strane ugovornice u pitanju omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.“

 

  1. Preduzeće podnosilac predstavke podnelo je dva alternativna zahteva na ime materijalne štete – 119.430,67 evra (EUR) ili 143.873.981,28 evra– gde se obračun zasnivao na američkoj i ukrajinskoj kamatnoj stopi i stopi inflacije. Takođe je iznelo odštetni zahtev za 250.000 evra na ime nematerijalne štete i 253.878,95 evra na ime sudskih troškova i izdataka.

 

  1. Vlada je osporila te zahteve.

 

  1. Sud smatra da, u okolnostima datog predmeta, pitanje primene člana 41 Konvencije još nije spremno za razmatranje. Shodno tome, on odlučuje da to pitanje rezerviše i da utvrdi naknadni postupak u svetlu mogućnosti postizanja sporazuma između tužene države i preduzeća koje je podnosilac predstavke (pravilo 75 stavovi 1 i 4 Poslovnika Suda).

 

IZ  NAVEDENIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO

 

  1. Odlučuje da prigovor Vlade u pogledu primenljivosti člana 6 stav 1 Konvencije pridruži pritužbi preduzeća koje je podnosilac predstavke u vezi sa revizijom sudske odluke od jula 1998. godine i taj prigovor odbacuje;

 

  1. Proglašava pritužbe na osnovu člana 6 stav 1 Konvencije (pravičnost u pogledu načela pravne sigurnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti domaćih sudova, kao i dužine postupka) i člana 1 Protokola br. 1 pri- hvatljivima u meri u kojoj se odnose na period nakon što je Konvencija stupila na snagu u odnosu na Ukrajinu od septembra 1997. godine, dok ostatak predstavke proglašava neprihvatljivim;

 

  1. Smatra da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije zbog nepo- stojanja nezavisnosti i nepristrasnosti sudova;

 

  1. Smatra da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije zbog nepra- vičnosti postupaka (povreda načela pravne sigurnosti);

 

  1. Smatra da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije zbog dužine postupaka;

 

  1. Smatra da je došlo do povrede člana 1 Protokola br. 1;

 

  1. Smatra da pitanje primene člana 41 Konvencije još nije spremno za donošenje odluke; te prema tome,

 

  • zadržava navedeno pitanje u celini;
  • poziva Vladu i preduzeće koje je podnosilac predstavke da dosta- ve, u roku od tri meseca od dana kada ova presuda postane prav- nosnažna u skladu sa članom 44 stav 2 Konvencije, svoje pismene komentare u vezi s tim pitanjem i da naročito obaveste Sud o sva- kom sporazumu koji eventualno postignu;
  • zadržava dalji postupak i poverava predsedniku veća ovlašćenje da taj postupak odredi, ako za tim bude bilo potrebe.

 

Sačinjeno na engleskom jeziku i dostavljeno u pisanoj formi 6. oktobra 2011, shodno Pravilu 77 stavovi 2 i 3 Poslovnika Suda.

 

Klaudija Vesterdik                                     Din Špilman

Sekretar                                                  Predsednik

 

https://www.bih-pravo.org/

Bosna i Hercegovina
info@anwalt-bih.de

Zapratite nas:

Copyright © Anwalt BiH 2020